Rumunija #IZDRŽAĆE (România #REZISTĂ)

Nakon više od dvonedeljnih prostesta, koji su okupili više stotina hiljada ljudi, zaključak rumunskih medija, ali i najvažnijih medjunarodnih publikacija, je da Rumunija #IZDRŽAVA. Samo prošle nedelje, na bukureštanskom Trgu Pobede okupilo desetine hiljada osoba, a mnogobrojni korisnici interneta promenili su profil sliku na Fejsbuku, na kojoj je napisana ista poruka. Manje od mesec dana posle inauguracije, rumunska vlada, predvodjena Socijaldemokratskom partijom (PSD), izazvala je masovni narodni protestni pokret bez presedana od pada komunizma, u decembru 1989. godine, piše agencija Frans Pres. Plavo, žuto, crveno: desetine hiljada demonstranata napravilo je u nedelju u Bukureštu ljudsku trobojku pomoću svetlosti mobilnih telefona, da bi tražilo ostavku vlade, koju optužuje za sprečavanje borbe protiv korupcije, piše ista agencija koja je snimila materijal na Trgu Pobede u Bukureštu.

Corina Sabău, 15.02.2017, 11:23

Analitičar Kristijan Parvulesku ocenjuje da smo svedoci nove etape rumunskog gneva: Činilo se da se rumunski gnev ugasio nakon velikih protesta, koji su usledili posle požara u bukureštanskom klubu Kolektiv, činilo se da je koherentnost ljudi oslabila. Ali, greške koje su učinile vlada Grindeanua i parlamentarna većina, koju formiraju Socijaldemokratska partija i Alijansa liberala i demokrata (ALDE), odmah nakon inauguracije izazvale su reakciju sličnu balonu kiseonika. Ustvari, reč je o novom akteru o kojem klasične stranke moraju voditi računa. Ne može se vladati zemljom dok na ulicama je 600.000 ljudi, a ideja 19. veka, po kojoj Parlament može učiniti sve, je veoma opasna. Parlament je značajna institucija, ali se demokratija ne svodi na parlament. Ako vlada nije spremna da prihvati pluralizam mišljenja u društvu, protestni pokreti će se nastaviti.

Književnica Nora Juga pridružila se demonstrantima na Trgu Pobede još od početka: Od kada je predsednik Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea došao na scenu i prouzrokovao situaciju u kojoj se sada nalazimo, shvatila sam da smo ušli u veoma opasan čorsokak. Ali, fantastično je da se na taj način ponovo probudio duh slobode, pravde, civilizacije koji pretežno mladi ljudi, ali ne samo oni, pokazuju celom svetu, ne samo rumunskim državljanima, koji nisu više verovali da imaju onakve osobine. Srećna sam da vidim današnje rumunsko gradjansko društvo, o kojem sam mislila da se neće probuditi i za kojim smo žudili od revolucije do dan danas. Reč je o društvu koje se činilo da je u periodu komunizma definitvno umrlo, ali evo da se nešto izuzetno dešava ovih dana. Ljudi koji izlaze na ulice predstavljaju jezgro gradjanskog društva koje stalno raste. A ovo je fantastično.

Pisac Radu Vanku misli da, sem pragmatičnih koristi, kao što su ukidanje hitne vladine uredbe broj 13 i ostavka ministra pravosudja Florina Jordakea- velike koristi uzastopnih uličnih demonstracija su kultura protesta u Rumuniji i zajedničke vrednosti, bez obzira na različite političke opcije učesnika. Radu Vanku:Na ulici su i glasači levice i glasači desnice. Na ulici su i osobe neutralne sa političkog gledišta, su ljudi koji nisu izašli na izbore, ali koji se bore za iste vrednosti. Po prvi put u Rumuniji, posle više od dve decenije, postoje vrednosti za koje se na ulici okuplja mnoštvo ljudi bez obzira na politička mišljenja i ovo je najveće ostvarenje, odnosno činjenica da smo ponovo solidarni, jer smo uz put izgubili solidarnost. Druga važna moralna korist je slika Rumunije u svetu u ovom trenutku. Pohvalni prilozi o Rumunima u francuskim, engleskim, američkim, nemačkim ili italijanskim medijima, a posebno komentari čitalaca na forumima medjunarodnih publikacija su veoma važni, jer sada Rumunija je vidjena kao primer i izvoznik demokratije.

Razvan Martin koji radi u okviru ActiveWatch“ smatra da su zadnjih nedelja, masovni protesti dokazali da borba je protiv korupcije na agendi gradjana i da ljudi reaguju ako postoji opasnost nazadovanja, nakon što su zadnjih godina napravljeni značajni pomaci u suzbijanju korupcije: Mislim da najveću korist predstavlja činjenica da društvo pocinje da reaguje. Gradjani počinju da otkriju svoju moć, pojedinci postaju gradjani, gradjani uspevaju da se organizuju u zajednicama i svesni su da zajedno mogu reči NE. Iako su ovi pokreti počeli da se strukturišu još 2011., 2012. godine, kada su mitinzi bili manjih razmera kao i gradjanski problemi, sada se može videti moć demonstranata.

Književni kritičar Luminica Korneanu ocenjuje da je jak glas doslednih demonstranata primorao vladu da reaguje: Najvažnije mi se čini da smo sami sebe ponovo otkrili, otkrili smo samopoverenje i poverenje u primarne mehanizme demokratije, to jest odnos izmedju birača i izabranika, izmedju gradjana i rukovodilaca. Slike sa demonstrantima u Bukureštu koje je video ceo svet ulivale su nam samopoštovanje i samopoverenje, a Rumunija i njeni gradjani su primer Americi i Velikoj Britaniji. Ovo se do sada nije desilo i mislim da je veoma važno da smo saznali koliko smo jaki, koliko je važno da budemo zajedno i da se nas glas čuje.“

Glumac Tudor Aaron Istodor jedan je od onih stotina hiljada ljudi koji su se opredelili za #izdržavanje: Mislim da se ponovo glasno čuo glas ulice. Ja ne smatram da sam manipulisan, ne pripadam nijednoj političkoj stranci, ne držim stranu ni jednim, ni drugima, ali kada sam konstatovao da se nešto pogrešno desilo, da je reč o zloupotrebi, kao bilo koji gradjanin sam osećao potrebu da izadjem na ulicu. Važno je bilo da su mnogi ljudi konstatovali da nešto nije u redu i da se greška mora popraviti. I, evo, da je greška popravljena, što znači da je naš protest urodio plodom.