Izveštaj o implementaciji mera za borbu protiv siromaštva
Stopa siromaštva i društvenog isključenja u Rumuniji od 40 odsto jedna je od najviših u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Eurostata. U februaru je vlada Rumunije pokrenula Plan za suzbijanje siromaštva sa 47 mera, koje se odnose na integraciono pristupanje svim problemima sa kojima se suočavaju vulnerabilne osobe i porodice. Većina mera namenjena je deci, s obzirom da više od 1,7 miliona dece u Rumuniji živi u siromaštvu, pretežno u ruralnoj sredini. Osam meseci posle pokretanja programa za borbu protiv siromaštva predstavljena su značajna ostvarenja, kao i mere koje se moraju preduzeti u narednom periodu. Premijer Dačijan Ćološ je tim povodom izjavio da siromaštvo u Rumuniji je rezultat korupcije i načina na koji su upravljeni javni fondovi: “Ako nećemo biti sposobni da odustajemo od ponašanja koje favorizuje korupciju, nećemo moći suzbiti siromaštvo. Posebnu pažnju poklanjali smo u prvom redu deblokiranju pojedinih postojećih mera, koje iz raznih razloga nisu bile primenjene. Preduzeli smo mere pojednostavljenja, uspostavili smo vezu izmedju institucija i ljudi nadležnih za ove oblasti, ali koji su radili odvojeno i nekoordinisano. Zatim kombinovali smo izvore finansiranja iz državnog budžeta, evropskih fondova i drugih izvora finansiranja koji su imali isti cilj, ali koji su odvojeno upotrebljeni i prema tome bili neefikasni. Polazili smo od ideje da deblokiranjem ovih korisnih akcija, one se mogu nepovratno i rigorozno primeniti. Sem državnih akcija važno je pronaći najbolje načine saradnje sa gradjanskim društvom kako za implementaciju mera, tako i za praćenje rezultata.»
România Internațional, 02.11.2016, 18:36
Stopa siromaštva i društvenog isključenja u Rumuniji od 40 odsto jedna je od najviših u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Eurostata. U februaru je vlada Rumunije pokrenula Plan za suzbijanje siromaštva sa 47 mera, koje se odnose na integraciono pristupanje svim problemima sa kojima se suočavaju vulnerabilne osobe i porodice. Većina mera namenjena je deci, s obzirom da više od 1,7 miliona dece u Rumuniji živi u siromaštvu, pretežno u ruralnoj sredini. Osam meseci posle pokretanja programa za borbu protiv siromaštva predstavljena su značajna ostvarenja, kao i mere koje se moraju preduzeti u narednom periodu. Premijer Dačijan Ćološ je tim povodom izjavio da siromaštvo u Rumuniji je rezultat korupcije i načina na koji su upravljeni javni fondovi: “Ako nećemo biti sposobni da odustajemo od ponašanja koje favorizuje korupciju, nećemo moći suzbiti siromaštvo. Posebnu pažnju poklanjali smo u prvom redu deblokiranju pojedinih postojećih mera, koje iz raznih razloga nisu bile primenjene. Preduzeli smo mere pojednostavljenja, uspostavili smo vezu izmedju institucija i ljudi nadležnih za ove oblasti, ali koji su radili odvojeno i nekoordinisano. Zatim kombinovali smo izvore finansiranja iz državnog budžeta, evropskih fondova i drugih izvora finansiranja koji su imali isti cilj, ali koji su odvojeno upotrebljeni i prema tome bili neefikasni. Polazili smo od ideje da deblokiranjem ovih korisnih akcija, one se mogu nepovratno i rigorozno primeniti. Sem državnih akcija važno je pronaći najbolje načine saradnje sa gradjanskim društvom kako za implementaciju mera, tako i za praćenje rezultata.»
U Rumuniji, jedno od troje dece živi u siromaštvu, i, iako ne postoji zvanična statistika, procenjuje se da više od 150.000 tinejdžera, nemaju ličnu kartu. Istovremeno, stopa ranog napuštanja škole je dosta visoka: jedan od petoro mladih ljudi odustane od škole posle punoletnosti. Dačijan Ćološ precizira: “Imali smo i još imamo tinejdžere bez identiteta i zato smo usvojili mere koje omogućavaju svakom detetu da dobije identitet, odnosno ličnu kartu. Preduzeli smo mere za predupredjenje ranog napuštanja škole, uključujući i pitanje integracije dece u vrtiće. Primetili smo da puno dece ne dolazi u školu, jer nemaju šta da obuku niti hranu da stave u torbu. Zato smo generalizovali već postojeće programe za pružanje hladnog obroka u školama. Posle ovog programa primenićemo i posleškloski program.»
Radi podsticanja tržišta radne snage i pomaganja osoba koje traže radno mesto odlučeno je da firme koje zapošljavaju apsolvente ili nezaposlena lica primaju od 1. decembra subvenciju povećanu sa 110 evra na 200 evra. Istovremeno, nezaposleni koji se moraju preseliti na razdaljinu veću od 50 kilometara da bi mogli stići na posao dobiće nagradu za zapošljavanje u iznosu od oko 370 evra. Ministar obrazovanja Mirča Dumitru predstavio je niz mera, ističući da će se do kraja godine primeniti više strateških projekata“: Želeo bih da najavim širenje Nacionalnog programa za nabavku školskih pribora za učenike koji potiču iz siromašnih porodica. Od iduće godine u ovaj program ćemo uključiti i decu u obdaništima. Želimo da pokrenemo javnu debatu o reformi nastavnog programa za obavezno osnovno školovanje, za srednju školu. Predlažemo i razgovore izmedju stručnjaka sa ciljem izrade uspešnijeg modela za didaktičke master studije. Da bi ove socijalne mere uspešno funkcionisale potrebni su dobro pripremljeni nastavnici i profesori, bolji školski sistem koji da formira buduće uspešnije nastavnike. Najavljujemo, istovremeno, pokretanje javne debate o metodologiji za proveru ustanova koje izdaju doktorske titule, jer univerziteti moraju pružiti visokokvalitetno obrazovanje za formiranje visokokvalifikovane radne snage .
Suzbijanje siromaštva je prioritetni cilj javnih politika, a ekonomski rast treba da bude koristan za sve nas, izjavila je i ministarka finansija Anka Dragu: Uspeli smo da obezbedimo finansiranje za nove programe Svako dete u obdaništu“ i Jabuke za obdaništa“ ili za Topli obrok u školama“, za koje smo izdvojili budžetske fondove. Iznos je dosta veliki, ali ovi programi su veoma važni u borbi protiv siromaštva i za obezbedjenje obrazovanja mladih osoba u Rumuniji. Početkom godine izdvojili smo fondove za rehabilitaciju školskih ustanova i nameravamo da izradimo paket mera za poslodavaca koji žele da finansiraju stručno osposobljavanje mladih. Podržavamo i zdravstveni sistem i povodom avgustovskog rebalansa budžeta znatno dodatno finansiranje izdvojilii smo za zdravlje, obrazovanje i socijalnu asistenciju. Identifikovali smo i dodatne izvore finansiranja za troškove sa preduniverzitetskim osobljem, za program Voća u školama“ i za domove za starce“.
Ministar zdravlja Vlad Vojkulesku govorio je o činjenici da, zbog nedostaka novca, stanovništvo jede jeftine prehrambene proizvode sa puno hemikalija koji najčešće izazivaju teške bolesti, posebno rak. U tom kontekstu, Ministarstvo zdravlja je pomoću norveških fondova pokrenulo program medicinskih karavana, koji idu u izolovana sela u kojima ne postoje medicinske usluge. Istovremeno, radi se na izradi Zakona o vakcinisanju koji predvidja pružanje socijalne pomoći porodicama koje decu ne vakcinišu zbog nedostatka novca. Za nastavljanje primene mera Plana protiv siromaštva Rumunija raspolaže za 572 miliona evra iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, za period 2014.-2020. godina, za projekte čiji je cilj socijalna inkluzija i smanjenje siromaštva.