Medjunarodna testiranja i obrazovanje Rumuna
Krajem prošle godine, posredstvom PISA testiranja, rumunsko društvo imalo je priliku da uporedi nivo obrazovanja mladih Rumuna sa nivoom obrazovanja učenika iz druga 64 zemalja iz celog sveta. Program medjunarodnog testiranja (Programme for International Student Assessment) ili, skraćeno PISA, primenjuje se, počev od 2000., jednom u tri godine da bi izmerio uspehe petnaestogodišnjih učenika u tri ključna domena, a to su matematika, lektir/čitanje i nauke.
Christine Leșcu, 12.02.2014, 12:55
Krajem prošle godine, posredstvom PISA testiranja, rumunsko društvo imalo je priliku da uporedi nivo obrazovanja mladih Rumuna sa nivoom obrazovanja učenika iz druga 64 zemalja iz celog sveta. Program medjunarodnog testiranja (Programme for International Student Assessment) ili, skraćeno PISA, primenjuje se, počev od 2000., jednom u tri godine da bi izmerio uspehe petnaestogodišnjih učenika u tri ključna domena, a to su matematika, lektir/čitanje i nauke.
2012. godine u PISA studiji učestvovale su sve 34 zemlje članice Organizacije za evropsku saradnju i razvoj i još 31 zemlja partner, predstavljajući više od 80% svetske ekonomije. Rezultati rumunskih učenika nisu bili zadovoljavajući ni za vlasti, niti za obične gradjane. 40% učenika dokazalo se slabim i samo 3,2% vrhunskim, a Rumunija se plasirala na 45 mesto medju 65 zemalja učesnica u testiranju. O ovim rezultatima, ministar obrazovanja, Remus Prikopije, je rekao: « Ako želite jednostavan odgovor, mogu vam reči da su rezultati slabi. Ako želite složeniji odgovor, onda moram priznati da smo mi i dalje ispod proseka Evropske unije i da veliki broj dece, posle 8 godina školovanja nije u stanju da ispune prosečne zahteve matematike, nauka i lektira. Istovremeno, da bi ostali objektivni, moramo priznati i to da postoji mali progres: u odnosu na PISA testiranje obavljeno 2009. godine, Rumunija je dobila 4 boda više i ovo nas raduje.”
Da bi obrazložio ove slabe rezultate, ministar se odnosio na način na koji su ocenjivani učenici u rumunskom obrazovnom sistemu i na predavana znanja. Ministar Remus Prikopije: Imamo dva moguća objašnjenja. U prvom redu, na časovima ne ucini se ono što treba. Drugo objašnjenje tiče se ispitne metodologije, koju laklo moćemo smatrati pogrešnom, kada, u stvari, ne učinimo ono što treba na časovima. Odnosno ne procenimo nivo sticanja znanja i, ako to učinimo, ovo je samo površinski. U nekim školama, učenik dobija četvorku, iako zaslužuje dvojku. Roditeljima i učenicima kažemo da, sudeći po ocenama, rezultati su dobri, ali na ispitima konstatujemo da nije istina. Zato smo odlučili da počev od ove godine primenimo neke propise koji postoje u zakonu o obrazovanju i koji predvidjaju procenjivanje znanja učenika u drugom, četvrtom i šestom razredu, upravo da bismo imali realnu sliku o evoluciji učenika. Na taj način, možemo blagovremeno intervenisati i popraviti stvari koje više ne funkcionišu.”
Za budućnost, postoji namera da se procenjivanje znanja rumunskih učenika obavlja po modelu PISA testiranja, to jest transdisciplinarski, iako naši učenici nisu naviknuti na onakvu vrstu ispita. Istovremeno, promeniće se i nastavni program, a o sadašnjem, koji se smatra odgovornim za slabe rezultate učenika, govori Čiprijan Čuku, stručnjak u okviru Rumunskog centra za Evropske politike: Iako je potrošen novac iz evropskih fondova, naš nastavni program je zastareli, jer sve nauke su u stalnoj evoluciji. Normalno, nastavni program je ažuriran jednom u osam godina i promene se tiču sadržaja i ciljeva. Kod nas se to poslednji put desilo krajem ’90. godina, a promena je bila samo delimična, jer se tada govorilo o budućoj radikalnoj transformaciji, ono što se nije desilo.”
Drugi aspekat o kojem vodi račun PISA testiranje je motivacija. Nivo motivacije rumunskih učenika je najniži u odnosu na ostale zemlje učesnice u Programu medjunarodnog testiranja. Postavlja se pitanje ako razlog nedostatka motivacije ne treba tražiti van obrazovnog sistema, tvrdio je ministar Remus Prikopije: Motivacija nije potrebna samo na časovima, već u svim našim svakodnevnim aktivnostima. Ima dece koja odustanu od škole, jer ne shvaćaju njen smisao. Što se nastavnih kadrova tiče, postoji veza izmedju veoma dobrih rezultata i vaspitanja, a ovo nije obavezno nivo plate, već poštovanje prema profesorima koje se, naravno, odražava u plati. Medjutim, nije dovoljna samo dobra plata, važna je i atmosfera u školskim ustanovama.”
Na žalost, status nastavnih kadrova nije više ono što je nekada bilo. U obrazovnom sistemu, selekcija je negativna. Apsolventi sa najboljim rezultatima migriraju u druge oblasti u javnom ili privatnom sistemu. Prema tome, u obrazovnom sistemu ne rade vrhunski apsolventi, a ova pojava nije specifična samo za Rumuniju, već i za druge evropske države. Zato se, iz perspektive vlasti i gradjanskog društva, nameću radikalne promene, da bi se školi i obrazovanju vratili nekadašnji prestiž i korisnost.
