Nasilje medju decom
Nevina, senzibilna, željna za igrom ili emotivna, deca, kada idu u obdaništa ili u školu, izlaze iz najčešće zaštitne porodične sredine i naprave prve korake ka uspostavljanju sopstvenih odnosa u okviru šire grupe osoba. Kako se to dešava i kako se deca transformišu da bi bila prihvaćena u jednoj grupi, da bi sklopila prijateljstva ili privukla pažnju druge dece ostaju, obično, nepoznati aspekti za roditelje. Porodica samo otkriva stvarnost, koja ponekad im se svidja, drugi put ne, kako se dešava u slučaju nasilja medju decom ili bullying. Zabrinjavajuća pojava prisutna u bilo kom društvu, ova vrsta nasilja je detaljno analizirana u Rumuniji na bazi socioloških istraživanja koja je koordinisala nevladina organizacija Spasite decu”. Prvi zaključak je da koren agresivnosti deteta protiv drugog deteta je u odraslima. Objašnjenje saznajemo od psihologa Dijane Stankuleanu: Nasilno ponašanje ili bullying je najčešće naučeno i postoji dosta snažna veza izmedju nasilja medju decom i zlostavljanja dece pretežno u porodičnoj sredini. Drugim rečima, šanse su veće da se deca tučena od porodice nasilno ponašaju prema kolegama u školi. Takodje, deca naviknuta na nasilno ponašanje može da ga lako toleriše a da ne prijavi, drugim rečima ima šanse da postane savršena žrtva.”
Christine Leșcu, 22.06.2016, 12:24
Sa gledišta psihopedagoga, u situaciji bullying-a, sva deca- čak i napadači, su, u stvari žrtve. Imitirajući ponašanje koje vide u porodici, neka deca maltretiraju, vredjaju, ponižavaju, zastrašuju kolege planiranim fizičkim ili verbalnim agresijama, isključenjem iz grupe prijatelja. Iako se može pojaviti čak u prvim školskim godinama, nasilje kao što je bullying razvija se pretežno u srednjoj školi i gimnaziji. Ovo je razlog zbog kojeg su autori studije koju je realizovala nevladina organizacija Spasite decu” izabrali ispitanike iz ovih grupa starosti i u sondažu uključili i roditelje. Razgovarali smo sa koautorima sondaže, psihologom Dijanom Stankuleanu i sociologom Čiprijanom Gradinaruom, da bismo saznali kako se konkretno manifestuje ova vrsta nasilja. Sociolog Čiprijan Gradinaru precizira: ”Ponašanjem kao što je isključenje iz grupe poput nemoj da se igraš s njim ili nemoj da učestvuješ u našim aktivnostima”. Drugi vid ponašanja pretpostavlja pretnju fizičkim nasiljem i poniženjem ili čak uništenje ličnih dobara i ponovljeno fizičko nasilje.”
Socijalna marginalizacija je drugi oblik manifestacije agresije. Zlobne glasine i laži je drugi oblik bullying-a, koji je prisutan posebno u onlajn sredini. Žrtve kampanije zastrašivanja su uglavnom drugačija deca, različita deca, precizira Dijana Stankuleanu: Razlike variraju, jer se one odnose na fizički izgled, zatim na školski pribor, moderne telefone ili na različito ponašanje, posebno na emotivnost, a sve ovo čini od dotičnog deteta savršenom žrtvom. Dakle, preferisane mete su debela deca, najbolji učenici u razredu, stidljiva deca.”
Jedna od najinteresantnijih informacija o studiji o bullying-u je mišljenje dece o stavu odraslih prema nasilju. Pred mikrofonom je ponovo Dijana Stankuleanu: Na žalost, deca retko smatraju izvorom pomoći i rešavanja situacije nastavnika, profesora ili bilo koju odraslu osobu u školi. Brojna deca su nam rekla da ako pričaju o dotičnom obliku agresije optuženi su da ogovaraju i kaže im se da onakvo ponašanje nije lepo. Čak više, ima profesora koji tvrde da nije u opisu njihovog posla da reše onakve situacije, tim više što gestovi nasilja su česta pojava za vreme pauze izmedju časova, na hodnicima škole i u bašti škole. Profesori ističu da nisu odgovorni za ono što se dešava van učionice.»
Iako studija nevladine organizacije Spasite decu” dokazuje ozbiljnost pojave nasilja ali i njene razmere, na nivou ministarstva obrazovanja i školskih inspektorata ne postoji zajednička strategija za predupredjenje i suzbijanje dečijeg nasilja, odnosno bullying-a. I to se dešava u uslovima u kojima Svetska zdravstvena organizacija smatra bullying i porodično vaspitanje su najveći rizični faktori za mentalno zdravlje deteta i tinejdžera.
