I heart you 11.05.2022
Institut za hitne slučajeve kardiovaskularnog sistema i transplantacije, Targu Mureš, situiran u centralnom delu Rumunije. Tim kardiologa na čelu sa doktorom Horacijom Sućuom obavlja transplantaciju srca 16-godišnjoj devojci. Trenutak je dostojan pamćenja iz nekoliko razloga. Prvi i najvažniji aspekat – adolescentkinja je dobila novu šansu i bolji život. Drugi aspekat – događaj se odvija nakon dve godine pandemije, vreme za koje je obavljeno između 3-5 transplantacija godišnje. To je neka vrsta premijere. Presađeno srce transportovano je helikopterom iz Sfantu Georgea, i pripadalo je 17-godišnjem mladiću koji je umro od moždane smrti kao posledica teškog politraumatizma.
Luiza Moldovan, 11.05.2022, 18:30
Institut za hitne slučajeve kardiovaskularnog sistema i transplantacije, Targu Mureš, situiran u centralnom delu Rumunije. Tim kardiologa na čelu sa doktorom Horacijom Sućuom obavlja transplantaciju srca 16-godišnjoj devojci. Trenutak je dostojan pamćenja iz nekoliko razloga. Prvi i najvažniji aspekat – adolescentkinja je dobila novu šansu i bolji život. Drugi aspekat – događaj se odvija nakon dve godine pandemije, vreme za koje je obavljeno između 3-5 transplantacija godišnje. To je neka vrsta premijere. Presađeno srce transportovano je helikopterom iz Sfantu Georgea, i pripadalo je 17-godišnjem mladiću koji je umro od moždane smrti kao posledica teškog politraumatizma.
Transplantacije srca kod dece su veoma retke. Kod njih, srčana insuficijencija nije samo galopirajuća, već je i fatalna, za mnogo kraće vreme nego kod odraslih. Pored toga, postoji i problem nedostatka mladih donatora. Lista čekanja za transplantaciju je uvek duga za sve starosne grupe, uz nesklad između potražnje i dostupnosti organa za operaciju, tako da hitnu transplantaciju srca čeka 22 pacijenta.
Doktor Horaciju Suću, koordinator za transplantaciju i načelnik Instituta za hitne slučajeve za kardiovaskularne bolesti i transplantaciju u Targu Murešu, izjavio je za naše kolege iz Radija Rumunija Targu Mureš:
Kliničko stanje dece na listi za transplantaciju se prilično brzo pogoršava. Mnogo brže nego kod odraslih, kod kojih možemo održati lakše hemodinamijsku i biološku stabilnost. Stanje dece se brzo pogoršava i, nažalost, donori u pedijatrijskoj starosnoj grupi su mnogo ređi nego kod odraslih. Ovde imamo veliko nezadovoljstvo jer, nažalost, premalo dece ima koristi od transplantacije.
Godišnje 400-500 dece sa urođenim srčanim manama ostane neoperisano. Od toga 10% su hitni slučajevi kod novorođenčadi koji se moraju operisati u prvom mesecu života. Najverovatnije 40-50% umire bez operacije. Kažemo verovatno“ jer nema statistike, niko ne prati ovu decu. To je zato što je jedini centar koji može da obavlja takve intervencije u Targu Murešu, a kapaciteti su ograničeni. U Rumuniji se godišnje rodi hiljadu dece sa teškim urođenim srčanim manama.
Odluka porodica da prihvate doniranje još uvek funkcionalnih organa dece u kliničkoj smrti je teška, veoma delikatna. Porodice obično odbijaju da razgovaraju sa svojim lekarom o mogućnosti uzimanja organa od svog deteta. S toga, ko razmišlja da spasi život drugom detetu dok duboko pati posle gubitka sopstvenog deteta, ima zaista herojsku ideju. Preuzeti organ je od neprocenjive vrednosti, a za tim lekara je pravi izazov da ga održi u funkciji i da transplantacija uspe.
Doktor Horaciju Suću objašnjava za Radio Rumunija Trgu Mureš:
Pacijenti sa transplantacijom prolaze kroz neposrednu postoperativnu fazu uvođenja imunosupresivnog lečenja, tu je veliki izazov, voditi terapiju tako da organizam ne odbije usađeni organ. Dakle, praktično u ovom trenutku, napori i izazov su u smislu imunološke tolerancije. Sa hemodinamijske, kardiološke, strogo hirurške tačke gledišta, evolucija je veoma dobra. Devojčica je svesna, budna, kooperativna i veoma srećna, jer je bila u veoma poodmaklom stanju, sa veoma narušenim kvalitetom života. Majka mi je rekla da se jedva popela jedan sprat.
Još dvoje dece spašeno je zahvaljujući odluci porodice da donira organe mladića iz Kovasne koji je doživeo nesreću krajem prošle nedelje.
Jetra je stigla u Bukurešt, za transplantaciju jetre kod petogodišnje devojčice hospitalizovane u bolnici Fundeni sa Vilsonovom bolešću, a bubrezi su stigli u Kluž, za transplantaciju kod jednog maloletnika.
Prema rečima dr Sućua, u Rumuniji su retki slučajevi u kojima su donori tinejđeri, dok udeo maloletnika iznosi oko 10-15%. Iako se broj donatora generalno povećava u odnosu na 1999. godinu, on je veoma mali u odnosu na broj stanovnika Rumunije. U odnosu na 1999. godinu kada smo sa kolegama iz Bukurešta započeli transplantacije srca, kada je počela i transplantacija jetre i kada je bilo 11 donora, sada je situacija neuporediva. Broj transplantacija u 2018. godini dostigao je 200 donatora godišnje. Dakle, to je jasna promena mentaliteta, ali aktivnost je oscilirajuća, kaže Horaciju Suću. Održava se 100% trend i nekoliko donora godišnje, od čega je većina uzoraka jetre i bubrega, a srce je negde oko 10-15 % ovih davalaca. Relativno mali broj transplantacija srca urađenih u Rumuniji objašnjava se i činjenicom da je broj donora mnogo manji nego u drugim zemljama, u poređenju sa brojem stanovništva. Uzroci su mnogi. Neki uzroci potiču iz načina na koji javnost percipira transplantaciju, drugi uzroci su nivo medicinskog obrazovanja, način na koji se odnosimo prema potrebama naših sugrađana. Važno je da imamo ljudske resurse, lekare i osoblje koje je uključeno u aktivnost transplantacije srca i trudimo se da ih uradimo što bolje i u što većem broju, rekao je doctor Horaciju Suću.
