Projekti za promovisanje kulture čitanja

Lektira već davno ne predstavlja više prioritet za savremenu omladinu. Prema sondaži koju je realizovao Rumunski Institut za socijalne studije, 22% mladih Rumuna ne čita nijednu knjigu, dok jedan od petoro mladih čita samo jednu knjigu godišnje. Činjenica da Rumuni ili nemaju ćefa da čitaju, ili nemaju para za knjige odražava se i na rumunskom tržištu knjiga, čiji se obim smanjuje svakom godinom, zauzimajući poslednje mesto medju zemljama Evropske unije. Upravo zbog toga, razna udruženja, biblioteke ili izdavačke kuće organizuju brojne akcije namenjene podsticanju lektira. Kampanija «Rumunija, čitaj!» pokrenuta je prošle godine, u kontekstu u kojem, u odsustvu nacionalne strategije razvoja pisane kulture, izdavačka industrija suočava se sa velikim poteškoćama u promovisanju knjiga i kulture lektira. Lucia Ovezea– predsednica Asocijacije dobavljača knjiga u Rumuniji: «Predvidjene su razne aktivnosti, ali mislili smo da knjigu treba da zavole posebno deca, zato smo izabrali učenike četvrtkog razreda i pozvali ih učestvuju u konkursu lektira. Konkurs smo organizovali prošle godine u skoro 50 školskih ustanova u Bukureštu, u svim školama u Trgovištu i Kampini. Ove godine, s obzirom da nismo imali dovoljno fondova, inicijativu je preuzela Asocijacija dobavljača knjiga, koja je uspela da u Bukureštu mobiliše više od 20 školskih ustanova. Ovog meseca, biće organizovana gradska etapa, a nagrade će biti dodeljene, kao i prošle godine, u okviru Salona Knjiga Bookfest, 31. maja»

România Internațional, 28.05.2014, 12:37

Lektira već davno ne predstavlja više prioritet za savremenu omladinu. Prema sondaži koju je realizovao Rumunski Institut za socijalne studije, 22% mladih Rumuna ne čita nijednu knjigu, dok jedan od petoro mladih čita samo jednu knjigu godišnje. Činjenica da Rumuni ili nemaju ćefa da čitaju, ili nemaju para za knjige odražava se i na rumunskom tržištu knjiga, čiji se obim smanjuje svakom godinom, zauzimajući poslednje mesto medju zemljama Evropske unije. Upravo zbog toga, razna udruženja, biblioteke ili izdavačke kuće organizuju brojne akcije namenjene podsticanju lektira. Kampanija «Rumunija, čitaj!» pokrenuta je prošle godine, u kontekstu u kojem, u odsustvu nacionalne strategije razvoja pisane kulture, izdavačka industrija suočava se sa velikim poteškoćama u promovisanju knjiga i kulture lektira. Lucia Ovezea– predsednica Asocijacije dobavljača knjiga u Rumuniji: «Predvidjene su razne aktivnosti, ali mislili smo da knjigu treba da zavole posebno deca, zato smo izabrali učenike četvrtkog razreda i pozvali ih učestvuju u konkursu lektira. Konkurs smo organizovali prošle godine u skoro 50 školskih ustanova u Bukureštu, u svim školama u Trgovištu i Kampini. Ove godine, s obzirom da nismo imali dovoljno fondova, inicijativu je preuzela Asocijacija dobavljača knjiga, koja je uspela da u Bukureštu mobiliše više od 20 školskih ustanova. Ovog meseca, biće organizovana gradska etapa, a nagrade će biti dodeljene, kao i prošle godine, u okviru Salona Knjiga Bookfest, 31. maja»

S obzirom da u našim danima mladi provode puno vremena pred računarom, Victor Miron, mladi čovek iz rumunskog grada Kluž- Napoka, pokrenuo je na Fejsbuku kampaniju podsticanja lektira. Kampanija “Knjigama na licu” (po modelu kartama na stolu) i zasnovana je na konceptu selfija“, što pretpostavlja “book-selfie”, odnosno sliku na kojoj lice osobe koja se slika pokriveno je knjigom koju čita u onom trenutku. Do sada, koncept je prikupio stotine lajkova, komentara, fotografija i uspeo da mlade usmeri prema kulturi. Viktor Miron: Uspeo sam da ubedim knjižaru Bookstory iz grada Kluž, da pruži popust od 10 odsto osobama koje imaju račun na Fejsbuku i postavljaju sliku sa pročitanom knjigom. Ovo se desilo u februaru i vest o ovom popustu su mnogi ocenili. Prvi sajt na kojem sam najavio ovu vest je, za samo nekoliko dana, dobio skoro 2000 lajkova na Fejsbuku. To znači da su ljudi zainteresovani.“

Nakon što se na Fejbuku pojavilo mnoštvo fotografija sa ljudima koji čitaju, Viktor Miron je inicirao i druge akcije: Naša namera je da učinimo nešto da bi ljudi naišli na knjige u najneočekivanim mestima. Prema tome, uredili smo bilioteku u auto servisu koji poklanja knjige onima koji tamo dolaze da bi popravili auto i to pod geslom ma koliko je lepo vozilo, ne može ti izazvati emocije koje izaziva knjiga“. Istovremeno, stomatološka ordinacija u Kluž-Napoki ima jedinstvenu ponudu za klijente-čitaoce, to jest popust od 10 odsto ako chek-in -om na Fejsbuku ovi tvrde da su u ordinaciji i pišu koja im je knjiga bila draga i smešna. Ovim iznenadjujućim akcijama uspeli smo da razbijemo monotoniju i podstičemo ljude da čitaju knjige i da pričaju o njima. Znamo da ljudi dobro reaguju na popuste, a još bolje na besplatne ponude. Zato smo gradskoj skupštini grada Kluz Napoka predložili da prve nedelje svakog meseca ljudi koji čitaju knjige tokom vožnje autobusom putuju besplatno. Vlasti su potrvdile da žele da probaju ovaj koncept u okviru Sajma knjiga i uspeli smo već da ovu ideju primenimo povodom Svetskog dana knjige. No, prvog dana je više od 1200 ljudi putovalo besplatno do Zoološkog vrta u Kluž Napoki.“

Svetski dan knjige, koji se obeležava 23. aprila, postao je značajan dogadjaj za ljubitelje lektire. U Bukureštu i drugim rumunskim gradovima su se tim povodom odvijale razne aktivnosti sa ciljem promovisanja kulture čitanja. Medjutim, prema sondaži Nacionalnog Instituta za statistiku, u proseku, Rumuni izdavaju mesečno samo sat i po za pozorišne predstave, bioskop i posete umetničkim galerijama, a u slobodnom vremenu čitaju samo 13 minuta dnevno. Lucia Ovezea objašnjava: Svet je globalizovan, pojavio se internet, informacije se brzo šire, nacčni provoda slobodnog vremena ili razvoja mašte izražavju se drugim sredstvima. U tim uslovima, čitanje je zaostalo, jer mnogi ga smatraju zastarelim hobijem, a za druge i ne postoji. Ovo je stvarnost mladih generacija. Ali čitanje je veoma važno za dosta velik broj ljudi. Na žalost, u poredjenju sa drugim evropskim zemljama, u Rumuniji procenat je mnogo manji.“

Umesto zaključka, možemo reči da, istovremeno sa ulaskom mladih u svet audiovizuelnih medija, televizije i internet imaju širu lepezu ponuda nego knjige. Virtuelna stvarnost osvojila je mlade ljude i udaljila ih je od knjiga.