Ostavke i prilagođavanja na tržištu rada u Rumuniji
U drugoj godini pandemije, u 2021. godini došlo je do neobične ili bar neočekivane pojave na tržištu rada: značajan talas ostavki. Nazvan Velikom Ostavkom“ u Sjedinjenim Američkim Državama, fenomen je postao globalan, pogađajući i Rumuniju. Nedavna anketa javnog mnjenja potvrđuje postojanje ovog fenomena, saznajemo od Raluke Dumitre, menadžera komunikacije pri online platformi za zapošljavanje: Kandidati su sve manje skloni kompromisu. Početkom godine smo sproveli anketu među kandidatima za zapošljavanje i pokazalo se da bi 21% dalo otkaz na sadašnjem radnom mestu, čak i ako nemaju rezervni plan. To je prilično veliki procenat, o kom bi poslodavci trebalo da razmišljaju, posebno u svetlu činjenice da su sva ograničenja ukinuta od 9. marta. Ovo znači da će poslodavci hteti da dovedu što više ljudi u kancelarije, u kontekstu u kom kandidati žele da zadrže felksibilno radno vreme. Moramo voditi računa o ovoj želji zaposlenih, koja ostaje konstantna, i imati na umu da, uključujući ovako iznenadni povratak u kancelarije može dovesti do ostavke zaposlenih. Još jedna zanimljivost je da su kandidati izuzetno optimistični. Oko 75% Rumuna veruje da će naći novi posao za manje od tri meseca. Ovo je veoma visok optimizam i povezan je s onim što se dešava na tržištu rada: u većini industrija i drugih oblasti postoji veoma veliki nedostatak kandidata. Što znači da će dobri stručnjaci u ovom trenutku stvarno moći da nađu novo radno mesto za manje od tri meseca“.
Christine Leșcu, 06.04.2022, 14:17
U drugoj godini pandemije, u 2021. godini došlo je do neobične ili bar neočekivane pojave na tržištu rada: značajan talas ostavki. Nazvan Velikom Ostavkom“ u Sjedinjenim Američkim Državama, fenomen je postao globalan, pogađajući i Rumuniju. Nedavna anketa javnog mnjenja potvrđuje postojanje ovog fenomena, saznajemo od Raluke Dumitre, menadžera komunikacije pri online platformi za zapošljavanje: Kandidati su sve manje skloni kompromisu. Početkom godine smo sproveli anketu među kandidatima za zapošljavanje i pokazalo se da bi 21% dalo otkaz na sadašnjem radnom mestu, čak i ako nemaju rezervni plan. To je prilično veliki procenat, o kom bi poslodavci trebalo da razmišljaju, posebno u svetlu činjenice da su sva ograničenja ukinuta od 9. marta. Ovo znači da će poslodavci hteti da dovedu što više ljudi u kancelarije, u kontekstu u kom kandidati žele da zadrže felksibilno radno vreme. Moramo voditi računa o ovoj želji zaposlenih, koja ostaje konstantna, i imati na umu da, uključujući ovako iznenadni povratak u kancelarije može dovesti do ostavke zaposlenih. Još jedna zanimljivost je da su kandidati izuzetno optimistični. Oko 75% Rumuna veruje da će naći novi posao za manje od tri meseca. Ovo je veoma visok optimizam i povezan je s onim što se dešava na tržištu rada: u većini industrija i drugih oblasti postoji veoma veliki nedostatak kandidata. Što znači da će dobri stručnjaci u ovom trenutku stvarno moći da nađu novo radno mesto za manje od tri meseca“.
Petru Pakuraru, direktor kompanije specijalizovane za obuku ljudskih resursa, potvrđuje ovaj fenomen, identifikujući njegove uzroke: Jedan od razloga je taj što je 2020. godina bila godina sa dosta neizvesnosti. Ljudi jedva da su migrirali, što znači da više nije bilo ljudi koji su davali otkaze i nalazi drugi posao, pa su to nadoknadili u 2021. godini. Videćemo da je 2020. godina bila godina sa najvećim zadržavanjem zaposlenih u istoriji čovečanstva. Drugi razlog je taj što su kompanije polako počele da se vraćaju poslu offline. I onda za deo ljudi koji su navili da rade online ovaj povratak je nemoguć i postalo je očigledan kriterijum prilikom traženja novog radnog mesta. Dodao bih i treći razlog. Uprkos ekonomskim problemima, vidimo i dalje da ljudi investiraju u skupe stvari. I jedan od razloga je što u kriznim situacijama, ljudi razmišljaju šta je za njih važno. A oni koji su donekle imali kompromis po pitanju radnog mesta, misleći da moraju zadržati posao jer neće naći ništa drugo, nakon teške situacije su uvideli da radno mesto možda ne zaslužuje taj kompromis i smogli su hrabrosti da se okrenu ka važnijim stvarima“.
Istovremeno, međutim, oni koji se usude da podnesu ostavku bez ikakve trenutne sigurnosti imaju natprosečni finansijski i profesionalni status, priznaje Petru Pakuraru: Mislim da ako pogledamo demografiju ili nivo prihoda, sigurno ćemo videti da oni koji se usude na ovaj korak imaju preko 30 ili 35 godina, one koji imaju nivo prihoda i obrazovanja preko proseka. Ipak, ovaj gest davanja otkaza nije uvek praćen i rešenjem za novim zaposlenjem. Daću vam primer onih koji rade u veoma užurbanim domenima i koji se suočavaju sa visokim faktorom stresa koji može dovesti do sagorevanja. Odluka o davanju otkaza nije određena pronalaskom drugog posla, već jednostavno željom da se ostane živ“.
Iako ostavka bez rezervnog plana na prvi pogled može izgledati podstaknuta prevelikim optimizmom, nedavna dešavanja na tržištu rada opravdavaju one koji veruju da novi, bolji i pogodniji posao neće dugo čekati. Raluka Dumitra: Ako pogledamo, na primer, poslednjih mesec dana, imamo preko 38.000 novih poslova navedenih na platformi i poslednji mesec je upravo period nakon početka rata u Ukrajini. Ako analiziramo prethodni mesec, vidimo povećanje od 13% u kontekstu teške situacije, što znači da ljudi nastavljaju da menjaju posao. Kandidati se i dalje prijavljuju i imamo negde oko 900.000 prijava mesečno. Dakle, i dalje se daju ostavke što je direktno određeno željom kandidata da imaju bolje radno mesto. Ako pogledamo broj prijava, one se smanjuju u odnosu na prošlu godinu, ali to je normalno jer je prošla godina donela rekorde po pitanju prijava. A prošle godine u ovo vreme tržište nije bilo naklonjeno kandidatima. Tad su poslodavci bili na poziciji moći. Još jedan važan aspekt koji bih istakla je činjenica da 8 od 10 Rumuna koji su rekli da im je glavni prioritet ove godine primena radnog mesta već su počeli sa ovom potragom. I to se ogleda u velikom broju aplikacija koje imamo“.
Očigledno je da postoje oblasti u kojima je potražnja za novim zaposlenima veća nego u drugim, a reč je o maloprodaji, transportu, hotelijerstvo i usluge, kao i kol-centri i IT. Stoga će se dinamizam tržišta rada sigurno održati, uprkos nastavku pandemije i uprkos ratu u Ukrajini, smatra Raluka Dumitra: Ne možemo se porediti sa talasom ostavki iz Sjedinjenih Američkih Država i mislim da nećemo stići dotle, jer govorimo o drugačijoj kulturi i drugačijem mentalitetu. Činjenica je da postoji mnogo radnih mesta čak i u vreme pandemije ili rata. Ovo čini ljude da se osećaju sigurno, čak i ako nemaju rezervne planove. Veliki broj radnih mesta sigurno će favorizovati talas ostavki i u narednom periodu. Naravno, sve treba staviti u geopolitički kontekst. Ali ako uskoro dođe do primirja, tržište rada će nastaviti ovim ritmom. Sigurno ćemo videti još više ostavki“.