Alternativna prevozna sredstva u Bukureštu
Masovno upotrebljen u više zemalja Evrope kao zdravo prevozno sredstvo, bicikl je počeo da se postepeno koristi i u Rumuniji. Zadnjih godina, u velikim gradovima, broj biciklista se povećao, bez obzira da li je reč o mladima ili starijim osobama, o putovanju do radnog mesta ili u slobodnom vremenu. Istovremeno, otvoreno je više radnji koje prodavaju bicikle i organizovano je više dogadjaja za bicikliste. O razlozima zbog kojih su Rumuni počeli da preferišu bicikle govorio nam je Radu Mititean, predsednik Federacije biciklista u Rumuniji: Rast broja biciklista je normalan u uslovima u kojima ljudi počinju da shvate da vozilo ne može biti trajno rešenje za promet u velikim gradovima, da biciklom najčešće brže stižu od jednog do drugog mesta. Ovo je glavni razlog, a ne obavezno oni razlozi koji se tiču zdravlja ili brzine kretanja. Živimo u periodu brzine i čini se da vožnja biciklom je jedina sporstka vežba za one koji nemaju vremena za trčanje ili plivanje.
Christine Leșcu, 14.12.2016, 13:34
U kojoj meri su gradovi pripremljeni za bicikliste saznali smo od direktora prgrama Asocijacije Green Revolution, Kornelijua Belčuga: Bicikl će postati alternativno prevozno sredstvo u Bukureštu kada će se obeshrabriti korišćenje automobila. Ne možemo govoriti o nezagadjenom Bukureštu, bez buke i sa ležernim prometom, ako vlasti neće usvojiti dve medjusobno povezane mere. Jedna se odnosi na obeshrabrenje kretanja vozilom uvodjenjem taksi za prevoz i parkiranje, a druga na izgradnju adekvatnih staza za bicikliste.
Iako na nivou Evropske unije postoje politike koje podstiču kretanje biciklom i finansiranje za realizaciju neophodne infrastrukture za bicikliste, stvarnost stoji drugačije, saznali smo od Radua Mititeana, predsednika Federacije biciklista u Rumuniji: Zadnjih godina lokalne vlasti većine velikih gradova počele su izgradnju specifične infrastrukture. Na žalost, postoje ozbiljni problemi kvaliteta radova. Većina staza za bicikliste je uska, nije bezbedna i nema kontinuiteta. To jest, stanje staza ne podstiče kretanje biciklom, a često staze su opasne za bicikliste. Ovo se dešava zato što nemamo ažurirane standarde i zakonodavstvo koje nameće standarde.
Asociacije biciklista iz Rumunije su duž vremena pokušale da vode pregovore sa vlasti da bi dobile neophodnu infrastrukturu i izmenu zakona o drumskom saobraćaju. O rezultatima pregovora govorio nam je Radu Mititeanu, predsednik Federacije biciklista u Rumuniji: Već više od 20 godina pokušavamo da rešimo probleme drumskog saobraćaja, ali od vlasti smo dobili samo obećanja da će zakoni biti ažurirani. Na žalost, naši dvodecenijski demarši nisu urodili plodom i čini se da za faktore odlućivanja bicikl je samo hir. Ako ne putuješ automobilom, postaješ gradjanin drugog reda.
U očekivanju efikasnijih akcija vlasti, gradjansko društvo je u saradnji sa jednim delom lokalne administracije našlo rešenja za bicikliste. Asocijacija “Green Revolution je počela da promoviše kretanje biciklom pre 6 godina posredstvom projekta besplatnih bicikala (bike sharing) za Bukurešt. Detalje nam nudi Korneliju Belčug, direktor programa Asocijacije Green Revolution: Pokrenuli smo projekat Ivelo, sa žutim biciklima, u parkovima Bukurešta i drugih gradova. Pokrenuli smo projekat besplatnih bicikala namenjen studentima koji mogu putovati od studentskih domova do fakulteta i nazad. Imali smo i projekat Bicikli sa kravatom za zaposlene korporacija, koji smo dopunili evropskim projektom Biciklom do posla (Bike2Work). Pokrenuli smo i prvi projekat automatizovanog iznajmljivanja bicikala u Bukureštu, odnosno bicikli su parkirani u glavnim stanicama metroa i autobuza i gradjani ih mogu iznajmiti. Ove stanice su zamišljene samo za brza putovanja u trajanju od najviše 30 minuta.
Asocijacije biciklista nastavljaju pregovore sa vlastima kako bi se biciklisti, čiji je broj sve veći, osećali dobrodošli u gradove.
