Digitalizacija nastave u Rumuniji (11.11.2020)
Medju izazovima koje su sa sobom donele restrikcije zbog sadašnje pandemije novog koronavirusa, jedan od najsloženijih je nastava. Posebno kada se u svim preduniverzitetskim i univerzitetskim ustanovama u Rumuniji ona odvija online. Ali online nastava nije jednostavna, pretežno u mnogim ruralnim ili defavorizovanim područjima, gde mnogi učenici i nastavnici nemaju pristup osnovnoj digitalnoj opremi i internet veza je veoma slaba. Pitanja poput šta, kako i koliko predajemo“ ili kako proveravamo znanja ucenika i i ocenjujemo ih“ postavljaju se sve češće u kontekstu prilagodjavanja obrazovanja pandemijskim uslovima. Neki preduzetnici specijalizovani za obrazovanje već predlažu digitalna rešenja, da bi olakšali proces prilagodjavanja. Ali sve bi trebalo da počne od odgovora na pitanje šta tačno prilagodjavamo“, smatra Dragoš Ilijesku, univerzitetski profesor i stručnjak za psihopedagogiju: Rekao bih da niko ne zna tačno šta treba da prilagodi. Sadržaj sigurno ne možete prilagoditi u smislu da ne možete brisati ili dodavati sadržaj. I bojim se da je to trend koji vidim kod nekih nadležnih u obrazovnom sistemu, koji misle da bi trebalo neke stvari izbrisati iz programa. Ali brisanje iz programa nije opcija, niti je rešenje u komplikovanom periodu pandemije. Ali, može se prilagoditi sadržaj kurseva, jer gotovo da nema ničega što se ne može predavati na digitalizovan način, posredstvom tehnologije. Za skoro svaku lekciju iz bilo koje discipline možete zamisliti novi, drugačiji ili uzbudljiviji način predavanja. A ako možete da ga predavate posredstvom tehnologije, sigurno možete da ga i testirate. Ali jedan od naših problema je da ili nema dovoljno fleksibilnosti svih učesnika u procesu nastave da bismo napravili taj skok i prilagodili sadržaj online nastavi, ili nema dovoljno resursa. Neka od ovih prilagodjavanja je dosta teško učiniti.“
Christine Leșcu, 11.11.2020, 13:20
Medju izazovima koje su sa sobom donele restrikcije zbog sadašnje pandemije novog koronavirusa, jedan od najsloženijih je nastava. Posebno kada se u svim preduniverzitetskim i univerzitetskim ustanovama u Rumuniji ona odvija online. Ali online nastava nije jednostavna, pretežno u mnogim ruralnim ili defavorizovanim područjima, gde mnogi učenici i nastavnici nemaju pristup osnovnoj digitalnoj opremi i internet veza je veoma slaba. Pitanja poput šta, kako i koliko predajemo“ ili kako proveravamo znanja ucenika i i ocenjujemo ih“ postavljaju se sve češće u kontekstu prilagodjavanja obrazovanja pandemijskim uslovima. Neki preduzetnici specijalizovani za obrazovanje već predlažu digitalna rešenja, da bi olakšali proces prilagodjavanja. Ali sve bi trebalo da počne od odgovora na pitanje šta tačno prilagodjavamo“, smatra Dragoš Ilijesku, univerzitetski profesor i stručnjak za psihopedagogiju: Rekao bih da niko ne zna tačno šta treba da prilagodi. Sadržaj sigurno ne možete prilagoditi u smislu da ne možete brisati ili dodavati sadržaj. I bojim se da je to trend koji vidim kod nekih nadležnih u obrazovnom sistemu, koji misle da bi trebalo neke stvari izbrisati iz programa. Ali brisanje iz programa nije opcija, niti je rešenje u komplikovanom periodu pandemije. Ali, može se prilagoditi sadržaj kurseva, jer gotovo da nema ničega što se ne može predavati na digitalizovan način, posredstvom tehnologije. Za skoro svaku lekciju iz bilo koje discipline možete zamisliti novi, drugačiji ili uzbudljiviji način predavanja. A ako možete da ga predavate posredstvom tehnologije, sigurno možete da ga i testirate. Ali jedan od naših problema je da ili nema dovoljno fleksibilnosti svih učesnika u procesu nastave da bismo napravili taj skok i prilagodili sadržaj online nastavi, ili nema dovoljno resursa. Neka od ovih prilagodjavanja je dosta teško učiniti.“
Iako se na prvi pogled čini da je online ocenjivanje učenika lakša od predavanja, stvari nisu baš jednostavne, nastavlja profesor Dragoš Ilijesku: Upotreba digitalne tehnologije rešava odredjene probleme, ali se pojavljuju drugi. Primera radi, vi kreirate test i teoretski ga možete dati svakom učeniku iz bilo kog dela zemlje, ali pojavljuje se pitanje sigurnosti. Koliko dugo možete da koristite test koji svako dete može kopirati print screen-om i podeliti svojim kolegama? Ali čak i ovde postoje tehnologije i u drugim zemljama su rešenja za to već pronadjena. Ali da bi se rešio ovaj problem, potrebno je više sredstava i veća ulaganja. Eliminisanje testova nije dobra varijanta. Ako ste do sada imali testove da biste proverili znanja koja su stekli učenici, nije u redu da ih sada eliminišete. Rešenje je da nadjete načine da u tim bizarnim i teškim uslovima možete da obavljate tu aktivnost.“
Primer za ocenjivanje učenika može biti BRIO.RO – platforma za testiranje, koju je pokrenuo sam Dragoš Ilijesku, i na kojoj su testovi osmišljeni tako da kombinuju ocenjivanje sa učenjem, da bi, pored rezultata, učenik imao i detaljniju sliku nivoa svoje kompetentnosti u nekoj oblasti. Dragoš Ilijesku: “Tokom testa zapravo naučite. Testiranje samo po sebi je aktivnost učenja: strukturira informacije na vrhunski način, podstiče meta-spoznaju, najbolje je što možete učiniti da informacije sedimentirate i povežete ih sa drugima u raznim praktičnim aktivnostima. Pored toga, daje vam povratne informacije o procesu učenja: pokazuje vam šta znate i šta ne znate, pokazuje gde morate insistirati i gde imate praznine. Dakle, testiranje vodi vaše učenje i kroz njega planirate nove aktivnosti učenja.
Paul Balog, koji već dugi niz godina živi u Velikoj Britaniji, razvio je različite resurse digitalnog obrazovanja, od elektronskih udžbenika do digitalnih nastavnih platformi kao što je Hypersay. Njegovi saradnici su prestižne univerzitetske i akademske institucije u Velikoj Britaniji, kao i profesori u Rumuniji. Paul Balog nam kaže kako je komunicirao sa ovim poslednjim: “Rumunija je, na nivou resornog ministarstva, reagovala ne baš sjajno, pomažući nastavnicima vrlo malo. Ali na individualnom nivou, mnogi nastavnici su se vrlo dobro snalazili rešavajući probleme sami. Sami su naučili da koriste online platforme za konferencije i nastavni proces. Smatram da je divno kako su se ti ljudi uspešno snalazili. Sa druge strane, u drugim zemljama ministarstva su dejstvovala koherentnije prema obrazovnim ustanovama. Dugo su razmišljali o raznim rešenjima i zatim primenjivali ih. Razlika je u podršci ministarstva.
Nastavnici, svaki pojedinačno, pokazali su veću prilagodljivost od mnogih javnih institucija, kaže Paul Balog, koji zaključuje: U Rumuniji imamo skoro individualne odnose sa nastavnicima. Postoje nastavnici iz različitih privatnih i javnih škola koji žele da koriste našu platformu, ali njihova podrška, posebno budžetska, od strane škola gotovo da ne postoji za takav softver. Često su učitelji u situaciji da daju novac iz svog džepa za tako nešto, a ovo nije normalno. A na institucionalnom nivou, u Rumuniji nemamo nikakvu saradnju sa ministarstvom, sa univerzitetima ili školama. Ali imamo veliki broj oduševljenih nastavnika koji svakodnevno koriste našu platformu da bi bolje predavali online, rekao je Paul Balog.
Zaključak je da pandemija i njeni efekti po klasično obrazovanje mogu biti šansa za nastavnike da budu slobodni i kreativni u procesu nastave i kombinovanja sadržaja svojih predmeta sa digitalnom tehnologijom.