Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Socijalne teme 2017. godine

2017. je počela pod znakom uličnih protesta, na kojima je više nedelja za redom stotine hiljada ljudi iz svih gradova Rumunije, uprkos veoma niskim temperaturama, osporavalo deo akcija vlade, o kojima su na široko pisali medjunarodni mediji. Protesti u Rumuniji komentarisani su i u Evropskom Parlamentu, gde su mnogi evroposlanici ocenili da mobilizacija i solidarnost demonstranata predstavljaju proevropsku poruku. “Rumunija zaslužuje političare koji podržavaju borbu protiv korupcije, izjavio je Frans Timermans, prvi podpredsednik Evropske komisije. On je upozorio lidere u Rumuniji da ne odustanu od borbe protiv korupcije, jer bi to moglo ugroziti apsorpciju evropskih fondova. Ova poruka je imala i drugi značaj u 2017., kada je Rumunija obeležila 10 godina od pristupanja Evropskoj uniji. 2007. Rumunija je bila jedna od najoduševljenijih članica unije, ali su sondaže realizovane prošle zime pokazale da je ovo oduševljenje opalo. Prema Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog Parlamenta, 53% Rumuna verovalo je da pripadnost Evropskoj uniji je pozitivan faktor za zemlju. Ovaj procenat je bio blizak evropskom proseku, ali iznenadjujući za Rumuniju, u uslovima u kojima ovdašnje poverenje u komunitarni blok je uvek bilo mnogo veće, odnosno oko 70%-80%. Medjutim, Rumuni su još uvek imali više poverenja u komunitarne institucije nego u nacionalne. Evrobarometar je pokazao da 38% Rumuna imalo je poverenje u Evropski parlament, što je bilo više od evropskog proseka od 25%, i da 35% njih je smatralo da njihov glas se bolje čuje na evropskom nego na nacionalnom nivou.

Socijalne teme 2017. godine
Socijalne teme 2017. godine

, 10.01.2018, 13:10

2017. je počela pod znakom uličnih protesta, na kojima je više nedelja za redom stotine hiljada ljudi iz svih gradova Rumunije, uprkos veoma niskim temperaturama, osporavalo deo akcija vlade, o kojima su na široko pisali medjunarodni mediji. Protesti u Rumuniji komentarisani su i u Evropskom Parlamentu, gde su mnogi evroposlanici ocenili da mobilizacija i solidarnost demonstranata predstavljaju proevropsku poruku. “Rumunija zaslužuje političare koji podržavaju borbu protiv korupcije, izjavio je Frans Timermans, prvi podpredsednik Evropske komisije. On je upozorio lidere u Rumuniji da ne odustanu od borbe protiv korupcije, jer bi to moglo ugroziti apsorpciju evropskih fondova. Ova poruka je imala i drugi značaj u 2017., kada je Rumunija obeležila 10 godina od pristupanja Evropskoj uniji. 2007. Rumunija je bila jedna od najoduševljenijih članica unije, ali su sondaže realizovane prošle zime pokazale da je ovo oduševljenje opalo. Prema Evrobarometru, koji je realizovan na zahtev Evropskog Parlamenta, 53% Rumuna verovalo je da pripadnost Evropskoj uniji je pozitivan faktor za zemlju. Ovaj procenat je bio blizak evropskom proseku, ali iznenadjujući za Rumuniju, u uslovima u kojima ovdašnje poverenje u komunitarni blok je uvek bilo mnogo veće, odnosno oko 70%-80%. Medjutim, Rumuni su još uvek imali više poverenja u komunitarne institucije nego u nacionalne. Evrobarometar je pokazao da 38% Rumuna imalo je poverenje u Evropski parlament, što je bilo više od evropskog proseka od 25%, i da 35% njih je smatralo da njihov glas se bolje čuje na evropskom nego na nacionalnom nivou.



Na evropskom nivou su podržane i gradjanske inicijative namenjene pomaganju mladima NEET, to jest mladima starosti od 15 do 24 godine, koji nisu uključeni ni u koji oblik obrazovanja ili osposobljavanja i nisu aktivni na tržištu rada. Prema najnovijim podatcima Nacionalnog instituta za statistiku, u Rumuniji je bilo oko milion onakvih mladih, kada je asocijacija «Social Doers» organizovala nacionalnu konferenciju na kojoj je pokrenula platformu Evropska Koalicija za prava mladih NEET. Reč je o inicijativi finansiranoj posredstvom programa Erasmus+ i pokrenuta u januaru 2017. u Briselu, gde je Victor Negrescu, bivši evroposlanik i sadašnji ministar delegat za Evropske poslove u Rumunskoj vladi, izrazio podršku interaciji mladih NEET. Na bazi gradjanskih i privatnih inicijativa pokrenut je i drugi projekat veoma važan za rumunsku decu obolelu od raka. Reč je o izgradnji bolnice u Bukureštu specijalno za ovu decu, u uslovima u kojima bolnice u kojima su mališani lečeni nemaju dovoljno prostora i kreveta i nisu adekvatno opremljene. Ova je i situacija bukureštanske bolnice za decu Mari Kiri, u čijem će se dvorištu podignuti nova privatna bolnica namenjena integrisanom lečenju dece sa onkološkim problemima. Inicijator projekta je nevladina asocijacija Podari Život koja želi da promeni statistike, po kojima u Rumuniji, jedno od dva deteta obolela od raka umire, dok u Evropi 60 odsto njih živi. Inače, rumunska država nije ništa izgradila u oblasti onkologije za decu u zadnjih 50 godina. Nova bolnica će se prostirati na 8000 kvadratnih metara, a iznos investicije je od 8 miliona evra. Novac je prikupljen iz sponzorstava više od 150 kompanija i mesečnih donacija 50.000 privatnih lica. Za roditelje koji žele da budu pored svoje dece obolele od raka, takodje, jedna nevladina asocijacija odvija projekat MagicHome, koji pretpostavlja izgradnju ustanove u neposrednoj blizini privatne bolnice za decu.



Ekologija je jedna od najakutnijih preokupacija nevladinih asocijacija u Rumuniji, ali i društva, zaintresovanih ne samo za zaštitu prirode, već i za zdravljiu i što prirodniju hranu. Nezakonita krčenja šuma jedan je od ovih problema, jer u zadnjih 15-20 godina, površina pokrivena šumom u našoj zemlji smanjila se do sadašnjih 27,45 procenata, čime smo mnogo ispod proseka zemalja Evropske unije od 32,4%. Prema studiji koju je realizovala organizacija Greenpeace Rumunija, izmedju 2000. i 2014. nacionalni šumski fond izgubio je 3 hektara na čas. Inače, aktivisti Greenpeace-a i drugih nevladinih organizacija su upoznali javno mnjenje sa tragičnom situacijom šuma u Rumuniji i prate slučajeve ilegalne seče šuma i prevoza drva. Dokazati nezakonitu seču šuma može, medjutim, biti ponekad opasan posao za aktiviste za očuvanje okolne sredine, koji su žrtve nasilja autora ilegalnih seča ili transporta drva.


Ove su bile, ukratko, glavne teme rumunske socijalne agende 2017., kojima će i u tekučoj godini biti posvećena pažnja, sa nadom njihovog rešavanja. Dokaz toga je činjenica da u Rumuniji je 2017. okončana kako je i počela: uličnim protestima gradjana nezadovoljnih nekim akcijama političara.

(foto: pixabay.com)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
(foto: Anqa / pixabay.com)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company