Šta misle Rumuni o bacanju hrane

Bacanje hrane, jedan je od najozbiljnijih efekata sadašnjeg konzumerizma, koji očigledno nije zaobišao ni Rumuniju. Ovaj fenomen postao je previše problematičan, tako da je 2016. godine usvojen zakon u cilju suzbijanja ove pojave, ali na žalost, još uvek se čeka okoncanje izrade normi za njegovu primenu. Procenjuje se da Rumuni bacaju veliku količinu hrane, dovoljno da godišnje napune preko 120.000 kamiona. Na hranu se troši skoro 40% od prihoda, ali na žalost 33%-50% završi u smeću. Preciznije i novije informacije su objavljene nedavno nakon sociološke studije koju je prošlog leta i jeseni sproveo Univerzitet za Poljoprivredne Nauke i Veterinarski Fakultet u Kluž-Napoki u okviru medjunarodnog projekta koji je finansirala Universitetska agencija Frankofonije. Istraživanje je sprovedeno u 3 države, u Rumuniji, Republici Moldaviji i Severnoj Makedoniji, a dobijeni rezultati ne razlikuju se mnogo. Na primer, uzimajući u obzir prehrambene navike, većina ispitanika izjavila je da često pravi spisak za nabavku namirnica koji sugeriše proračun i predvidjanje. Takodje, 90% ispitanika je izjavilo da obično priprema hranu kod kuće, a teoretski to znači da smanjuje se rizik promena u hrani, odnosno kvarenja hrane, jer je sveže pripremljena. Medjutim, studija koju je sproveo Univerzitet u Klužu potvrdjuje starije procene koje se odnose na otpade hrane u Rumuniji, a od profesorke pomenutog univerziteta i koordinatorke istraživačkog tima Kristine Pokol saznajemo: ,,Bez obzira iz koje su zemlje, ispitanici su izjavili da bacaju hranu. Odnosno 83% učesnika studije iz Rumuniji je to potvrdilo. Isto je potvrdilo 78,8% ispitanika iz Republike Moldavije i 62,2% iz Severne Makedonije. Postoji više navika u vezi sa otpadima hrane. Pokušali smo da utvrdimo da li učesnici u studiji proveravaju datum roka trajanja namirnica. Većina je odgovorila da je to gotovo neizbežan korak u donošenju potrošačke odluke. Zatim većina njih obrača pažnju na način skladištenja i čuvanja hrane. I donekle ih zanima izbegavanje rasipanja hrane. Da napomenem, bilo je veoma interesantno zaključiti na osnovu pitanja koliko su zainteresovani da izbegnu rasipanje hrane. Večina njih je odgovorila da ih to jako zanima i da je to tema do koje im je stalo i o kojoj vodi računa. Ali to je suprotno njihovom ponašanju. Odnosno, zanima ih da ne bacaju hranu, ali je bacaju. Ne znaju kako da smanje otpade hrane, nemaju prave metode, nedostaje im obrazovanje u vezi sa tim. Znači da većina baca hranu. Većinu zanima tema smanjenje otpada hrane, ušteda hrane. Medjutim primećujemo ovu kontradikciju. Objašnjenje koje sam pronašla za takvo ponasanje je da oni pokušavaju i imaju to na umu, ali ne sprovode ovi ideju u praksi. To ne primenjuju zbog različitih razloga: verovatno su pokušali pa nisu uspeli, a mi treba da saznamo zašto ne uspevaju.”

România Internațional, 07.07.2021, 14:12

Bacanje hrane, jedan je od najozbiljnijih efekata sadašnjeg konzumerizma, koji očigledno nije zaobišao ni Rumuniju. Ovaj fenomen postao je previše problematičan, tako da je 2016. godine usvojen zakon u cilju suzbijanja ove pojave, ali na žalost, još uvek se čeka okoncanje izrade normi za njegovu primenu. Procenjuje se da Rumuni bacaju veliku količinu hrane, dovoljno da godišnje napune preko 120.000 kamiona. Na hranu se troši skoro 40% od prihoda, ali na žalost 33%-50% završi u smeću. Preciznije i novije informacije su objavljene nedavno nakon sociološke studije koju je prošlog leta i jeseni sproveo Univerzitet za Poljoprivredne Nauke i Veterinarski Fakultet u Kluž-Napoki u okviru medjunarodnog projekta koji je finansirala Universitetska agencija Frankofonije. Istraživanje je sprovedeno u 3 države, u Rumuniji, Republici Moldaviji i Severnoj Makedoniji, a dobijeni rezultati ne razlikuju se mnogo. Na primer, uzimajući u obzir prehrambene navike, većina ispitanika izjavila je da često pravi spisak za nabavku namirnica koji sugeriše proračun i predvidjanje. Takodje, 90% ispitanika je izjavilo da obično priprema hranu kod kuće, a teoretski to znači da smanjuje se rizik promena u hrani, odnosno kvarenja hrane, jer je sveže pripremljena. Medjutim, studija koju je sproveo Univerzitet u Klužu potvrdjuje starije procene koje se odnose na otpade hrane u Rumuniji, a od profesorke pomenutog univerziteta i koordinatorke istraživačkog tima Kristine Pokol saznajemo: ,,Bez obzira iz koje su zemlje, ispitanici su izjavili da bacaju hranu. Odnosno 83% učesnika studije iz Rumuniji je to potvrdilo. Isto je potvrdilo 78,8% ispitanika iz Republike Moldavije i 62,2% iz Severne Makedonije. Postoji više navika u vezi sa otpadima hrane. Pokušali smo da utvrdimo da li učesnici u studiji proveravaju datum roka trajanja namirnica. Većina je odgovorila da je to gotovo neizbežan korak u donošenju potrošačke odluke. Zatim većina njih obrača pažnju na način skladištenja i čuvanja hrane. I donekle ih zanima izbegavanje rasipanja hrane. Da napomenem, bilo je veoma interesantno zaključiti na osnovu pitanja koliko su zainteresovani da izbegnu rasipanje hrane. Večina njih je odgovorila da ih to jako zanima i da je to tema do koje im je stalo i o kojoj vodi računa. Ali to je suprotno njihovom ponašanju. Odnosno, zanima ih da ne bacaju hranu, ali je bacaju. Ne znaju kako da smanje otpade hrane, nemaju prave metode, nedostaje im obrazovanje u vezi sa tim. Znači da većina baca hranu. Većinu zanima tema smanjenje otpada hrane, ušteda hrane. Medjutim primećujemo ovu kontradikciju. Objašnjenje koje sam pronašla za takvo ponasanje je da oni pokušavaju i imaju to na umu, ali ne sprovode ovi ideju u praksi. To ne primenjuju zbog različitih razloga: verovatno su pokušali pa nisu uspeli, a mi treba da saznamo zašto ne uspevaju.”

Prema mišljenju učesnika u studiji, pojedinačni potrošači i restorani su oni koji bacaju najviše hrane, a slede komercijalne agencije, posebno supermarketi u kojima ljudi obavljaju glavne kupovine, nastavlja Kristina Pokol: ,,Imala sam pitanje vezano za kupovne navike. Još uvek primećujemo ponašanje koje nas praktično ne iznenadjuje. Većina ljudi kupuje u supermarketu ili hipermarketu. Premalo je onih koji odlaze u manje prodavnice, u blizini kuce za brze nabavke. Većina odlazi u hipermarkete ili na pijacu. Veoma mali broj koristi manje prodavnice ili ceni direktan odnos proizvodjača sa potrošačem, koji je veoma važan iz više razloga. Praktično, maloprodaja vam nudi priliku da konzumirate sveže i autentične rumunske proizvode. Mislim da na tome mora još puno da se radi, odnosno treba da sprovedemo edukativne kampanje u vezi sa tim. Bilo bi dobro, takodje, da probudimo svest i usmerimo potrošače prema značaju i važnosti konzumiranja lokalnih proizvoda.”

Sanitarna kriza prouzrokovana virusom KOVID-19 nije promenila kupovne navike u Rumuniji i Republici Moldaviji, skoro dve trećine ispitanika izjavilo je da uživa u istoj količini hrane za iste pare. Medjutim, nastala je promena u pandemiji, mada ne ona koja se očekivala, smatra Kristina Pokol: ,,Kriza koju je izazvao KOVID 19 dovela je do toga da više od 10% ispitanika baca više hrane. Očekivala sam potpuno suprotni rezultat. U mojoj glavi funkcionisao je sledeći mehanizam: mislila sam da, budući da smo bili zatvoreni i provodili više vremena kod kuće, više smo vodili računa o tome šta jedemo, kako jedemo i o planiranju nabavke hrane. Zato sam pošla od predpostavke da će to uticati na smanjenje bacanja hrane. Medjutim rezultati studije pokazuju suprotno. 10% ispitanika je izjavilo da baca veću količinu hranu tokom pandemije. Pokušala sam da nadjem objašnjenje. Najverovatnije da su bile prikupljene nepotrebne i velike zalihe namirnica. To bi bilo glavno objašnjenje. Svi znamo šta se dešavalo na početku sanitarne krize, kada ljudi nesvesno su kupovali čitave kutije, pakovanja hrane i industrijske namirnice iz straha da ih neće vise biti. To bi bilo objašnjenje. Ta hrana nije se mogla konzumirati odmah i u relativno kratkom vremenskom periodu. I baš zbog toga, jedan količina hrane je bačena.”

U medjuvremenu, pojedini ekonomski subjekti i udruženja gradjana organizuju kampanje za podizanje svesti o značaju uravnotezene potrošnje i o uticajima štetnih posledica bačene hrane na ekonomiju i životnu sredinu. Kampanju ove vrste sprovelo je i nevladino udruženje InfoCons, kampanja usresredjena na ekonomske troškove koji su nastali usled bacanja hrane. Predsednik udruženja InfoCons, Sorin Mijerlea, smatra da, isticanjem ekonomskih gubitaka, poruka koja se odnosi na smanjenje bacanja hrane dolazi lakše do javnosti. Sorin Mijerlea: ,,Pre svega, kada govorimo o otpadu hrane ne govorimo samo o problemu otpada, već i o troškovima koje plačamo svaki put kada kupujemo poljoprivredne i prehrambene proizvode koji završe u smeću. Taj trošak predstavlja sate rada, a ti sati rada znače život svakog od nas. Sa druge strane, mislim da svako od nas u ulozi potrošaca mora da ima sve potrebne podatke i informacije, da ne budemo u situaciji da kažemo da nismo obavešteni. Iz ove perspektive InfoCons, zajedno sa organizacijama iz drugih zemalja, s obzirom da je to projekat država iz okruženja, želi da skrene pažnju javnosti i organima javne vlasti o negativnim efektima bacanja hrane“, precizirao je Sorin Mijerlea.