Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Prisustvo žena u gradjanskom životu

U periodu u kojem gradjanski duh u Rumuniji je u razvoju, ženski aktivizam postaje sve učestalija pojava. U poslednjem periodu žene su sve aktivnije u gradjanskom životu, ali i sve prisutnije u poslovnom svetu i na političkoj sceni. Inace, 2011. godine, ekonomista i političarka Andreea Paul Vass pokrenula je izdavački projekat na tu temu. Reč je o tri toma, koje je objavila izdavačka kuća Polirom, u kojima nekoliko žena priča o svojim uspesima u politici, ekonomiji i gradjanskom aktivizmu. Najnoviji tom “Gradjanska snaga žena objavljen je ove godine i pokazuje da su žene većinske u nevladinom sektoru, izjavila nam je Andreea Paul Vass: “2011. objavljen je tom Politička snaga žena sa pričama predstavnica svih političkih stranaka. 2016. pojavio se drugi tom Ekonomska snaga žena u kojem su predstavljene žene poslodavci sa izuzetnim rezultatima. 2018. osećali smo potrebu da predstavimo i ženski gradjanski duh. U svakom periodu u kojem je objavljen po jedan tom ja sam bila aktivna u dotičnom domenu. Mi, žene, imamo urodjeni refleks uravnoteženja stvari, ulepšavanja društva ili ispravljavanja nepravdi. U gradjanskom društvu žene su dominantne, a na mapi socijalnih inovatora prisustvo žena je od 53% kada je reč o pokretanju gradjanskih inicijativa i rukovodjenju nevladinih organizacija. Malo različita je situacija u poslodavstvu, a kada je reč o ekonomskoj snazi u Rumuniji, jedna od tri poslodavca je žena. Što se politike tiče, 2011. godine su 10-11 odsto rumunskih parlamentaraca bile žene, a od tada se njihov broj udvostručio.

Prisustvo žena u gradjanskom životu
Prisustvo žena u gradjanskom životu

, 24.10.2018, 11:51

U periodu u kojem gradjanski duh u Rumuniji je u razvoju, ženski aktivizam postaje sve učestalija pojava. U poslednjem periodu žene su sve aktivnije u gradjanskom životu, ali i sve prisutnije u poslovnom svetu i na političkoj sceni. Inace, 2011. godine, ekonomista i političarka Andreea Paul Vass pokrenula je izdavački projekat na tu temu. Reč je o tri toma, koje je objavila izdavačka kuća Polirom, u kojima nekoliko žena priča o svojim uspesima u politici, ekonomiji i gradjanskom aktivizmu. Najnoviji tom “Gradjanska snaga žena objavljen je ove godine i pokazuje da su žene većinske u nevladinom sektoru, izjavila nam je Andreea Paul Vass: “2011. objavljen je tom Politička snaga žena sa pričama predstavnica svih političkih stranaka. 2016. pojavio se drugi tom Ekonomska snaga žena u kojem su predstavljene žene poslodavci sa izuzetnim rezultatima. 2018. osećali smo potrebu da predstavimo i ženski gradjanski duh. U svakom periodu u kojem je objavljen po jedan tom ja sam bila aktivna u dotičnom domenu. Mi, žene, imamo urodjeni refleks uravnoteženja stvari, ulepšavanja društva ili ispravljavanja nepravdi. U gradjanskom društvu žene su dominantne, a na mapi socijalnih inovatora prisustvo žena je od 53% kada je reč o pokretanju gradjanskih inicijativa i rukovodjenju nevladinih organizacija. Malo različita je situacija u poslodavstvu, a kada je reč o ekonomskoj snazi u Rumuniji, jedna od tri poslodavca je žena. Što se politike tiče, 2011. godine su 10-11 odsto rumunskih parlamentaraca bile žene, a od tada se njihov broj udvostručio.



Obična empatija žena može biti objašnjenje za činjenicu da one učestvuju u mnogobrojnim socijalnim, zdravstvenim ili ekološkim projektima. U slučaju Rumunije postoji još jedno objašnjenje, rekla nam je novinarka Danijela Palade Teodoresku, glavna urednica časopisa Karijere: Praktično, ove žene dokazuju da postoji gradjanska snaga i nisu čekale da drugi akcionišu, već su rekle Ja sam promena i nema smisla da nešto očekujem od sistema, već cu militirati za prava svoje dece, svojih roditelja ili osoba koje pate. Ustvari, ovaj tom govori o onome što ja nazivam moć vulnerabilnosti, o ženama koje su u jednom trenutku bile u kritičnim situacijama koje su prebrodile, te su želele da nešto učine i za druge u istoj situaciji. Medju nama žive mnoge anonimne junakinje, koje smatraju da su radile samo ono što bi bilo normalno u jednom trenutku, te ih je priznanje društva još više motivisalo i nastavljaju demarše.



Prče 100 žena objavljene u tomu Gradjanska snaga žena dokazuju i žensku solidarnost. Vrednost jedne žene daje i broj ostalih žena kojima ona pomaže da se oporave i razviju, kaže jedna od protagonistkinja knjige. Danijela Palade Teodoresku glavna urednica časopisa Karijere nudi nam detalje: Majke koje imaju dete sa autizmom ne mogu čekati rešenje sistema, već moraju nešto učiniti. Zahvaljujući društvenim mrežama one uspevaju da osnuju zajednice osoba sa sličnim problemima i svi ovi ljudi mogu imati jaku snagu.



U glavnom, nevladini sektor je dobro razvijen u Rumuniji, što, po rečima eksperata, samo dokazuje neefikasnost države u dotičnim domenima. U domenima kojima je društvo veoma preokupirano država nije previše prisutna niti ih dovoljno finansira, smatra feministkinja Mihaela Miroju, univerzitetska profesorka u Nacionalnoj Školi za političke i administrativne studije (SNSPA): Drugi proces koji se dešava u Rumuniji i o kojem se govori u knjizi je da se članovi, eksperti jedne nevladine organizacije usavršavaju vremenom. Dok u politici amatorizam, varalice i diletantizam rastu eksponencijalno, u apolitičkom ili nevladinom sektoru ekspertiza raste eksponencijalno. Dakle, imamo podele u društvu, ali dobra vest je da bar deo društva dobro radi, a to su gradjanski aktivisti.


U studiji o nevladinom sektoru u Rumuniji, koju je 2017. godine realizovala Fondacija za razvoj gradjanskog društva, precizira se da od 88.000 postojećih nevladinih organizacija, samo 42.000 su bile aktivne.

sursă foto:
Društvo среда, 18 децембар 2024

Trebas mi (18.12.2024)

Na fakultetu je bila poznata kao „devojka sa psima“. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne...

Trebas mi (18.12.2024)
Foto: Petr Ovralov / unsplash.com
Društvo среда, 11 децембар 2024

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i...

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
(sursa foto pixabay@Vertax)
Društvo среда, 04 децембар 2024

Život stranih radnika u Rumuniji

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od...

Život stranih radnika u Rumuniji
удалённая работа
Društvo среда, 27 новембар 2024

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo...

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company