Novi izveštaj o integraciji imigranata
Opštim programom Evropske zajednice Solidarnost i upravljanje migratornim talasima, Centar istraživanja i dokumentacije u oblasti integracije imigranata, u partnerstvu sa Fondacijom za otvoreno društvo, realizovao je barometar za 2015 godinu. Ekipa pod koordinacijom Kamelije Mihalake, je na planu integracije imigranata identifikovala 13 velikih dimenzija, od slobodnog kretanja do dobijanja državljanstva. Za dobijanje rumunskog državljanstva imigranti treba legalno da žive u Rumuniji 8 ili 5 godina, ako su u braku sa rumunskim državljaninom. U ovom periodu imigranti nemaju pravo glasanja i pravo da budu izabrani, ne mogu osnovati stranke i ne mogu uputiti žalbe. Za promenu uslova u kojima imigranti mogu aktivno da učestvuju u političkom životu, izuzev prava glasanja, što bi nametnulo izmenu Ustava, potrebna je samo moderna vizija o pozitivnoj ulozi diverziteta u životu društva. Bijanka Floarea, istraživač Fondacije za otvoreno društvo precizira: Slobodno kretanje je prva dimenzija integracije i pretpostavlja prava ulaska i boravka na teritoriji Rumunije. Istovremeno, odnosili smo se i na njihov mobilitet unutar granica Rumunije, a u tom sklopu koristili smo tri pokazatelja, a to su popustljivi uslovi za ulazak i boravak, slobodno kretanje unutar granica i obnavljanje dozvola za boravak imigranata. Za dimenziju slobodnog kretanja ostvaren je najbolji rezultat, odnosno 7 bodova od maksimalnih 10, koje su ostvarile dimenzije javnog mnjenja i ujedinjenja porodice. Što se tiče ulaska i boravka na teritoriji Rumunije, državljani drugih zemalja moraju ispuniti niz generalnih uslova, kao što je važeća isprava za prelazak državne granice, ali i da im ne bude zabranjen ulazak u našu zemlju i da ne predstavljaju opasnost po bezbednost drugih lica. Postoje i specifični uslovi koji se tiču cilja ulaska u Rumuniju, primera radi, za ujedinjenje porodice ili za studije.
Monica Chiorpec, 01.07.2015, 19:10
Za razliku od prošlogodišnjeg barometra o integraciji imigranata, usvajanje uredbe 25 iz 2014. godine činilo je da dotičnim kategorijama osoba ne bude potrebna dozvola za rad, ako imaju dozvolu za boravak. Ovde je reč o rukovodiocima filijala, stranih predstavništava ili grana na teritoriji Rumunije, ali i o osobama koje su privremeno došle na studije u našu zemlju. O protivdiskriminatornoj dimenziji, govorila nam je Danijela Tarnovski, istraživač u okviru Fondacije za otvoreno društvo: Rumuni izjavljuju da su tolerantni i prihvataju imigrante. U vezi sa diskriminacijom, u izveštaju smo koristili definiciju koja se upotrebljava u zakonu, i analizirali četiri pokazatelja, a to su priznavanje fundamentalnih prava, legalna zaštita stranaca od diskriminacije, efikasne politike za suzbijanje diskriminacije i osećaj imigranata da nisu diskriminirani. Možemo reči da su fundamentalna prava imigranata priznata, ali ne postoje mehanizmi implementacije i monitorizacije protivdiskriminatornih politika. Kada je reč o legalnoj zaštiti imigranata od diskriminacije, postoji adekvatan zakonski okvir, koji je, medjutim, loše primenjen ili nije upotrebljen. Moramo još reči da kod nas nema efikasnih integracionih politika za suzbijanje diskriminacije.
O pristupu stranaca politikama za podržavanje i socijalnim sistemima, govorila nam je Lučijana Lazaresku, predstavnica Fondacije za otvoreno društvo: Dimenzija blagostanja je, ustvari, oslonac za ostale dimenzije. Odnosili smo se, u prvom redu, na stanove, na socijalne stanove, ali i na one koji se nalaze na privatnom tržištu. Govorili smo i o pristupu sistemima socijalne asistencije, medicinskim uslugama i socijalnom osiguranju. Značajna u paradigmi usluga koje nude podršku imigrantima je institucionalna saradnja, i, ne u poslednjem redu, monitorizacija i procenjivanje efekata programa i usluga po imigrante. Izveštaj Fondacije za otvoreno društvo za 2015. godinu ukazuje da dimenzija blagostanja imigranata je mnogo bolja od ostalih dimenzija, to jest veća je od proseka.
