Škola posle škole
Sem uznemirenosti i uzbudjenja koja izaziva početak svake školske godine, u Rumuniji ovaj trenutak popraćen je obično zabrinutostima. Jedna od običnih briga roditelja jeste gde i s kim će dete provesti vreme posle časova sve do dolaska roditelja kući. Nekim roditeljima pomažu bejbisiterke ili bake, dok drugi odlučuju da decu ostave na after school programima, koji su, ustvari, individualna rešenja koja koštaju više od mogućnosti roditelja sa prosečnim platama. Sve se ovo dešava u uslovima u kojima Zakon o obrazovanju, koji je usvojen 2011. godine, predvidja da sve školske ustanove u Rumuniji mogu nuditi usluge poput after school programa. Prema istom zakonu, ovaj javni, a ne privatni program, zamišljen je sa ciljem da deca borave u adekvatnom prostoru gde mogu rešiti zadatke, mogu dobiti podršku za dobijanje nekih znanja, ali i topli obrok, a ovo doprinosi, izmedju ostalog, smanjenju broja učenika koji napuštaju školu i pomaganju defavorizovanim porodicama.
Christine Leșcu, 05.10.2016, 13:20
Iako na papiru sve izgleda veoma dobro, u praksi ovaj program i zakonska predvidjanja koja se njega tiču nisu nikada primenjeni. Ovo je i razlog zbog kojeg je nevladina organizacija “Human Catalyst realizovala studiju da bi istražila kako bi trebalo da škole primenuju program “Škola posle škole u obrazovnim institucijama u Rumuniji. Laura Marin, predsednica nevladine organizacije “Human Catalyst precizira: “Teoretski, škola analizira potrebe učenika, utvrdjuje njihove specifične potrebe za dopunjavanjem znanja dobijenih za vreme časova i predlaže niz aktivnosti za posle školski program. Zakon predvidja da ovaj program se finansira fondovima koje obezbedjuju lokalne vlasti, sponzorstvom, evropskim fondovima i državnim budžetom za decu koja pripadaju kategorijama u nepovoljnom položaju. Spominjen je, takodje, i finansijski doprinos roditelja.
Ne samo stopa ranog napuštanja škole može biti smanjena, već mogu biti pomognute i porodice iz defavorizovanih kategoriija, sa čijim problemima se nevladina organizacija “Human Catalyst upoznala za vreme istraživanja. Pred mikrofonom je ponovo Laura Marin: “U uslovima u kojima u seoskoj sredini stopa siromaštva je tri puta veća nego u urbanskoj, moramo misliti na sporedne posledice siromaštva, kao što su nizak nivo vaspitanja u porodici, nepovoljni uslovi za život i ucenje, itd. Neka deca žive sa roditeljima u istoj sobi, nemaju električnu struju, nemaju posebna mesta za sveske i udžbenike. Zamislite samo šta može značiti za onakvu decu da pišu svoj školski zadatak kod kuće. Gde? S kim? Sa čim? Program “Škola posle škole je dobra ideja stručnjaka u vaspitanju i ne pretpostavlja samo rešenje zadataka u školi, već, u skladu sa zakonom, pretpostavlja i akcije savetovanja roditelja, aktivnosti ličnog razvoja, higijensko-zdravstveno vaspitanje i sportske aktivnosti. Ono što se uči za vreme časova dopunjeno je onakvim programima.
Prema studijama nevladine organizacije “Human Catalyst, manje od 15 odsto dece iz defavorizovanih sredina raspolaže dodatnom vaspitnom podrškom, koje obezbedjuju pretežno nevladine organizacije, a manje država. Ovo se dešava u uslovima u kojima skoro 300.000 učenika osnovne i srednje škole u Rumuniji uči u defavorizovanim školskim ustanovama, u čijem slučaju rizik napuštanja škole je visok. Prema Eurostatu, u 2015. godini stopa ranog napuštanja škole u Rumuniji bila je od 19 odsto, za 6 procenata veća od proseka u Evropskoj uniji. No, after school program je alternativa ne samo za siromašne porodice i decu, već i za druge. Anemari Nekšulesku je direktorka programa organizacije “Habitat for Humanity Romania i ima sina u četvrtom razredu: “Od kada je sin išao u školu platili smo komšinjicu da ga dovede kući. Ali, ona je stara osoba i sada ima neke zdravstvene probleme i ne može brinuti o njemu. Tako da smo se opredelili za privatni after school program. Druge majke odlučuju da prekinu rad da bi brinule o deci, s obzirom da imaju mesečnu platu od 200 evra i upravo toliko košta after school program.
Na osnovu istraživanja, organizacija “Human Catalyst je zaključila da glavni razlog zbog kojeg program “Škola posle škole nije primenjen je finansijske prirode. Laura Marin objašnjava: “Ministarstvo finansija saopštilo nam je da, iako je ovaj program predvidjen u Zakonu o obrazovanju, resorno ministarstvo nije zahtevalo budžet za finansiranje programa.
Medjutim, zadnje dve godine, posle više runda razgovora sa predstavnicima ministarstva obrazovanja, predstavnici gradjanskog društva postigli su rezultate: resorno ministarstvo najavilo je nameru da u državni budžet za 2017. godinu uključi program “Škola posle škole, za 50 obrazovnih ustanova. Na osnovu metodologije, učenici pomenutih škola će raspolagati toplim obrokom. Škole sa velikim društveno-vaspitnim rizikom mogu biti pomognute finansiranjem strukturnim fondovima Evropske unje.
