Nasilje u porodici
Porodično nasilje je teško opisati čak i onda kada si samo svedok ili terapeut koji pomaže žrtvama da se oporave. Iako mnogi misle pretežno na fizičko nasilje, porodično nasilje ima više oblika: ekonomsko nasilje, koje pretpostavlja navodnu realizaciju odnosa finansijske zavisnosti sa žrtvama; društveno nasilje, to jest izolovanje žrtava od rodbine i prijatelja; verbalno nasilje, koje podrazumeva verbalno zlostavljanje što ima za rezultat sniženje samopoštovanja ili seksualno nasilje, koje se smatra silovanjem u braku. Na sve ove oblike, kao i na prevenciju i suzbijanje porodičnog nasilja, odnosi se zakon 217 Gradjanskog zakonika Rumunije iz 2003. godine. Onakav zakon bio je potreban u zemlji u kojoj, prema agenciji Evropske unije koja monitorizuje poštovanje fundamentalnih prava (Fundamental Rights Agency), svaka četvrta žena je bila žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja partnera, u 2015. godine. Od ovih, više od 70% nije prijavilo slučaj nasilja nadležnim vlastima, a jedan od razloga su upravo propusti u zakonu, rekla nam je Andreja Braga, predsednica Centra Filia- nevladine organizacije za borbu protiv polne neravnopravnosti: Od 2012. godine, zakon je izmenjen uvodjenjem naloga za zaštitu žrtava, što predstavlja apsolutno potreban instrument. Zakon predvidja i usluge za žrtve porodičnog nasilja, poput dodeljivanja neophodnih finansijskih resursi. Ali, često, ovi resursi nisu izdvojeni iz lokalnih budžeta, tako da se sada nalazimo u situaciji u kojoj 13 županija nemaju skloništa za žrtve porodičnog nasilja. A, prema rezultatima našeg monitoringa, nalog za zaštitu žrtava izdaje se u proseku mesec dana posle podnošenja zahteva u tom smislu.“
Christine Leșcu, 31.03.2016, 16:11
U zadnjoj godini, iako je registrovano 150.000 telefonskih poziva putem kojih su prijavljeni slučajevi porodičnog nasilja, izdato je samo hiljadu naloga za zaštitu žrtava. Birokratija otežava sudske postupke, zajednica najčešće sumnja u nevinost žrtve, a vlasti, zbog raznih razloga, oklevaju sa izdavanjem naloga za zaštitu. Pred mikrofonom je ponovo Andreja Braga, predsednica nevladine organizacije za borbu protiv polne neravnopravnosti: Porodica ili drugovi često okrivljuju žrtvu, komentarišući Šta si uradila, nije te džabe tukao. Čak i stav vlasti je neprijateljski ili obeshrabrujući, jer misle da ne mogu zabraniti jednoj osobi da živi u sopstvenom stanu. Ali ovde nije reč o kršenju prava na vlasništvo, već o višem pravu žrtve da živi bezbedno.“
Bez obzira da li se obraćaju sudu ili ne, mnoge zlostavljene žene obraćaju se dobrotvornim udruženjima, kao što je Asocijacija ANAIS, koja žrtvama pruža pravno savetovanje, a pretežno psihološko. Medjutim, emocionalne rane se teško leče, rekla nam je Mihaela Mangu, predsednica Asocijacije ANAIS: Mnoge žene doživljavaju napade panike, jer mnogo vremena su živele u strahu. Najugroženije je samopoštovanje žena, kojima su partneri dugo vreme rekli da su glupe, da se ne mogu same snalaziti i tako su stigle u situaciji da prihvate nasilje.“
Krajem februara tekuće godine, Parlament Rumunije ratifikovao je Povelju Saveta Evrope o nasilju protiv žena i porodičnom nasilju, o čijim glavnim predvidjanjima govorila nam je Andreja Braga, predsednica Centra Filia- nevladine organizacije za borbu protiv polne neravnopravnosti: U nekim slučajevima porodičnog nasilja neophodno je hitno izdavanje naloga za zaštitu žrtve u roku od 24 časa, čak neposredno nakon prijavljivanja situacije. Važno je da u povelji je prihvaćena činjenica da većina žrtava porodičnog nasilja su žene i da je to rezultat istorijskih neravnopravnih odnosa izmedju žena i muškaraca. Mi se nadamo da će u nastavni plan biti uvodjena predavanja iz polne ravnopravnosti, poštovanja medju partnerima, rešavanja porodičnih konflikata mirnim putem, priznavanja oblika nasilja nad ženama“.
U narednom periodu, Rumunija treba da uskladi zakonodavstvo sa evropskim, radi implementacije Povelje Saveta Evrope o porodičnom nasilju.
