Ko ide na fakultet?
U komunističko doba, u Rumuniji je mesta za studente bilo malo, ispiti teški, a konkurencija jaka. Početkom ’90. godina nije iznenadila činjenica da je Rumunija imala veliki deficit apsolvenata visokoobrazovnih institucija, odnosno 1992. godine samo 5,8 odsto ukupnog stanovništva zemlje je diplomiralo neki fakultet. 25 godina kasnije u našoj zemlji postoje brojni privatni fakulteti, državni su povećali broj mesta, a situacija se znatno poboljšala. Ali nije dovoljno u poredjenju sa ostalim evropskim zemljama. Broj apsolvenata visokoobrazovnih institucija je najmanji u Evropskoj uniji. Primera radi, u Rumuniji je 25,6 odsto ukupnog stanovništva starosti od 30- 34 godine diplomiralo neki fakultet, dok prosek u uniji je od 39,1. Mogući odgovor za ovu situaciju su teški ekonomski uslovi većine stanovnika, ali i specifične karakteristike rumunskog obrazovnog sistema, rekao nam je Mihaj Dragoš, predsednik Saveta omladine u Rumuniji: «U preduniverzitetskom obrazovanju, veliku maturu polaže samo 48 odsto gimnazijalaca. Istovremeno, moramo voditi računa i o stopi napuštanja škole, koja se zadnjih godina povećala do 18 odsto. Prema analizi raznih studentskih organizacija, stopa odustajanja je velika i u visokoobrazovnom sistemu, gde 35- 40 odsto upisanih studenata ne diplomira fakultet. Posle prvih kurseva mnogi studenti shvaćaju da žele da studiraju nešto drugo, drugi se zapošljavaju i nemaju više vremena za studije, dok neki studenti ne mogu više snositi troškove za fakultet.»
Christine Leșcu, 31.05.2017, 13:37
Finansijski i ekonomski razlozi su tesno vezani za nastavljanje studija. Neke porodice jednostavno ne mogu sebi dozvoliti da snose troškove za obrazovanje. Ali postoji i ideja da ne vredi da se trudiš da ideš na fakultet, jer ovo ne garantuje uspeh u životu. Ova ideja, je, medjutim, pogrešna, jer statistike pokazuju da većina nezaposlenih su osobe bez visokog obrazovanja. Po rečima Viktorije Stojču, predstavnice Fondacije Fridrih Ebert, osobe koje su diplomirale neki fakultet lakše nadju posao: «Postavlja se pitanje da li je rentabilna investicija za visoko obrazovanje. Za mnoge ova investicija je velika, jer mnogi mladi ljudi nisu rodjeni i ne žive u univerzitetskim centrima, te ići na fakultet pretpostavlja, sem taksi za obrazovanje, novac za stan, transport i tako dalje, koji, na žalost, malo ih mogu sebi dozvoliti. Tako se pojavljuje pitanje: da li je rentabilno da investiram u studije te kad diplomiram radim za malo para u Rumuniji, ili da idem u Španiju ili Italiju gde bez diplome mogu zaraditi najmanje 800-900 evra? Za mnoge Rumune, odgovor na ovo pitanje je da ne vredi investirati u obrazovanje.»
Stvarnost protivureči ovoj percepciji koju bi trebalo da koriguju sam obrazovni sistem i porodica, precizira Mihaj Dragoš, predsednik Saveta omladine u Rumuniji: «Učenici i mladi nisu pomognuti da dobro shvataju dinamiku društva. Tačnije, evropski statistički podatci pokazuju da ponuda posla za prosečan nivo stručne kvalifikacije ili za prekvalifikovane osobe su u padu na nivou cele Evropske unije. Ali, ponuda posla za apsolvente fakulteta je u rastu. Svet teži ka automatizaciji dotičnih aktivnosti, a u nekim fabrikama to se već dešava. No, nestaće neki poslovi ili će se smanjiti broj ponuda za dotične stručne kvalifikacije, a tržište radne snage će se orijentisati ka osobama koje su završile visoko obrazovanje. Ovo treba da bude i dugoročna strategija Rumunije, ako želi da ostane kompetitivna, da se prilagodi i da bude spremna da odgovori ovim trendovima. Jer u suprotnom imaćemo veliku stopu nezaposlenosti mladih ljudi, a postoji mogućnost da za 20-30 godina ne možemo zadovoljiti zahteve tržišta.»
Fondacija Fridrih Ebert iz Rumunije tražila je razloge niske stope diplomiranja fakulteta i uzela u obzir i pojava egzodusa mozgova, ali ma koliko proširena bi bila, ona nudi samo delimična objašnjenja. U Rumuniji se svake godine dodeljuje samo 10 diploma apsolventima visokoobrazovnih institucija uzrasta od 15 do 64 godine, za 50 odsto manje od Poljske i mnogo ispod proseka Evropske unije. Viktorija Stojču, predstavnica Fondacije Fridrih Ebert, je mišljenja da poznavanje nije više tako atraktivno: «Obrazovanju se danas pristupi sa gledišta efikasnosti, ali ovo predstavlja osiromašenje obrazovanja, visokog obrazovanja pretežno. Cilj obrazovanja nije samo obezbedjenje radne snage, već i da formira gradjane, osobe sa kritičnim mišljenjem, da nas uči kako da se razvijamo. Ova idealistička dimenzija obrazovanja je danas potpuno zanemarena, jer se akcenat stavlja pretežno na praktičnu dimenziju»
Radi promene ove situacije, eksperti preporučuju povećanje budžeta za obrazovanje. Zadnjih 10 godina Rumunija nije izdvojila za obrazovanje više od 5 procenata, a ovaj procenat je jedan od najnižih u Evropi.
