Post – ograničenja u ishrani, ali ne i nezdrava hrana (08.03.2023)
Počeo je Veliki post – period od posebnog značaja za pripremanje duše i tela za proslavu Vaskrsenja Gospodnjeg. Ograničenja u ishrani su svima poznata, ali danas ćemo govoriti o jednom veoma značajnom problemu – neviđenoj infuziji posne hrane lošeg kvaliteta, veganske nezdrave hrane, kako je nazivaju nutricionisti. Ovi proizvodi su ukusnog su ukusa, ali malo nas dovodi u pitanje sastojke ove potencijalno opasne hrane koliko i drugu vrstu nezdrave hrane koja nam je poznata, kvalitet brze hrane.
Luiza Moldovan, 08.03.2023, 18:45
Počeo je Veliki post – period od posebnog značaja za pripremanje duše i tela za proslavu Vaskrsenja Gospodnjeg. Ograničenja u ishrani su svima poznata, ali danas ćemo govoriti o jednom veoma značajnom problemu – neviđenoj infuziji posne hrane lošeg kvaliteta, veganske nezdrave hrane, kako je nazivaju nutricionisti. Ovi proizvodi su ukusnog su ukusa, ali malo nas dovodi u pitanje sastojke ove potencijalno opasne hrane koliko i drugu vrstu nezdrave hrane koja nam je poznata, kvalitet brze hrane.
Postimo, ali da vidimo koliko nam štete može naneti gotova veganska pljeskavica koju samo bacimo u tiganj na pet minuta. Na ovu temu smo razgovarali sa Klaudijom Buneć, trenerom funkcionalnog zdravlja, koja nam je objasnila šta je brza posna hrana i zašto bi bilo dobro da je izbegavamo: Najveća mana posta za nezdravu hranu je to što u osnovi nemamo nikakve koristi od posta. Ova veganska brza hrana, kako je ja zovem, je hrana koja sadrži konzervanse, sadrži sve vrste sumnjivih sastojaka, tako da to nisu sastojci koje razumemo, ponekad sadrže i boje koje nisu nimalo zdrave, one su takođe izvor trans masti, najnezdravijih masti za kardiovaskularni sistem i za naše zdravlje uopšte. Ponekad sadrže šećere ili mnogo soli, upravo zato što so ili šećer pokrivaju njihov osnovni ukus. Dakle, u osnovi ono što nam ova prerađena hrana donosi su više zapaljenja, više bola za naša tela, poteškoća organa za varenje, nego hranljive materije, nego hrana za naše ćelije.
Niko ne kaže da moramo da se podvrgnemo skupim kulinarskim ograničenjima od sada do Uskrsa. Stručnjaci u ishrani insistiraju na tome da jednostavan obrok može biti hranljiv i ukusan istovremeno. Brza hrana (ili veganska, ako želite da je tako nazovete) je poslastica i takođe poklon našem telu. Uostalom, mens sana in corpore sano, zar ne?
Klaudija Buneć nam pruža ruku pomoći, objašnjavajući kako da razmišljamo o svojoj hrani na način da ne patimo od gladi ili da nam nedostaju važne hranljive materije:
Ukusna je i zdrava posna hrana. Želim da slušaoci zapamte ovo – činjenicu da ne moramo da se mučimo, a takođe je važno zapamtiti da je i to ispunjenje. Ja bih insistirao na tome da svaki obrok tokom posta treba da sadrži izvor biljnih proteina i ovde mogu da navedem neke primere – leblebiju, sočivo, grašak, pasulj pa čak i pečurke, kinou, heljdu, čia semenke. Važno je da razmišljamo o našem obroku oko izvora biljnih proteina, kako bismo imali energije, hranili mišiće u ovom periodu, da ne gladujemo i da osećamo glad svakih sat i po. Važno je da naš obrok sastavimo imajući u vidu zdrave biljne proteine. Ne kažem da soja ne može biti zdrav biljni protein, ali bih optimalno preporučila fermentisanu soju, zatim, na drugom mestu, nefermentisanu organsku soju i na trećem, jedva – genetski nemodifikovanu soju, tradicionalnu, ali treba da budemo sigurni da nije genetski modifikovana – vrsta proteina koju ne preporučujem prerađenu, ali što je moguće bliži svom prirodnom obliku – sojino zrno za kuvanje, ili dobro poznati tofu. Zatim, naravno, preporučujem da jedete puno povrća. Nije slučajnost da se postovi drže tokom godine kada postimo, u optimalnim periodima za čišćenje organizma, u kojima treba da podržimo našu jetru, u periodima kada imamo dosta zelenih listova, mnogo povrća. Preporučujem da jedete puno povrća i voća, ali akcenat je na kinoi. Želimo da uživamo u postu na svim nivoima i želimo da to bude period dubinskog čišćenja organizma. Pri ruci imamo i pseudožitarice, koje imaju izuzetne nutritivne vrednosti, a dolaze i sa proteinima – proso, kinoa, heljda. Oni dolaze sa proteinima, ali takođe dolaze sa kvalitetnim složenim ugljenim hidratima; zob je veoma dragocen, ali želimo ih u celom obliku, a ne neke pahuljice koje konzumiramo sa puno šećera.
Osim toga, dobra šaka orašastih plodova s vremena na vreme unosi zdrave masti u telo i brzo izaziva osećaj sitosti. Klaudija Buneć, trener funkcionalnog zdravlja:
Takođe, i dalje imamo orašaste plodove, semenke, ali koji ne bi trebalo da budu osnova naše ishrane, već da ih konzumiramo u manjoj količini, što kvalitetnije. A ako je moguće razbiti te orahe baš kada ih pojedemo, bilo bi optimalno. Pomenula bih semenke bundeve, lanene i čia semenke, susam, poslednje 3 mlevene ili natopljene, kada ih jedemo, da ih svarimo. Neka bude šarolikost i boja na tanjiru i ne zaboravimo da posna jela treba da nas zasiti. Potrebni su nam proteini, ugljeni hidrati koje smo pomenuli, koje dobijamo iz pseudožitara, žitarica i povrća, kao što su krompir i slatki krompir, na primer, i masti koje dobijamo iz orašastih plodova, iz semenki, ali i iz dobrog maslinovog ulja, ulja avokada, laneno ulje. Potrebni su nam kompletni obroci, sa svim makronutrijentima i što više mikronutrijenata.