Nova univerzitetska godina i tržište nekretnina
Početak oktobra je, po tradiciji, i početak nove univerzitetske godine. I to u uslovima, u kojima, prema statističkim podacima, Rumunija zauzima poslednje mesto u Evropskoj Uniji, po broju apsolvenata visokoobrazovnih ustanova, odnosno 25,6% stanovništva starosti izmedju 30 i 34 godine, a u zadnjim godinama zabeleženo je i opadanje broja upisanih studenata. Primera radi, 2009. bilo je upisano preko 870.000 rumunskih studenata, a u 2016-2017. univerzitetskoj godini ovaj broj je opao do otprilike 383.000. Istovremeno, Rumunija se plasira na peto mesto na rang listi evropskih zemalja sa najvećim brojem studenata koji uče u inostranstvu. Oni koji odlučuju da studiraju u domovini, mogu se opredeliti za značajne univerzitetske centre u velikim gradovima, kao što su Bukurešt, Kluž, Jaš ili Temišvar. S obzirom da mladi studenti dolaze i iz drugih regiona zemlje, pojavljuje se problem smeštaja i pitanje da li je dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima? O ovom pitanju razgovarali smo sa Alinom Simion, predsednicom Asocijacije Studenata Bukureštanskog univerziteta, jednog od najznačajnijih visokoobrazovnih ustanova u Rumuniji: Univerzitet u Bukureštu ima otprilike 5300 mesta u sopstevnim studentskim domovima, za sve fakultete u glavnom gradu Rumunije, podeljena zavisno od broja upisanih studenata. Bukureštanski univerzitet ima preko 30.000 studenata, prema tome broj smeštaja u domovima je mali, a zahtevi su mnogobrojni. Studenti su smešteni u domovima zavisno od prijemne ocene, ali vodeći racuna i o socijalnim i lekarskim kriterjumima.
Christine Leșcu, 10.10.2018, 10:36
Početak oktobra je, po tradiciji, i početak nove univerzitetske godine. I to u uslovima, u kojima, prema statističkim podacima, Rumunija zauzima poslednje mesto u Evropskoj Uniji, po broju apsolvenata visokoobrazovnih ustanova, odnosno 25,6% stanovništva starosti izmedju 30 i 34 godine, a u zadnjim godinama zabeleženo je i opadanje broja upisanih studenata. Primera radi, 2009. bilo je upisano preko 870.000 rumunskih studenata, a u 2016-2017. univerzitetskoj godini ovaj broj je opao do otprilike 383.000. Istovremeno, Rumunija se plasira na peto mesto na rang listi evropskih zemalja sa najvećim brojem studenata koji uče u inostranstvu. Oni koji odlučuju da studiraju u domovini, mogu se opredeliti za značajne univerzitetske centre u velikim gradovima, kao što su Bukurešt, Kluž, Jaš ili Temišvar. S obzirom da mladi studenti dolaze i iz drugih regiona zemlje, pojavljuje se problem smeštaja i pitanje da li je dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima? O ovom pitanju razgovarali smo sa Alinom Simion, predsednicom Asocijacije Studenata Bukureštanskog univerziteta, jednog od najznačajnijih visokoobrazovnih ustanova u Rumuniji: Univerzitet u Bukureštu ima otprilike 5300 mesta u sopstevnim studentskim domovima, za sve fakultete u glavnom gradu Rumunije, podeljena zavisno od broja upisanih studenata. Bukureštanski univerzitet ima preko 30.000 studenata, prema tome broj smeštaja u domovima je mali, a zahtevi su mnogobrojni. Studenti su smešteni u domovima zavisno od prijemne ocene, ali vodeći racuna i o socijalnim i lekarskim kriterjumima.
Iako je zadnjih 10 godina izgradjeno nekoliko novih studentskih domova, njihov broj je još uvek nedovoljan. Studentski domovi bukureštanskog univerziteta, jedni od najpoznatijih u prestonici Rumunije, nalaze se na zapadu grada, u blizini domova Regija- najvećeg u našoj zemlji sa 33 zgrade, od kojih 26 pripadaju Tehničkom fakultetu, a 7 Medicinskom fakultetu. Drugi domovi se nalaze u raznim delovima Bukurešta, u bilizini fakulteta ili u predgradju. Sem smeštaja u domovima, studenti unajmljuju ili čak kupuju stanove, pretežno garsonijere, u gradu u kojem studiraju. Potražnja je tako velika, da svake jeseni na tržištu nekretnina pojavljuje se pravi fenomen, rekao nam je stručnjak u oblasti, Radu Zilišteanu: U glavnom, u velikim univerzitetskim gradovima, jesen je doba unajmljivanja i s obzirom da je potražnja velika i cene rastu. Ova pojava traje već više godina. Ali, u 2018. ona se podudarala sa specifičnim fenomenom ovog perioda: pokazateljem ROBOR- to jest tromesečnom medjubankarskom stopom, na čiju se osnovu računaju hipotekarni krediti, a koji je mnogo porastao. Ovo je smanjilo pristup Rumuna hipotekarnim kreditima i, prema tome, dovelo do povećanja potražnje stanova i cene kirije. Tako da nekoliko studenata unajmljuje trosobni ili četvorosobni stan, jer, na taj način, svaki plaća manje za smeštaj.
Stručnjaci kažu da će se ove godine cena unajmljivanja garsonijere, od 75 do 200 evra mesečno, povećati za skoro 20% u odnosu na slične periode prošlih godina. Moramo reči da za smeštaj u domovima studenti na budžetu plaćaju uglavnom oko 35 evra za, a ostali otprilike 64 evra. Visoke cene stanova u gradu i njihov ograničen broj otežava još više pristup studenata dostojnom stanu. Alina Simion, predsednica Asocijacije Studenata Bukureštanskog univerziteta precizira: Neki, ali ne mnogi, sebi dozvoljavaju da unajme stan, ali većina mojih drugova stanuje u domovima, jer cene su relativno dobre za studente koje finansijski podržavaju roditelji. Za studente koji rade dosta teško je da plate kiriju, koja obično je veća od 150 evra za jedan mesec. Dosta teško je za studente koji rade i moraju doći i na kurseve, a neki se veoma teško snalaze.
Od nedavno postoji još jedno rešenje: privatni domovi, u kojima cene i uslovi su negde izmedju onih u studentskim domovim ili unajmljenom stanu.
