Žene u medijima i u oblasti informacione i komunikacione tehnologije
Žene su i dalje slabo predstavljene u medijima i u oblasti informacione i komunikacione tehnologije, iako su u zadnjim godinama zabeleženi pomaci u ovom smislu, pokazuju statistički podaci Evropske unije. Medjutim, u ovim statistikama postoje i nijanse, jer u mnogim evropskim zemljama u oblasti novinarstva broj žena je veći od broja muškaraca. Pitanje je zašto u rukovodećim funkcijama ima mnogo manje žena. Primera radi, ako govorimo o reporterima i realizatorima, u 2015. godini na evropskom nivou u televizijama je radilo 48 odsto žena, na radiju 40 odsto i 34 odsto u pisanoj štampi. Mejdutim, na rukovodećim funkcijama bilo je samo 38 odsto žena. Što se tiče Rumunije, prema sondaži koju svakih pet godina realizuje Global Media Monitoring Project (GMMP), 2015. žene su predstavljale 80% apsolvenata novinarskog smera rumunskih fakulteta političkih nauka, samo 35% njih je radilo u štampi, na radiju i televiziji i 38% žena bilo je aktivno na novinskim sajtovima. Istovremeno, konstatovano je poboljšanje u odnosu na prethodnu sondažu iz 2010. godine, u smislu da žene su tema 30 odsto vesti. Ako analiziramo i sadržaj vesti i emisija uopšte konstatujemo i druge stvari, o kojima nam govori Oana Baluca, aktivistkinja za prava žena u okviru Bukureštanskog univerziteta: «U medijima imamo ono što nazivamo simboličnom anihilacijom: žene su manje prisutne u medijima u odnosu na muškarce. Simbolična anihilacija odnosi se i na trivijalizovanje, ono što se dešava u slučaju žena, čak i onda kada obavljaju rukovodeće funkcije. Govorimo više o njenoj frizuri, nego o njenoj aktivnosti ili CV-u. Drugi problem medija je činjenica da i dalje postoje stereotipi o ženama, koje su u emisije pozvane pretežno kada je reč o socijalnim temama. O ovome bismo morali razmisliti.»
Christine Leșcu, 04.04.2018, 13:36
Žene su i dalje slabo predstavljene u medijima i u oblasti informacione i komunikacione tehnologije, iako su u zadnjim godinama zabeleženi pomaci u ovom smislu, pokazuju statistički podaci Evropske unije. Medjutim, u ovim statistikama postoje i nijanse, jer u mnogim evropskim zemljama u oblasti novinarstva broj žena je veći od broja muškaraca. Pitanje je zašto u rukovodećim funkcijama ima mnogo manje žena. Primera radi, ako govorimo o reporterima i realizatorima, u 2015. godini na evropskom nivou u televizijama je radilo 48 odsto žena, na radiju 40 odsto i 34 odsto u pisanoj štampi. Mejdutim, na rukovodećim funkcijama bilo je samo 38 odsto žena. Što se tiče Rumunije, prema sondaži koju svakih pet godina realizuje Global Media Monitoring Project (GMMP), 2015. žene su predstavljale 80% apsolvenata novinarskog smera rumunskih fakulteta političkih nauka, samo 35% njih je radilo u štampi, na radiju i televiziji i 38% žena bilo je aktivno na novinskim sajtovima. Istovremeno, konstatovano je poboljšanje u odnosu na prethodnu sondažu iz 2010. godine, u smislu da žene su tema 30 odsto vesti. Ako analiziramo i sadržaj vesti i emisija uopšte konstatujemo i druge stvari, o kojima nam govori Oana Baluca, aktivistkinja za prava žena u okviru Bukureštanskog univerziteta: «U medijima imamo ono što nazivamo simboličnom anihilacijom: žene su manje prisutne u medijima u odnosu na muškarce. Simbolična anihilacija odnosi se i na trivijalizovanje, ono što se dešava u slučaju žena, čak i onda kada obavljaju rukovodeće funkcije. Govorimo više o njenoj frizuri, nego o njenoj aktivnosti ili CV-u. Drugi problem medija je činjenica da i dalje postoje stereotipi o ženama, koje su u emisije pozvane pretežno kada je reč o socijalnim temama. O ovome bismo morali razmisliti.»
Slične se primedbe nalaze i u kompleksnoj studiji o nivou ravnopravnosti polova u šest ključnih oblasti. Rezultati studije o Rumuniji nisu primereni, precizira Oana Baluca, aktivistkinja za prava žena u okviru Bukureštanskog univerziteta: «Evropski Indeks ravnopravnosti polova pokazuje da se Rumunija nalazi na poslednjem mestu u Uniji u ovom domenu. Ovaj indeks meri nivo ravnopravnosti polova u više oblasti, kao što su znanje, obrazovanje, moć i vreme. Primera radi, meri se slobodno vreme koje imaju žene s obzirom da sem aktivnosti na radnom mestu, one su aktivne i u domaćinstvu i uzgajaju decu.»
U kontekstu današnje teme moramo reči da jedna žena je u ovom trenutku na čelu vlade Rumunije, u kojoj ima još 8 ministarki. Istovremeno, u Rumuniji razlika izmedju plata žena i muškaraca je od samo 5 odsto i na uštrb žena, ispod proseka u Evropskoj uniji od 16 procenata. U oblasti informacione i komunikacione tehnologije Rumunke stoje bolje od većine Evropljanki. Prema podacima Eurostata, u Rumuniji ovu specijalizaciju ima 27% žena čime naša zemlja zauzima drugo mesto u Evropi, posle Bugarske i pre Letonije, u uslovima u kojima prosek u Evropskoj uniji je od 16 odsto. Žene su slabo predstavljene i na evropskom nivou, rekla nam je evroposlanica Klaudija Capardel: «Samo jedna trećina žena raspolaže prednostima koje nudi oblast informacione i komunikacione tehnologije. I na evropskom nivou postoji trend da vremenom žene koje rade u ovoj oblasti odustanu. Ovo se dešava u uslovima u kojima Evropska komisija prognozira da će do 2020. godine postojati deficit od 1.000.000 stručnjaka u oblasti informacione i komunikacione tehnologije u Evropi. I u oblasti nauke i inženjeringa samo jednu petinu rukovodećih funkcija zauzimaju žene.»
Da bi smanjila nivo neravnospravnosti šansi na tržištu radne snage, Rumunija namerava da uvede novu specijalizaciju, u skladu sa medjunarodnim zakonodavstvom, kojem je naša zemlja već pristupila. Detalje nam nudi Gracijela Dragić, predsednica Nacionalne agencije za ravnopravnosti šansi: «Stručnjak za pitanje ravnopravnosti šansi će biti funkcija regulisana zakonom, prema kojem svi javni i privatni entiteti sa više od 50 zaposlenih imaće pravo da imenuju ili zaposle osobu koja da se bavi ovim pitanjem. Neće postojati obaveza u tom smislu. Mi želimo samo da nudimo instrument koji da doprinese promovisanju ravnopravnosti šansi u društvu.»
Nacrt zakona o regulisanju funkcije stručnjaka za ravnopravnost šansi je vlada Rumunije već odobrila, te će uskoro biti tema rasprava u Parlamentu.
