Javni integritet u Rumuniji
Engleski izraz whistleblower preveden je na rumunski jezik detektorom integriteta, a regulisanje i zaštita njegove aktivnosti je predmet Zakona 571, koji je usvojen 2004. godine. Tada, u kontekstu okončanja pregovora o pridruživanju Rumunije Evropskoj uniji, promulgiran je ovaj zakonodavni akt, koji se zasniva na principu osiguranja anonimnosti i zaštite javnih funkcionera, koji imaju hrabrost da prijave nepravilnosti ili nezakonitosti u kompaniji u kojoj rade, bilo da je reč o finansijskim ili deontološkim pitanjima. Jasniju definiciju dao nam je pravni savetnik Kodru Vrabije, član Asocijacije Funky Citizens i jedan od članova tima koji je radio na izradi zakona. Dakle, šta je detektor integriteta: Ovo je čestit radnik ili funkcioner, koji vidi da se u ustanovi u kojoj radi dešavaju nepravilne ili nezakonite stvari i prijavljuje to rukovodiocima, uz zahtev da se preduzmu mere. Ukoliko pomenuta osoba misli da se problem ne može rešiti unutar institucije, onda se obraća nadležnim organima van nje.
Christine Leșcu, 13.04.2016, 15:20
Pitanje javnog integriteta regulisano je u Rumuniji već više od 10 godina, a posle nedavnog redefinisanja u okviru Regionalne antikorupcijske inicijative Pakta stabilnosti Jugo-istočne Evrope, smatra se kao jedan od najboljih zakona ove vrste na svetu. Ostaje, medjutim, da se vidi kako i ako se zakon korektno primenjuje, a posebno ako radnici javnih institucija vode računa o ovom dokumentu. Pred mikrofonom je ponovo Kodru Vrabije: Ja, lično, upoznat sam sa oko 50 onakvih slučajeva i mislim da je zadnjih 12 godina negde oko 300 i 500 osoba odlučilo da prijave slučajeve koji se tiču javnog integriteta. Zvanični podatci ne postoje, jer javne institucije u Rumuniji nisu stvorile mehanizme zaštite detektora integriteta, dakle ne spominju onakve slučajeve.
Nedavni dogadjaji vezani za aktivnost Nacionalne kompanije autoputeva i nacionalnih puteva u Rumuniji (CNADNR) predstavljaju dobru priliku da se vidi kako i u kojim uslovima može dejstvovati osoba nazvana detektor integriteta i primenjuje zakon o javnom integritetu. 2013. godine, kada je obavljao dužnost komercijalnog direktora u okviru pomenute kompanije, Liviju Kostake je saznao o postojanju slučajeva kradje u stanicama za naplatu putarine i počeo istrage. Ali kompanija u kojoj je radio, umesto da podrži njegov demarš, otpustila ga. U njegovom slučaju, zakon o javnom integritetu je ignorisan, precizirao je Liviju Kostake: Na žalost, vlasti, tačnije pomenuta kompanija, pokušava da u Pravilnik o unutrašnjem funkcionisanju ili čak u Radni kolektivni ugovor uvede predvidjanje po kojem zaposleni nemaju mogućnost da govore o dogadjajima unutar ustanove. Dokaz da pomenuti direktor je rekao istinu, je da bivši generalni direktor Nacionalne kompanije za autoputeve i nacionalne puteve u Rumuniji stavljen je pod sudsku kontrolu. Istovremeno, nije normalno da ti generalni direktor da ili ne dozvolu da javno govoriš o situaciji ustanove. Ovo je teško kršenje članaka Ustava koji garantuju slobodu izražavanja.
Uprkos ovoj situaciji, Liviju Kostake je optimista kada je reč o svojim tužbama na čekanju. Umedjuvremenu, bivši generalni direktor Nacionalne kompanije za autoputeve i nacionalne puteve u Rumuniji, Narčis Neaga, razrešen je dužnosti, a Nacionalna antikorupcijska direkcija (DNA) pokrenula je istragu protiv njega i stavila ga pod sudsku kontrolu. Ovoj situaciji su, svojim akcijama doprineli detektori integriteta, odnosno bivši direktor za investicije i šef smene u Regionalnoj upravi za puteve i mostove Krajova (na jugu zemlje), koji su u okviru televizijske emisije govorili o propustima i nepravilnosti u radu. Oni tvrde da, uprkos postojanju zakona 571 o javnom integritetu, ako ljudi ne reaguju protiv korupcije i kradje, efekti ovih nedela će osećati i naredne generacije. Priče o javnom integritetu na poslu su već postale tema pozorišne predstave Obični ljudi, čija je autorka i rediteljka Djanina Karbunariu.
