Aktivisti za očuvanje čovekove okoline protiv krčenja šuma

Kultura nenasilnog gradjanskog protesta je već počela da se razvija u Rumuniji i izražava se u više pravaca. Jedan od njih je ekologija. Primera radi, pre nekoliko godina u Bukureštu je održano više protesta protiv situacije u mestu Rošija Montana, ali i protiv ilegalne seče drva. Iako zakon je dozvolio eksploataciju drva u šumama samo u nekim uslovima, on je često prekršen zadnjih 15- 20 godina, tako da su današnje brojke dramatične: u Rumuniji površina pokrivena šumama stigla je do 27,45 odsto što predstavlja mnogo manje od proseka u zemljama članicama Evropske unije od 32,4 odsto. Prema studiji koju je realizovala organizacija Greenpeace Rumunija“, izmedju 2000. i 2014. godine, nacionalni šumski fond izgubio je 3 hektara šume na čas. Inače, svi aktivisti Grenpeace“ i drugih nevladinih organizacija, koji se bore za očuvanje čovekove okoline, bili su medju prvima koji su javno mnjenje upoznali sa tragičnom situacijom šuma u Rumuniji. Putujući po planinskim regionima ili usled žalbi koje su podneli gradjani, volonteri ekoloških organizacija puno pažnje pridaju slučajevima u kojima se sumnja da je drvo ilegalno sečeno i transportovano. Dokazati nezakonitost ovih akcija može biti, medjutim, težak posao i zato su potrebni postupci praćenja delatnosti u rumunskim šumama, rekao nam je koordinator kampanija Greenpeace“, Valentin Saladžanu: Prvi problem koji moramo rešiti, a mi smo to već pokušali, je da budemo prisutni u više mesta u isto vreme. U tom sklopu realizovali smo onlajn platformu gde bilo koji gradjanin može predstaviti dokaze o ilegalnoj seči suma i obratiti se vlastima. Ovaj vebsajt je veoma posečen, a žalbe i informacije dobijamo iz svih krajeva Rumunije od zabrinutih ljudi koji su ljubitelji prirode ili gradjani koji vide kako se drvo seče u njihovim selima. Sajt se zove spasitešumu“ (salvezpadurea.ro), a mi proveravamo svaku informaciju, a kada se sumnje potvrdjuju idemo na teren.“

Christine Leșcu, 17.05.2017, 14:50

O početcima istraživanja na terenu govorio nam je Gabrijel Paun predstavnik Agent Green“: Našu aktivnost počeli smo u Nacionalnim parkovima Rumunije, koji, teroretski, su najemblematičnja mesta zemlje, naši biseri, jer predstavljaju nacionalno prirodno blago Rumunije. Ovde se nalazi najviše netaknutih šuma. Kada sam bio u onakvom nacionalnom parku i nćcu i danju sam video kamione natovarene drvetom i jednostavno sam pratio ova vozila, jer sam hteo da znam gde idu, gde je transportovan ovo drvo. Na kraju krajeva, kriv nije onaj koji seče i transportuje drvo, jer postoji lanac odgovornosti. Kriv je onaj koji naručuje drvo i prodaje ga, u raznim oblikcima i za razne svrhe.“

Pre odlaska na teren aktivisti proveravaju sve dokumente koji su potrebni za seču ili transport drva. Dobro informisani, Valentin Saladžanu- koordinator kampanija Greenpeace“, i njegove kolege idu na teren i ponekad ovaj postupak može pretpostaviti neke rizike: Rizici se tiču, u prvom redu, karakteristika terena ili interakcije sa šumskim radnicima, članovima lokalnih vlasti ili žandarmerije. Sukobi u pravom smislu nisu zabeleženi, jer smo uvek imali korektnu dokumentaciju i informacije, napravili slike i predstavili naše zaključke Šumskoj straži, a nadležnim organima države predali sve dokumente, na čiju osnovu oni su mogli odvijati istragu.“

Na žalost, postojale su i situacije u kojima, ljudi koje su aktivisti otkrili dok su se bavili nekom sumnjiivom delatnošću u šumi, bili su nešto agresivniji. Gabrijel Paun, predstavnik Agent Green“ precizira: U principu, naš rad pretpostavlja dokumentaciju, informisanje i slikanje. U više navrata uspeli samo da ostajemo nevidljivi, ostavili smo kamere na terenu i one su snimale sve. Ponekad kamere su otkrivene i ukradene, susreli smo se sa lovokradicama ili šumskim radnicima. Većina njih su mirni ljudi, ali bilo je i situacija kada su neki postali agresivni, što znači da nešto nije bilo u redu. Pribegli su nasilju, neki od prisutnih su bili povredjeni, čak i ja.

Već skoro godinu dana, nakon usvajanja Novog Zakona o šumama, vlada i ostale nadležne vlasti su razvijale dodatne instrumente za nadzor aktivnosti eksploatacije drva. Valentin Saladžan, koordinator kampanija «Greenpeace», kaže: Zadnjih godina, pocev sa uličnim protestima protiv masovne seče šuma, 2015., zabeleženi su znatni progresi u transparentizacija aktivnosti u ovom sektoru. Postorji Šumski radar, to jest sistem koji omogućava bilo kojoj osobi da se javi hitnom broju 112 da bi proverila bilo koji transport drva. Pokrenuta je i mobilna aplikacija Inspektor šume za smartfon i tabletu, zahvaljujući kojoj možeš saznati da li je neki transport drva legalan ili ne, te samo u slučaju nelegalnog transporta prijaviš briju za hitne situacije 112. egal. Prošle godine realizovan je i sajt koji nudi sve potrebne informacije o eksploatacijama drva koje su u toku.. Medjutim, zakon koji bi trebalo da ćini svu ovu aktivnost transparentnu nije još stupio na snagu..

Umedjuvremenu, ekološke organizacije nastavljaju svoju aktivnost u prvom redu da bi zaštitile netaknute šume Rumunije, u kojoj se 2001. godine našlo otprilike 62 odsto netaknutih šuma Evrope.