Pešačenje kroz Bukurešt
Istovremeno sa dolaskom leta, kada je dan duži i vreme povoljno za šetnje, Bukurešt izlaže skrivena blaga. Već nekoliko godina, Bukurešt je i scena raznih urbanskih i uličnih festivala, kao što je Žene na ulici Matasari, u stvari mali sajam narodne radinosti organizovan na jednoj od starih ulica rumunske prestonice, Matasari. Prvih dana juna meseca pristup vozila ovoj ulici je zabranjen, dok pešači imaju zeleno svetlo. Julijan Vakarean, organizator festivala Žene na ulici Matasari precizira: Mi pokušavamo da na jednom mestu okupimo zajednicu, koja ima priliku da se bolje upoznaje sa starim Bukureštom. U 19. veku, stanovnici bukureštanskih ulica bili su veoma ujedinjeni. Postojali su kafići sa terasom gde su se sastali i razgovarali stanovnici kvartala. Mi pokušavamo da obnovimo nekadašnji duh zajednice, da bi ljudi bili svesni da zajedno mogu učiniti mnogo lepih stvari.
Christine Leșcu, 08.07.2015, 19:27
Povodom ovogodišnjeg petog urbanskog festivala Žene na ulici Matasari, sem veoma prijatne atmosfere, organizovani su koncerti pod vedrim nebom, sajam predmeta narodne radinosti, ali pružaju se i informacije o volonterstvu posredstvom nevladinih organizacija. No, upoznavanje publike sa istorijom ove stare bukureštanske ulice, nekadašnje mahale, jedan je od ciljeva Rumunske asocijacije za kulturu, vaspitanje i normalnost (ARCEN). Pomenuta asocijacija organizuje šetnje starom ulicom Matasari uz predstavljanje istorije zone i ovdašnjih zgrada. Detalje nam nudi Kristijan Andrej Josif: Istorija ulice Matasari počinje, po pisanim dokumentima oko 1770. godine. Njeno ime dolazi od naziva starih trgovaca svilenih tkanina, dakle ulica je bila značajno deo tradicionalne trgovačke zone Bukurešta.“
Tragovi stare istorije Bukurešta nalaze se i u severnom delu naše prestonice, u manjoj četvrti koncipiranoj po modelu američkog predgradja i nazvana…Novi Bukurešt (Bucureştii Noi). Sve je počelo krajem 19. veka, kada je advokat Nikolaje Bazilesku parcelirao imanje i po niskim cenama prodao ga je sve ljudima koji su želeli da podignu kuće u neposrednoj okolini glavnog grada. O ovoj zoni, u kojoj je šetnje sa vodićem organizovala Rumunska asocijacija za kulturu, vaspitanje i normalnost, govorio nam je Edmond Nikuluška: “Na početku bilo je potrebno da nova četvrt ima sve: crkvu,školu, park i tako dalje. Nakon prodaje parcela svog imanja, advokat Bazilesku izgradio je i četiri fabrike radi podržavanja ovdašnje zajednice. Iako su njegovi planovi bili veliki, nisu svi realizovani, jer je, istovremeno sa dolaskom komunista na vlast, sudbina slomila porodicu Bazilesku.“
Prošlog meseca, studenti arhitekture u Bukureštu organizovali su u četvrti Novi Bukurešt izložbu fotografije, koja, sem predstavljanja prijatne arhitekture zgrada ove četvrti, predlaže alternativne gradjevinske projekte. Istim povodom, organizovani su koncerti džez muzike i debate, u pokušaju kombinovanja kulturnih i gradjanskih akcija, u korist stanovnika glavnog grada Rumunije.
