Deca izložena opasnosti od odvajanja 08.02.2023
Rumunska vlada je nedavno usvojila nacrt zakona koji ima za cilj da reguliše preventivne aktivnosti sprečavanja odvajanja dece iz porodice. Tekst se posebno odnosi na ugrožene zajednice kojima je potrebna stalna podrška. Loša ekonomska situacija ovih porodica primorava mnoge da napuste zemlju radi bolje plaćenog posla, a to ima dramatične emocionalne implikacije za decu koja su ostavljena.
Luiza Moldovan, 07.02.2023, 00:12
Mnogi roditelji se odlučuju da žrtvuju emocionalnu ravnotežu svoje dece i odlaze iz Rumunije radi posla u inostranstvu. Nažalost, lišena ljubavi svojih roditelja, neka deca razvijaju aberantno ponašanje. Imaju problema u školi i sa ostalim članovima porodice, brzo se pobune bez razloga. Škola ne zna kako da se izbori sa takvim krizama, a ne znaju ni članovi porodice. Po povratku kući, roditelji zatiču potpuno drugačiju decu od one koju su ostavili kada su napustili zemlju.
Ovde zakon interveniše, ili bi trebalo da interveniše. Prema rečima portparola Vlade Dana Karbunarua, nacrt zakona će omogućiti sprovođenje mera za sprečavanje razdvajanja, dodelom hitne pomoći porodicama. Ovim nacrtom zakona uspostavlja se Nacionalna dečija opservatorija – IT modul koji će biti uključen u Nacionalni informacioni sistem. Drugim recima, lokalne javne vlasti će moći da pristupe ažuriranoj situaciji porodica čija deca su izlozena riziku od razdvajanja. Predlog zakona takodje predviđa i mere za rehabilitaciju dece sa smetnjama u razvoju, usluge psihološke intervencije i psihoterapije za ovu decu.
To je zato što psihološki i emocionalni razvoj naše dece nije šala. Traume iz detinjstva prate nas tokom celog života, a ako ne intervenišemo na vreme, kasnije će biti još teze.
Psiholozi govore o razlici između straha od razdvajanja i anksioznosti odvajanja. Elena Maria Dumitresku je psihoterapeut za kognitivno-bihejvioralne probleme i vrlo jasno objašnjava razliku izmedju straha od odvajanja i anksioznosti odvajanja:
Mislim da je važno napraviti razliku između straha od odvajanja i anksioznosti odvajanja. Od trenutka kada smo rođeni, potrebna nam je sigurnost, a to je ono što dovodi do toga da odojče i dete, ispolje strah od odvajanja. To je prirodni proces kroz koji svi prolazimo u svom ranom iskustvu. Stvar je u tome kako prolazimo kroz tu fazu, a to je povezano sa načinom na koji bitni ljudi u našim životima ispunjavaju naše emocionalne, ali i materijalne potrebe“.
Stoga je strah od napuštanja najveći kod novorođenčadi i male dece. Način na koji roditelji izražavaju svoju naklonost je od vitalnog značaja za njihov uravnotežen razvoj.
Svesni smo koliko su deca ranjiva u ovim sredinama gde roditelji ne znaju kako da se ophode – da li prvo da im pruže materijalnu podršku, emotivno žrtvujući decu, ili da im pruže ljubav, ali u zamenu za siromaštvo. Tada se pokrene emocionalni izliv sa kojim niko ne zna kako da se nosi.
Psihoterapeutkinja Elena Marija Dumitresku nam govori kako se ponašanje dece može degenerisati kada ne dobijaju ljubav svojih roditelja.
Određene događaje, kao i pravilno nezadovoljavanje ovih potreba, dete će doživeti kao nesigurnost i strah od odvajanja prelazi u anksioznost od razdvajanja, stvarajući tako nisku kontrolu percipirane stvarnosti. To možemo videti kod dece koja ograničavaju svoje mogućnosti da istražuju okolinu, da razvijaju nove veštine, da se nose sa određenim novim izazovima ili da traže pomoć. Postoje situacije u kojima dete odvojeno od porodice pored fižičke oseti i emocionalnu distancu od najmilijih. To će dovesti do sve niže tolerancije na neizvesnost, mehanizma koji leži u osnovi manifestacije anksioznosti».
Na koji način Vlada nastoji da implementira programe u ugroženim zajednicama, ostaje da se vidi. Za sada samo u Tulči, u istočnoj Rumuniji, više od 300 dece u riziku od razdvajanja ponudjena im je pomoć kroz evropski projekta koji sprovodi rumunska Fondacija Sera. Brojka od 300 premašuje prvobitno predviđeni broj dece, što je samo dokaz da su takvi programi potrebni i moraju se razvijati u našoj zemlji.
Do tada, ostanimo blizu naše dece.
