Maraton za dečije srce
Marokanska pustinja je i ovog proleća bila domaćin čuvenog Maratona peska, izmedju 6. i 12. aprila. Medju sličnim i ne malobrojnim takmičenjima ove vrste u svetu, Maraton peska je postao čuven zbog drastičnih uslova nametnutih učesnicima. Za vreme takmičenja, trkači nose sa sobom ranac u kojem se nalazi sve što imje potrebno: komplet za opstanak, odela i hrana za nedelju dana, to jest oko 11 kilograma. Organizatori obezbedjuju samo vodu, medicinsku asistenciju i mogućnost noćenja u berberskim šatorima, dok vreću za spavanje sa izopren podlogom donesu sami trkači.
Ana-Maria Cononovici, 30.04.2014, 18:45
Marokanska pustinja je i ovog proleća bila domaćin čuvenog Maratona peska, izmedju 6. i 12. aprila. Medju sličnim i ne malobrojnim takmičenjima ove vrste u svetu, Maraton peska je postao čuven zbog drastičnih uslova nametnutih učesnicima. Za vreme takmičenja, trkači nose sa sobom ranac u kojem se nalazi sve što imje potrebno: komplet za opstanak, odela i hrana za nedelju dana, to jest oko 11 kilograma. Organizatori obezbedjuju samo vodu, medicinsku asistenciju i mogućnost noćenja u berberskim šatorima, dok vreću za spavanje sa izopren podlogom donesu sami trkači.
Po četiri put uzastopno i treći put zajedno sa Asocijacijom «Dečije srce», Paul Diku je pretrčao 250 kilometara za 6 dana, kroz Saharu. Po povratku iz Marokanske pustinje, pitali smo Paula Dikua koja je njegova motivacija: Kao i prethodnih godina, u maratonu sam učestvovao u okviru kampanije za prikupljanje fondova za Asocijaciju «Dečije srce», koja pomaže deci sa srčanim problemima. Ova asocijacija je realizovala odsek za kardiohirurgiju i drugi za intenzivnu terapiju u okviru bukureštanske bolnice za decu «Mari Kiri». Ovo je glavni i veoma dobar razlog zbog kojeg svake godine učestvujem u maratonu. Ovo nije obaveza, već je moja čast da mogu to da učinim. Retko imaš priliku da naidješ na onakve ljude i ovo je razlog zbog kojeg ja bez ikakvog kolebanja idem uvek dalje.“
Paul Diku je počeo da trči za decu pre tri godine, nakon razgovora sa prijateljem koji je ga pitao ako ne želi da trči za njih, i od kada je cilj maratoniste da postane model za sve one koji žele da pomažu Asocijaciji «Dečije srce», u okviru kampanije U korak sa Paulom. Trči i ti za decu sa srčanim problemima”. Krajni cilj je prikupljanje fondova pomoću kojih se može pomagati ovoj deci: Glavni sponzor je povećao svotu, a ove godine prikupili smo 25.000 evra, u uslovima u kojima, prema geslu kampanije, za svaki kilometar koji pretrči bilo koja osoba, sponzor plati 2 evra. Bilo je skoro 1400 osoba, nisam još uspeo da centraliziram sve podatke o osobama koje su trčale u okviru kampanije U korak sa Paulom“. Čak i neki ljudi koji rade na naftnim platformama su trčali. I ovo me je mnogo obradovalo, jer su svi doprineli prikupljanju fondova za obolelu decu. Zadnje dve godine broj učesnika u kampaniji se povećao i ovo je bilo fantastično. Kad sam učestvovao u «Maratonu peska» dobio sam poruke od mnoštva ljudi koji su me podržali i rekli mi da ne odustanem, da budem jak, jer su oni, iz prošlogodišnjih priča, znali da su uslovi u pustinji veoma difisilni.“
Iako su uslovi teški, učesnici u maratonu su istrajni, a takmičenje nema sportski karakter, rekao nam je Paul Diku: Takmičenje je kao priča o milosrdnosti: nije o trkaču, o njegovim uspesima, plasmanu i medaljima. Ovo je takmičenje osnovao pre 29 godina Patrik Bauer koji je želeo da celom svetu pokaže koliko je lepo trčati za jednu ideju i šta možeš realizovati za druge. Zbog toga skoro pola učesnika trče za razne dobre stvari ili i sami imaju zdrastvene probleme. Tamo dolaze osobe obolele od raka, slepe osobe, ljudi bez jedne noge. Neverovatno je šta se tamo može dogoditi i vraćaš se sa sasvim promenjenom percepcijom o takozvanim problemima sa kojima si sam suočen u životu.”
Šta treba da učimo iz onakvih iskustava, šta može svaka osoba da učini da bi pomogla drugima saznajemo od Paula Dikua: Ja bih ovo takmičenje uključio u neku vrstu obaveznog programa, jer bi trebalo da svaki covek shvati koliko su drugi ljudi važni, šta može učiniti za druge i da je najvažnije šta se može učiniti za druge. Naša kampanija za dečije srce bazira se upravo na ovoj ideji. Na žalost, deca obolela od srčanih bolesti su bila i biće i ubuduće, a ljudi me pitaju zašto trčim i dalje, a moj odgovor je: zato što još uvek postoje deca sa srčanim problemima. A mi moramo da budemo milosrdni i da shvatimo da i najmanji gest može pomagati ovoj deci.“