Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Poslovi budućnosti

Najnovije studije pokazuju da skoro pola sadašnjih poslova će nestati u narednim decenijama. Razvoj tehnologije i robotizacija će zameniti ljudsku radnu snagu, tržište radne snage će se stalno promeniti, a ljudi moraće da uče da rade nove poslove. Budući zaposlenici imaće onlajn profile, biti medjusobno povezaniji, mobilniji i okretniji, tvrdi nevladina organizacija INACO, to jest Inicijativa za kompetitivnost, u Vodiću poslova budućnosti, koji je objavljen ove jeseni. Studija, bazirana na najnovijim rezultatima istraživanja na temu privrede budućnosti, objašnjava sadašnje trendove u tehnologiji i predvidjanja za privredu i radna mesta u sutrašnjem društvu. Andreea Paul, koordinatorka projekta i predsednica nevladine organizacije INACO precizira: Deca koja sada idu u prvi razred će kao zreli ljudi imati na raspolaganju sasvim različito tržište radne snage. Dve trećine današnjih radnih mesta će se promeniti, u smislu transformisanja i ovo je normalno, jer su se pojavile nove tehnologije koje integralno resetuju sve oblasti, od poljoprivrede do trgovine, od industrijske proizvodnje do medicine, a sasvim je moguće da poznati poslovi kao što je vozač, naprimer, uskoro nestaju. Ručni radovi će biti zamenjeni kreativnim radovima i pojavio se čak veoma dobar geslo za buduće poslove “radi inteligentno, bez velikog napora, jer svi radovi koji pretpostavljaju fizički napor, ponavljanje ili radne rizike će biti automatizirani i robotizirani, ono što ce pojednostaviti naš svakidašnji život.

Poslovi budućnosti
Poslovi budućnosti

, 03.10.2018, 00:08

Najnovije studije pokazuju da skoro pola sadašnjih poslova će nestati u narednim decenijama. Razvoj tehnologije i robotizacija će zameniti ljudsku radnu snagu, tržište radne snage će se stalno promeniti, a ljudi moraće da uče da rade nove poslove. Budući zaposlenici imaće onlajn profile, biti medjusobno povezaniji, mobilniji i okretniji, tvrdi nevladina organizacija INACO, to jest Inicijativa za kompetitivnost, u Vodiću poslova budućnosti, koji je objavljen ove jeseni. Studija, bazirana na najnovijim rezultatima istraživanja na temu privrede budućnosti, objašnjava sadašnje trendove u tehnologiji i predvidjanja za privredu i radna mesta u sutrašnjem društvu. Andreea Paul, koordinatorka projekta i predsednica nevladine organizacije INACO precizira: Deca koja sada idu u prvi razred će kao zreli ljudi imati na raspolaganju sasvim različito tržište radne snage. Dve trećine današnjih radnih mesta će se promeniti, u smislu transformisanja i ovo je normalno, jer su se pojavile nove tehnologije koje integralno resetuju sve oblasti, od poljoprivrede do trgovine, od industrijske proizvodnje do medicine, a sasvim je moguće da poznati poslovi kao što je vozač, naprimer, uskoro nestaju. Ručni radovi će biti zamenjeni kreativnim radovima i pojavio se čak veoma dobar geslo za buduće poslove “radi inteligentno, bez velikog napora, jer svi radovi koji pretpostavljaju fizički napor, ponavljanje ili radne rizike će biti automatizirani i robotizirani, ono što ce pojednostaviti naš svakidašnji život.



Autori Vodića poslova budućnosti smatraju da obrazovni sistem u Rumuniji nedovoljno informiše mlade i ne priprema ih za poslove sutrašnjeg društva. Upravo zbog toga zajednica eksperata INACO predložila je jednoj od bukureštanskih skupština kompleksni projekat, koji će medjupovezivati 13 gimnazija sa stvarnostima sutrašnjeg tržišta radne snage. Vodić poslova budućnosti biće temelj interaktivnih i kreativnih workshopova, koje će koordinirati stručnjaci INACO, uz podsticanje učešća i profesionalne orijentacije učenika pomenutih školskih ustanova. Andreea Paul, koordinatorka projekta i predsednica nevladine organizacije INACO, ističe : Mi želimo da ove godine stupimo u kontakt sa 1000 onakvih mladih učenika, roditelja i nastavnika, da bismo im rekli koji će biti poslovi budućnosti, koji poslovi su u toku transformisanja ili čak nestanka, koji novi poslovi se pojavljuju, koje kompetentnosti će tražiti poslodavci i kako možemo ih dobiti. Ova su ključna pitanja na koja zajednica stručnjaka INACO želi da jednostavno odgovori u Vodiću poslova budućnosti, koji se nalazi na sajtu www.inaco.ro, da bi ih svi razumeli. Pristup ovom vodiću je besplatan. Slike na sajtu dokazuju da poslovi o kojima mi pričamo učenicima već postoje u nekom delu sveta, koji je razvijeniji od naše zemlje i koji nameće ove tehnološke trendove celoj globalnoj privredi. O njima moramo voditi računa bilo da govorimo o Digitalnoj revoluciji 4.0., o robotizaciji, o 3D štampanju blockchain, o virtuelnoj stvarnosti, resursima ili transportu budućnosti. Sve ovo nas primorava da resetujemo obrazovanje, ali i investiciju u stalnu sopstvenu profesionalnu obuku.



Stručnjaci organizacije INACO su već napravili prve demarše kako bi mladi išli u korak sa tehnološkim trendovima budućnosti. Oni su donirali po jedan 3D štampač i neophodan pribor učenicima jedne stručne škole u županiji Jaš i Tehnološke škole u županiji Maramureš. Hotka Ovidiu Mihaj, direktor gimnazije iz Maramureša precizira: “Deca su već svesna veoma velikih transformacija koje su u toku. Primer moderne tehnike je 3D štampač koji smo dobili, a mi objašnjavamo učenicima koliko daleko može ići tehnologija. Učenici su veoma zainteresovani. Po mom mišljenju, da bi opticaj bio kompletan, trebalo bi da se ove nove tehnologije koriste i na industrijskom nivou.



Ubuduće veoma tražene će biti osobe za poslove u oblasti zbrinjavanja starih osoba, spacijalnog turizma, upravljanja dronovima ili programiranja i nadgledanja robota. Traženi, takodje, će biti fizioterapeuti I kinetoterapeuti, kao i oni koji rade u oblasti nekonvencionalne energije, ističe se još u studiji INACO, po kojoj će nove tehnologije dovesti do otvaranja miliona radnih mesta i pojavljivanja sasvim novih oblasti. Andreea Paul, koordinatorka projekta i predsednica nevladine organizacije INACO, precizira: Postoje poslovi koji će sasvim sigurno nestati u bliskoj budućnosti, kao što su prodaja od vrata do vrata ili posredstvom pozivnog centra. Funkcija kreditnog savetnika za stanovništvo će nestati zahvaljujući automatizaciji ovog tržišta, nestaće šalteri, kase će biti automatizirane, taksiste će zameniti veštačka inteligencija u odnosu od 90 odsto, kažu stručnjaci Oxford Univerziteta, a 80 odsto kuvara fast food-a izgubiće posao, s obzirom da MCDonalds ima već danas programe robotizacije. Sa druge strane, veoma mali broj medicinskih sestara, dietetičara, nutricionista i hirurga će moći biti zamenjen automatizacijom.



Iako u školskim ustanovama u Rumuniji se ne održavaju kursevi robotike, gimnazijalci zaljubljeni u tehnologiju budućnosti su medju najboljima na svetu na takmičenjima iz veštačke inteligencije. Primera radi, na Svetskoj robotičkoj olimpijadi u Meksiku, tim rumunskih gimnazijalaca je osvojio dve od najviših nagrada i zauzeo je prvo mesto medju zemljama učesnicama.

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company