Topli obrok, u realnom i virtuelnom svetu
Za beskućnike, usamljene i bolesne stare osobe, za decu koja potiču iz siromašnih porodica, topli obrok jedan put u danu ili nedelji je samo san. Da bi im ispunila ovaj san grupa volontera iz Kluža pokrenula je 2013. godine projekat Topli obrok. Posle 5 godina ideju su preuzeli i drugi gradovi Rumunije i usled toga 900 nedeljnih toplih obroka pruženo je osobama koje nemaju mogućnost da kuvaju ili da kupuju hranu. Rajmonda Bojan, jedna od osnivača projekta Topli obrok precizira: «Projekat se lepo razvio, a ciljna grupa ili korisnici potiču iz svih društvenih kategorija kojima je potrebna hrana. U kantini kojom ja rukovodim dolaze razni ljudi iz Kluža, i beskućnici ali i osobe koje imaju gde da stanuju ali nemaju šta da jedu. Mi nismo društveni radnici i ne sprovodimo ankete, za nas je veoma važno da ljudi primaju hranu.»
Christine Leșcu, 02.05.2018, 12:18
Iako Topli obrok je nezavisni projekat bez učešća administrativnih institucija, on se ne bi mogao primeniti bez saradnje sa lokalnim skupštinama i Upravama za Socijalnu pomoć. Duž godina ova saradnja je činila da projekat Topli obrok bude primenjen ne samo u Klužu, već i u drugim velikim gradovima Rumunije, kao što su Konstanca, Adžud, Bistrica, Satu-Mare i Bukurešt. Prehrambeni proizvodi su stopostotno obezbedjeni iz donacija. Kluž ostaje, medjutim, grad sa najvećim brojem mesta u kojima se služi topli obrok, zahvaljujući volonterima. Rajmonda Bojan, jedna od osnivača projekta Topli obrok, precizira: «U kantini kojom ja upravljam u Klužu imamo formirane ekipe volontera do januara 2019. godine. Neke volontere privlači ideja da mogu i spremati hranu. Cela aktivnost je prijatna, a volonteri ne rade veoma mnogo, većina njih je spremila samo sendvič.»
U Bukureštu, projekat Topli obrok primenila je volonterka Monika Abadžiu: «Ja sam preuzela koordinaciju ovog projekta u oktobru 2017., a kao volonter počela sam da radim šest meseci ranije. Ja sam već davno želela da se bavim onakvim projektom i opredelila sam se za «Topli obrok», jer ja i moji saradnici volimo da kuvamo i privlačila nas je ideja da pomažemo drugima. Svakako, ja i moja ekipa smo već učestvovali u drugim projektima volonterstva.»
Za Moniku Abadžiu volonterstvo je deo njenog života. U Bukureštu ona koordinira dve kantine. Jedna od njih, «Ominis», nalazi se u defavorizovanoj zoni glavnog grada Rumunije, a druga u problematičnoj zoni. Monica Abadžiu precizira: «Jedna kantina je putujuća i nalazi se u dvorištu jedne škole, a korisnici su deca koja tamo uče. Neki aktivisti pomažu deci pri domaćim zadacima, a mi kuvamo za njih, jer su deca sa raznim problemima ili socijalni slučajevi. Korisnici druge kantine «Ominis» su u glavnom odrasli koji dolaze i tokom nedelje i za vreme vikenda.»
S obzirom da topli obroci su potrebni siromašnim osobama, Monika Abadžiu misli da projekat može primeniti i u drugim zonama Bukurešta. Ovoga puta njoj će pomoć obezbediti aplikacija «ShareFood», čiji inicijator Djordje Žiglau kaže da jedan od ciljeva aplikacije jeste, izmedju ostalog, suzbijanje rasipanja hrane: «Ovom aplikacijom pokušavamo da omogućimo komunikaciju izmedju proizvodjača i prodavaca prehrambenih proizvoda. Ovaj projekat primenjujemo već 5 godina i u ovom periodu stupili smo u kontakt sa ljudima koji doniraju u ove svrhe. Prema tome, aplikacija je korisna za sve strane, ona je instrument kojim mi posredujemo saradnju izmedju potencijalnih donatora i onih kojima je potrebna hrana.»
Aplikacija Share Food namenjena je samo pravnim licima, kao što su donatori, firme, javne institucije, nevladine organizacije ili parohije koje mogu direktno podeliti hranu ljudima. Moramo još dodati da je aplikacija ShareFood raspoloživa za sve rumunske gradove.
