Javni govor i dijalog o idejama izmedju gimnazijalaca
Tinejdžerstvo, doba samoafirmisanja, jeste, upravo zbog ovoga, i idealna doba da mladi uče da obrazlože i drže govor u javnosti. I čini se da su školske debate savršena metoda, koja već više godina rodi plodom, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zadnjih godina je ova vrsta intelektualne vežbe učestala pojava i u redovima rumunskih gimnazijalaca, a u našoj zemlji su aktivni brojni klubovi koji organizuju debate i razne kompeticije na ovu temu. Jedna od njih Pake OPEN, je nedavno održana u bukureštanskom koledžu Mihaj Hrabri, u prisustvu 200 učenika raznih gimnazija iz zemlje, arbitara, profesora i organizatora. Gimnazijalci su argumentima za i protiv razgovarali o kontroverznim pitanjima, koja su teme debata u Rumuniji i inostranstvu. Ime kompeticije dolazi od imena kluba koji ju je organizovao, odnosno Klub Debata Pake, po bulevaru Pake Protopopesku, na kojem se nalazi koledž Mihaj Hrabri. Osnovan u periodu u kojem je sadašnji predsednik kluba Andrej Petre bio učenik koledža, klub i kompeticija imaju već dotičnu tradiciju. Saslušajmo Andreja Petrea, predsednika «Kluba debata Pake»: Imamo već 15 godina iskustva u Rumuniji i, prema tome, jedan smo od klubova sa tradicijom. Mi organizujemo debate, pretežno izmedju gimnazijalaca, u kojima imamo dve ekipe– jedna koja predstavlja vlasti ili vladu i druga koja predstavlja opoziciju. Svaka grupa ima po tri člana koji razmatraju parlamentarnu inicijativu na dotičnu temu. Pre 8 godina organizovane su samo kompeticije za vikend sa oko 20-30 učesnika. Sada, u našim debatama učestvuje nekoliko stotina osoba.»
Christine Leșcu, 15.06.2016, 13:50
Sem kompetitivnog duha koji je specifičan za debatu, gimnazijalci su privučeni i drugim karakteristikama ove vrste argumentacije, rekao nam je Andrej Petre, predsednik «Kluba debata Pake»: «Za nas su privlačne mnoge stvari, u prvom redu atmosfera. U drugom redu svidja nam se činjenica da smo primorani da znamo nove informacije, da znamo više stvari i da se razvijamo. Moje je mišljenje da ovim debatama postajemo bolji ljudi, svakako bolje vaspitani. Mi smo mišljenja da svako pitanje može biti tema debate, a većina kompeticija u kojima smo učestvovali imala je za temu aktuelne parlamentarne inicijative, dok se druge odnose na pitanja spoljne politike ili privrede. Mi pokušavamo da razgovaramo o svakoj oblasti.»
Alis Kempf, učenica 4. razreda gimnazije «George Lazar» iz Bukurešta i dobitnica Velike nagrade konkursa debata, namerava da upiše Fakultet medjunarodnih odnosa. Debate u organizaciji kluba mogu predstaviti značajan adut za iduću profesiju, dodala je Alis Kempf: «U glavnom, ja puno volim umetnost govora, koja mi se čini fundamentalna za društvo koje želi da napreduje. Ali, umetnost govora ne može biti dovoljna u odsustvu ozbiljnih argumenata i izvora informacija na kojima da se osloni. Ja mislim da, ustvari, sav ovaj složeni ansambl me najviše intrigira i oduševi. Proces dokumentacije je za mene postao način relaksacije. Ja volim da čitam o medjunarodnoj politici i privredi, jer su ova pitanja različita od stvari koje sam učila u skoli.»
Debate ne pomažu samo sa profesionalnog gledišta, rekao nam je Luka Mihaesku, učenik trećeg razreda bukureštanskog koledža «Mihaj Hrabri» i član «Kluba debata Pake»: «Mislim da će mi to pomoći bez obzira na moja buduća opredeljenja. Praktično, reč je o neophodnoj sposobnosti da govoriš u javnosti, da nadješ argumente za tvoja gledišta, da misliš razlilčito od većine ljudi ili, kako se kaže, «outside the box». Ove sposobnosti su veoma cenjene u mnogim fakultetima u Rumuniji i inostranstvu, a posle školovanja one su korisne bez obzira na put kojim svaki želi da ide.»
Debate pomažu razvijanju načina razmišljanja i predstavljaju način učtivog ponašanja, koji se mogu zasnovati na dobro dokumentovanim argumentima. Ovo je mišljenje gimnazijalca Mihaja Savastrea, člana tima koji je osvojio drugu nagradu na kompeticiji «Pake Open»: U Rumuniji veoma retko čujemo korektne logične argumente. Najčešće čujemo sofizme i druge stvari kojima nije mesto u debati. Ako bi više ljudi imalo pristup debatama, sasvim sigurno bismo primetili i koristi za društvo.»
