Sigišoara
U Rumuniji postoji otprilike 250 tvrdjava i utvrdjenih crkava. Tvrdjava Sigišoara ili Schasburg, koja se nalazi u centru naše zemlje, podignuta je u 12. veku i nazvana je još Biserom Transilvanije”. 1999. godine uključena je u svetsku baštinu UNESKO-a, s obzirom da je jedna od malobrojnih nastanjenih tvrdjava u Evropi i prava atrakcija za inostrane turiste koji dolaze u našu zemlju. Već devet stoleća u ovoj tvrdjavi žive brojne porodice, a kulturna agenda grada je veoma bogata. Sigišoara je kulturni biser- kaže stručnjak za nauke komunikacije u okviru gradskog Muzeja istorije, Florina Štefan. Sigišoara je mesto u kojem možeš naći svoj unutrašnji mir, možeš prošetati uskim ulicama starog saškog vašara, gde na svakom uglu turisti mogu otkriti drugi svet: “Glavni spomenik tvrdjave Sigišoara je Kula sa satom, visoka 64 metra i u kojoj od 1899. godine funkcioniše Muzej istorije grada. Kula ima šest sprata, a na svakom od njih organizovana je po jedna izložba koja predstavlja arheološke elemente, srednjovekovnu apoteku, srednjovekovni nameštaj, alate zanatalija Sigišoare, impresionantnu kolekciju satova. Mehanizam velikog sata ovdašnje Kule datira od 1906. godine, švajcarskog je porekla i funkcioniše izuzetno dobro. Ovaj mehanizam akcioniše i lutke sata koje su jedinstvene u Rumuniji i predstavljaju dane nedelje, boginje Pravde i Mira. Poslednji sprat kule je u stvari otvoreni balkon koji ujedinjuje sve četiri strane zgrade. A odavde prizor je sasvim izvanredan.”
Daniel Onea, 16.04.2015, 20:00
U Rumuniji postoji otprilike 250 tvrdjava i utvrdjenih crkava. Tvrdjava Sigišoara ili Schasburg, koja se nalazi u centru naše zemlje, podignuta je u 12. veku i nazvana je još Biserom Transilvanije”. 1999. godine uključena je u svetsku baštinu UNESKO-a, s obzirom da je jedna od malobrojnih nastanjenih tvrdjava u Evropi i prava atrakcija za inostrane turiste koji dolaze u našu zemlju. Već devet stoleća u ovoj tvrdjavi žive brojne porodice, a kulturna agenda grada je veoma bogata. Sigišoara je kulturni biser- kaže stručnjak za nauke komunikacije u okviru gradskog Muzeja istorije, Florina Štefan. Sigišoara je mesto u kojem možeš naći svoj unutrašnji mir, možeš prošetati uskim ulicama starog saškog vašara, gde na svakom uglu turisti mogu otkriti drugi svet: “Glavni spomenik tvrdjave Sigišoara je Kula sa satom, visoka 64 metra i u kojoj od 1899. godine funkcioniše Muzej istorije grada. Kula ima šest sprata, a na svakom od njih organizovana je po jedna izložba koja predstavlja arheološke elemente, srednjovekovnu apoteku, srednjovekovni nameštaj, alate zanatalija Sigišoare, impresionantnu kolekciju satova. Mehanizam velikog sata ovdašnje Kule datira od 1906. godine, švajcarskog je porekla i funkcioniše izuzetno dobro. Ovaj mehanizam akcioniše i lutke sata koje su jedinstvene u Rumuniji i predstavljaju dane nedelje, boginje Pravde i Mira. Poslednji sprat kule je u stvari otvoreni balkon koji ujedinjuje sve četiri strane zgrade. A odavde prizor je sasvim izvanredan.”
Svi turisti koji stižu u Sigišoaru impresionirani su Pokrivenim Stepeništem, sa uskim i strmim stepenicama od kamena i gazištima od drveta, što čini da cela konstrukcija liči na tunel. Stepenište je bilo namenjeno učenicima, koji su ga koristili zimi. 1662. godine, kada je bilo izgradjeno, stepenište je imalo 300 stepenica, ali 1849, usled rekonstrukcije, ostalo je samo 175. Sa vrha Pokrivenog stepeništa, kao i sa Kule sa satom, prizor je divan, rekla nam je Florina Štefan, koja je govorila i o drugim objektima Sigišoare: Dve jevandjeljske crkve u gotskom stilu stare su više od 800 godina i pripadaju nemačkoj zajednici grada, a leti su transformisane u muzeje i mogu se posetiti. U Kuli Kovača uredjena je umetnička galerija savremenih likovinih umetnika. U Kuli Kožara radi jedini stari zanatlija Sigišoare, Ali na svim ulicama tvrdjave narodni majstori izlažu svoje predmete koji su za prodaju. Moram dodati da i kolekcija srednjovekovnog oružja je sasvim impresionantna.”
Cela tvrdjava Sigišoara je, praktično, pravi muzejski kompleks, sa kafićima i restoranima, dok se leti, na glavnom trgu grada organizuje Srednjovekovni festival. Ali o bogatoj kulturnoj agendi Sigišoare govori Florina Štefan: Ovde imamo brojne kulturne manifestacije. Festival Lola inspirisan je saškim karnevalima koji se održavaju februara meseca svake godine. U martu je bio Festival Bluesa, koji okuplja umetnike iz celog sveta. 14. maja Sigišoara učestvuje u medjunarodnom dogadjaju Noć Muzeja. U junu i julu organizujemo Sajam zanatlija, krajem jula čuveni Festival srednjovekovne umetnosti, odmah zatim počinje Festival akademske muzike na kojem učestvuju muzičari iz celog sveta. Krajem avgusta, imamo Festival ProEtnica na kojem predstavnici svih nacionalnosti koje žive u Rumuniji predstavljaju običaje, igre, pesme, nošnju, gastronomiju i knjige. Povodom Noći veštica Sigišoara postaje grad svih maski, a krajem svake godine organizujemo Festival folklornih tradicija.”
Turisti iz zemlje i inostranstva mogu posetiti i solanu Prajd, koja se nalazi u istoimenom mestu, na 70 kilometara razdaljine od Sigišoare. Sem izuzetno dobre baze za lečenje, ovde postoje tereni za mini-golf, bioskop sa sistemom za 3D projekcije, apoteka sa prirodnim proizvodima, kafić i prostorije za stvaralačke aktivnosti.