Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Vaspitanje i blagostanje u zivotu dece sa sela

Otprilike 44% stanovnika Rumunije živi u ruralnoj sredini i, prema statističkim podacima, broj ovdašnjih domaćinstava na pragu siromaštva, prema tome i dece, je veći nego u urbanoj sredini. Na žalost, za decu siromaštvo ima dugoročne posledice, jer utiče na školske rezultate, nivo potencijala svakog deteta i može, na taj način, dovesti do budućih neravnopravnosti na tržištu radne snage i u društvu. Odnos izmedju ekonomskih razlika izmedju ruralne i urbane sredine i vaspitanja odražava se i u školskim rezultatima. Ovo smo saznali od Lidjije Deka, državnog savetnika u okviru Predsedništva Rumunije i koordinator projekta «Vaspitana Rumunija» koji se odvija, takodje, pod pokroviteljstvom Predsednika zemlje: «Primera radi, prošle godine rezultati srednjoškolaca iz ruralne sredine na Nacionalnoj maturi bili su 5,8, u odnosu na 7,40 u urbanoj sredini. Razlika je veoma velika. Iako 54% rumunskih mladih lica koja su napunila 18 godina ima prebivalište u ruralnoj sredini, samo 30 odsto njih je želelo da položi veliku maturu, a u njihovom slučaju stopa polaganja ispita je za 13% manja u odnosu na srednjoškolce u urbanoj sredini.»

Vaspitanje i blagostanje u zivotu dece sa sela
Vaspitanje i blagostanje u zivotu dece sa sela

, 13.06.2018, 10:42

Otprilike 44% stanovnika Rumunije živi u ruralnoj sredini i, prema statističkim podacima, broj ovdašnjih domaćinstava na pragu siromaštva, prema tome i dece, je veći nego u urbanoj sredini. Na žalost, za decu siromaštvo ima dugoročne posledice, jer utiče na školske rezultate, nivo potencijala svakog deteta i može, na taj način, dovesti do budućih neravnopravnosti na tržištu radne snage i u društvu. Odnos izmedju ekonomskih razlika izmedju ruralne i urbane sredine i vaspitanja odražava se i u školskim rezultatima. Ovo smo saznali od Lidjije Deka, državnog savetnika u okviru Predsedništva Rumunije i koordinator projekta «Vaspitana Rumunija» koji se odvija, takodje, pod pokroviteljstvom Predsednika zemlje: «Primera radi, prošle godine rezultati srednjoškolaca iz ruralne sredine na Nacionalnoj maturi bili su 5,8, u odnosu na 7,40 u urbanoj sredini. Razlika je veoma velika. Iako 54% rumunskih mladih lica koja su napunila 18 godina ima prebivalište u ruralnoj sredini, samo 30 odsto njih je želelo da položi veliku maturu, a u njihovom slučaju stopa polaganja ispita je za 13% manja u odnosu na srednjoškolce u urbanoj sredini.»



Situacija ruralnog obrazovanja odražava tamošnjie materijalno stanje. Fondacija World Vision Rumunija je dokazala ovu stvar studijom Blagostanje dece u ruralnoj sredini” počev od 2012, kada je pokrenula istraživanje. Ovogodišnje rezultate koji se odnose na primanja porodica u ruralnoj sredini nam predstavlja nacionalna direktorka World Vision Rumunija, Danijela Buzduča: «Jedna od dve porodice kaže da se nalazi u zoni vulnerabilnosti. Ovo znači da se ne snalazi sa primanjima. Porodice učine sve da bi imale više izvora prihoda i puno rade za svaki dinar. Medjutim, izmedju 38% i 41% porodica izjavljuje da se teško snalazi.»



Za otprilike 60% domaćinstava plata je bila glavni izvor prihoda u periodu 2014.- 2018. Ali, iako se izmedju 2012. i 2016. broj seoskih porodica sa po jednim zaposlenim članom stalno povećao, od 2018. njihov broj je počeo da opada. Sada otprilike 33% domaćinstava se nalazi ispod praga siromaštva i korisnici su jednog oblika socijalne pomoći. Jedan od najvidljivijih efekata siromaštva je pojava ranog napuštanja škole i, iako u ovom trenutku stopa napuštanja škole u ruralnoj sredini je za 0,5% veća u poredjenju sa 2012. godinom, ona je beznačajna. Od direktorke World Vision Rumunija Danijele Buzduča saznali smo i razloge zbog kojih deca odustanu od škole: «Prvi razlog je novac potreban za školovanje dece. Obrazovanje u Rumuniji je besplatno, ali neke siromašne porodice u ruralnoj sredini ne mogu sebi dozvoliti troškove za školovanje deteta. Drugi razlog je da neka deca ne mogu ispuniti školske zahteve.»



51% dece iz ruralne sredine koja rano napušta školu kaže da ne ide više u školu jer ima slabe ocene. Ali i lokacija škole i put do nje su razlozi koji i dalje otežavaju pristup obrazovanju. Danijela Buzduča, direktorka World Vision Rumunija precizira: «Komparativna analiza ukazuje da 2 od 3 deteta idu u školu pešice, ali istovremeno skratilo se vreme potrebno deci da bi stigla u školu. S jedne strane, transport učenika do škole obezbedjen je u što većem broju naselja, a, sa druge, sve više dece živi blizu centru opština. Medjutim, broj učenika koji kažu da ne idu u školu zato što moraju da rade, većina njih u domaćinstvu, povećao se za 50 odsto u odnosu na 2016. godinu, a ovo je novi razlog zabrinutosti. 6,3% dece u ruralnoj sredini kaže da su umorna jer radi pre ili posle škole.»



Drugi razlog zabrinutosti je i ishrana, veoma važna za normalan psiho-somatični razvoj dece. Ponovo je pred mikrofonom nacionalna direktorka World Vision Rumunija Daniela Buzduča: «9% dece je izjavilo da ide gladna na spavanje, za 6% njih ovo se dešava samo ponekad, a za 3% uvek. Ovo znači da u ruralnoj sredini jedno dete od 11-oro jede najviše dva obroka dnevno. Jedno dete od osmoro jede jedan hleb dnevno.»


S obzirom na efekte siromaštva po obrazovanje i ishranu, stručnjaci za javne politike preporuluju izradu programa koji da u potpunosti reši ove probleme u ruralnoj sredini.



sursă foto:
Društvo среда, 18 децембар 2024

Trebas mi (18.12.2024)

Na fakultetu je bila poznata kao „devojka sa psima“. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne...

Trebas mi (18.12.2024)
Foto: Petr Ovralov / unsplash.com
Društvo среда, 11 децембар 2024

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i...

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
(sursa foto pixabay@Vertax)
Društvo среда, 04 децембар 2024

Život stranih radnika u Rumuniji

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od...

Život stranih radnika u Rumuniji
удалённая работа
Društvo среда, 27 новембар 2024

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo...

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company