Zašto se poslodavci plaše zaposlenih 12.10.2022
Živimo u komplikovanim vremenima. Život se menja iz dana u dan. Gotovo ništa se ne može predvideti. Krize se lancano nadovezuju jedna na drugu. Rat u Ukrajini, globalna energetska kriza, nekontrolisana inflacija, sve to zahteva obazrivost pri donosenju odluka.
Luiza Moldovan, 10.10.2022, 22:12
Menjaju se stvari i na tržištu rada. Od Velike ostavke, koja je bila u trendu prošle godine, sada smo došli do još jednog zabrinjavajućeg fenomena – tihog odustajanja. Zaposleni mozda više ne napuštaju masovno posao, već traže ravnotežu između posla i privatnog života i odlučuju se da radne obaveze ne prekorače ni za milimetar .
Presedan stvoren radom na daljinu tokom pandemije se nastavlja. Čak i ako mnoge kompanije pozivaju svoje zaposlene u kancelariju, oni više nisu spremni da se povinuju bilo kakvom zahtevu. Pitaju zašto ne mogu da nastave da rade na daljinu, kada je to u njihovom poslu izvodljivo.
O velikom broju onlajn prijava za posao u poslednjem periodu, ali i o tome koliko su kompanije spremne da prihvate kandidate koji imaju odredjene zahteve razgovarali smo sa Anom Kalugaru, šefom za komunikacije na platformi za zapošljavanje e-poslovi.
U septembru smo imali rekordan broj ovakvih prijava, odnosno 130.000, ali i veliki broj poslova koji se mogu obavljati isključivo od kuće, što znači da su ovi kandidati izuzetno zainteresovani za ovu pogodnost, ovu mogucnost rada od kuće, To takođe znači da su poslodavci prilično zainteresovani za signale na tržištu, žele da izađu u susret svojim kandidatima sa onim stvarima za koje su sigurni da bi mogle napraviti razliku kada je u pitanju zapošljavanje. Zbog toga ostaju fleksibilni i otvoreni da ponude kandidatima mogućnost rada od kuće. Istina je da poslodavci žele da uvedu i hibridni rad, odnosno broj sati rada kod kuće i broj sati rada u kancelariji. Žele da njihovi zaposleni budu na poslu u ključnim momentima, kao što su važni sastanci. Iako neki misle da rad na daljinu nije u modi, brojke su realnost da to nije uopšte tako, a čak očekujemo da će do kraja godine, u narednim mesecima, porasti broj poslova na daljinu i broj ljudi koji traže da rade od kuće“.
Maloprodaja je i dalje oblast koja zapošljava najviše, uz korisničku podršku i IT. Ana Kalugaru:
Septembar nam je pokazao da oblasti koje najviše traže kandidati i dalje ostaju maloprodaja, usluge, call-centri i IT. Ove oblasti su veoma tražene iz dva razloga. Prvi je da postoji veliki broj radnih mesta, pa su mogućnosti za zapošljavanje veoma velike. Drugi razlog je taj što se prve tri oblasti obraćaju veoma širokom spektru kandidata, kako mladim ljudima bez iskustva, tako i onima sa iskustvom i menadjerima, dok IT, na primer, je oblast koja donosi mnogo beneficija i najveće plate u ovom trenutku.
Prema rečima Ane Kalugaru, poslodavci ne obraćaju veliku pažnju samo na tehnicke veštine kod kandidata, već i na druge, koje su odlučujuće za konačan izbor:
Većina poslodavaca trenutno ima prilično jasnu filozofiju, koja kaže da se teške veštine mogu steći na poslu, pa su prilično popustljivi kada su u pitanju kandidati koji ne vladaju savršeno tehničkim veštinama, ali neće zažmuriti na stav koji nije isparavan. Ne zatvaraju oči prema ljudima koji lako posustanu, koji ne žele da uče, koji nisu voljni da budu deo tima, pomno vode računa o svemu što je soft skills na sve što znači sposobnost rada u timu, na pozitivan stav, na želju za učenjem. Trenutno su ove stvar izuzetno važne za poslodavce, bez obzira na karijeru ili nivo iskustva kandidata“.
Prošle godine trend Velika ostavka uzdramala je ravnotezu poslodavac-zaposlen i doveo do toga da prednost preuzmu zaposleni. Nezadovoljni malim platama i dugim radnim vremenom zaposleni su odlučili da masovno daju otkaz. Kriza rada je bila vruća tema. Sada je tiho napuštanje novi fenomen koji plaši poslodavce. Šta je tiho odustajanje i zašto je toliko zabrinjavajuće, rečicće nam Ana Kalugaru, šefica komunikacija za e-poslove:
O Velikoj ostavci se malo govori, jer je više ne osećamo tako akutno kao prošle godine. U ovom trenutku mnogo je zabrinjavajuća zona tihog napuštanja, odnosno oni zaposleni koji uđu u latentni prostor, neće da rade više od opisa posla, bilo iz neke vrste frustracije nagomilane poslednjih godina, bilo iz želje da što bolje izbalansiraju svoj lični i profesionalni život. Mi se više ne susrećeno sa masovnim ostavkama, možda i zato što je prilično neizvestan ekonomski kontekst, jer vidimo da je i u inostranstvu prilično teška ekonomska situacija, a onda svi čekaju, svet je prilično oprezan u pravljenju naglih poteza na tržištu rada“.
