Biciklom kroz Bukurešt
Samo 5,3% Rumuna ide biciklom na posao ili u školu, pokazuju podaci studije koju su realizovale Agencija za regionalni Razvoj Jugo-istočnog regiona i Organizacija za promovisanje alternativnog prevoza u Rumuniji (OPTAR). Drugo najomiljenije prevozno sredstvo ispitanika su kola, dok je javni prevoz najpopularnija opcija, za koju se opredelilo 32,4% Rumuna. Razlozi zbog kojih Rumuni ne žele da voze bicikl na javnim putevima su nedostatak specijalnih traka i saobraćajnih znakova (77,4%), agresivni vozačči (62,4%), prepreke na specijalnim stazama za bicikle (51,4%), neodgovarajuće stanje ovih staza (49,2%), kola parkirana na stazama za bickliste (49,1%), ali i problemi na raskrsnicama (45,8%). Vožnja biciklom smatrana je u glavnom oblikom zabave, a manje svakodnevnim prevoznim sredsvtom. Predsednik Organizacije za promovisanje alterntivnog prevoza u Rumuniji, Marijan Ivan, precizira: ”Moramo priznati da loše stojimo kada je reč o korišćenju bicikla. Ali perspektiva je dobra, jer studije koje smo realizovali pokazuju da postoji veliki broj vlasnika bicikala, ali oni ih ne koriste zbog nedostatka bezbedne infrastrukture. Više od 80% ispitanika, bez obzira da li redje ili češće koriste bicikl, reklo je da infrastruktura za vožnju biciklom ima velike probleme. »
România Internațional, 19.06.2019, 13:49
Samo 5,3% Rumuna ide biciklom na posao ili u školu, pokazuju podaci studije koju su realizovale Agencija za regionalni Razvoj Jugo-istočnog regiona i Organizacija za promovisanje alternativnog prevoza u Rumuniji (OPTAR). Drugo najomiljenije prevozno sredstvo ispitanika su kola, dok je javni prevoz najpopularnija opcija, za koju se opredelilo 32,4% Rumuna. Razlozi zbog kojih Rumuni ne žele da voze bicikl na javnim putevima su nedostatak specijalnih traka i saobraćajnih znakova (77,4%), agresivni vozačči (62,4%), prepreke na specijalnim stazama za bicikle (51,4%), neodgovarajuće stanje ovih staza (49,2%), kola parkirana na stazama za bickliste (49,1%), ali i problemi na raskrsnicama (45,8%). Vožnja biciklom smatrana je u glavnom oblikom zabave, a manje svakodnevnim prevoznim sredsvtom. Predsednik Organizacije za promovisanje alterntivnog prevoza u Rumuniji, Marijan Ivan, precizira: ”Moramo priznati da loše stojimo kada je reč o korišćenju bicikla. Ali perspektiva je dobra, jer studije koje smo realizovali pokazuju da postoji veliki broj vlasnika bicikala, ali oni ih ne koriste zbog nedostatka bezbedne infrastrukture. Više od 80% ispitanika, bez obzira da li redje ili češće koriste bicikl, reklo je da infrastruktura za vožnju biciklom ima velike probleme. »
Naš sagovornik Andrej najčešće putuje vozilo, ali ponekad i biciklom : ‘’Voziti bicikl u Bukureštu je veoma teško, jer nemamo staze. Ja bih želeo da na posao idem biciklom, jer vožnja kolima traje po dva časa, ali nemamo uslove za bicikliste. Kola su prakirana i na putevima i na pločniku i ponekad nema mesta ni za pešake. »
Naš drugi sagovornik Marijan vozi svakog dana, iako ima nezadovoljstva : ‘’U Bukureštu ima staza za bicikliste, ali potrebno je još više. Kada se popravljaju putevi, ivičnjaci su visoki te moramo obići da bismo nastavili put. U saobraćaju, uvek moraš biti oprezan i obavezno je nositi kacigu i fluorescentni prsluk. Ja, lično, mislim da bismo morali voziti pretežno bicikle, da bismo imali zdravlji grad, bez zagadjivanja i bez gužve. »
U Rumuniji biciklistička infrastukra je slabo razvijena i potrebno je preduzimanje mera za predupredjenje saobraćajnih nesreća. Broj biciklista u gradovima je dosta mali upravo zbog nedostatka infrastrukture, iako je vožnja biciklom jeftino i nezagadjujuće prevozno sredstvo u velikim gradovima. Potrebno je uredjenje velikih urbanskih mesta, u kojima da se izgradi i biciklistička infrastuktura, da bi ljudi bezbedno vozili bicikle. Prošle godine samo u Bukureštu zabeležene su 44 teške saobraćajne nesreće sa biciklistima. Jer, u glavnom gradu Rumunije postoji samo 6 kilometara homologiranih biciklističkih staza, rekao nam je Marijan Ivan, predsednik Organizacije za promovisanje alterntivnog prevoza u Rumuniji: “U prvom redu neophodna je mreža koja da odgovara potrebi što većeg broja ljudi da voze bicikl. I ova mreža se mora razvijati postepeno. Jer bez nje nije moguće da što veći broj ljudi odustane od vožnje kolima i bira vožnju biciklom. »
Stručnjaci Agencije za regionalni Razvoj Jugo-istocnog regiona i Organizacije za promovisanje alterntivnog prevoza u Rumuniji rade na izradi prve nacionalne strategije stimulisanja vožnje biciklom, da bi transformisali Bukurešt u grad koji je prijatelj biciklista, rekao nam je Marijan Ivan: “Mi smo koncentrisani na ovu strategiju, koja je korisna za promenu načina na koji se vozi po gradovima. Postoji otvorenost na nivou vlasti i postoji mogućnost da Parlament ili ministarstvo razvoja analiziraju informacije koje ćemo im dostaviti. Cilj našeg projekta je da centralnoj administraciji nudimo alternativne strategije za prevoz. »
Moramo još reči da Gradska Skupština Bukurešta je saopštila da će narednih 6 meseci biti izgradjene nove biciklističke staze u centralnoj zoni grada. U centru Bukurešta, četiri bicklističke staze sa ukupnom dužinom od 48 kilometara će biti izgradjene na 21 putu, gde će biti i 420 javnih parkirališta za bicikle.