Ishrana beba u centru pažnje Evropske unije
Nekada suštinsko za bebu, dojenje nije više isključiv nacin hranjenja dece u prvim mesecima života. Statistike pokazuju da se godišnje radja oko 136,7 miliona dece, od kojih samo 32,6 odsto je hranjeno isključivo majčinom mlekom. Sem činjenice da neke majke su sprečene nekim zdrastvenim problemima da doje bebe, postoji još jedan razlog: bogatstvo formula mleka u prah u prodavnicama, koje, se čini da je najčešće povoljna alternativa za majke, koje su ili umorne ili veruju da kravlje mleko je najbolje za bebu. O fizičkim i psihičkim poteškoćama dojenja razgovarali smo sa majkom, koja je sina dojila godinu i po dana: «Pojavljuje se veoma tesna zavisnost izmedju bebe i majke, koja ne želi da beba dobije nezavisnost što brže moguće. Čak više, u našem slučaju, zbog ekscesivnog dojenja nastali su problemi zbog asimilacije proteina i nedostatka gvoždja. Svakako, ako je beba zdrava, ja bih preporučila da diversifikacija hrane bude uvedena posle četiri- pet meseci, a dojenje bude ukinuto posle godinu dana.»
România Internațional, 11.12.2013, 12:48
Iz želje da dete ižleči što brže od anemije, naša sagovornica je malom sinu kupila pire od raznih povrća i voća: «Neko vreme je to jeo, ali posle dotičnog perioda nije više hteo. Iako su ovi proizvodi sigurni i ekološki, ne znamo tačno šta sadrzavaju.»
Majka jednogodišnjeg deteta još uvek ga doji, iako u porodilištu nije bila stimulisana u tom smislu: Znam da su mu tamo dali mleko u prahu i pošto je bilo sito nije više htelo da sisa. Za moju sreću, imala sam moralnu podršku porodice, jer dojenje je veliki izazov za psihu majke. Žene imaju nove simptome i nove bolove…Iako sam u jednom trenutku mislila da prekinem dojenje, nisam to učinila zbog nekih njegovih zdrastvenih problema.“
Naša sagovornica je počela da diversifikuje hranu za bebu tek posle šest meseci i pripremila je sve u kući: Ono što sam pripremila u kući bilo je mnogo sigurnije. Hranu za bebu sam kupila iz prodavnica samo kada smo putovali kolima, jer nisam bila sigurna da će hrana koju ja pripremam ostati sveža.“
Majke sa kojima smo razgovarali pripadaju sve redjoj kategoriji u Rumuniji: ovo su majke koje bebu hrane iskljucivo dojenjem i ne upotrebljavaju mleko u prahu. Prema studiji koju je 2011. godine sproveo Institut za zaštitu majke i deteta, u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i UNICEF-om, u Rumuniji samo 12,6 odsto majki hrane bebu isključivo majčinim mlekom, a ovaj procenat je medju najnižim u Evropi. Iznenadjujuća je činjenica da u seoskoj sredini ovaj procenat je još niži nego u urbanskoj. Vojka Popa, stručnjak za zaštitu deteta u okviru UNICEF Rumunija objašnjava: Na žalost, nivo informisanja majki u prenatalnom periodu, posle porodjaja, u porodilištu i posle toga je veoma nizak u seoskoj sredini. Ima puno žena koje, u prenatalnom periodu, ne stignu kod lekara specijaliste. No, kako da neguju bebu i kako da doje ovo su veoma važni saveti za žene, još od prvog trenutka kada saznaju da su trudne i postaće majke.
Medjutim, teško je objasniti gubitak tradicija vezanih za dojenje bebe u selima, a pretežno razlog zbog kojeg se odustalo od zdrave ishrane za dete. Vojka Popa: Ovde nije reč samo o hrani koja zamenjuje majčino mleko i koja je agresivno reklamirana da bi bila korišćena u periodu u kojem beba bi trebalo da bude hranjena isključivo majčinim mlekom. Diversifikacija hrane počinje postepeno posle 6 meseci. Naša studija pokazuje da neka deca od 7-8 meseci več jedu pržene krompire, kad bi trebalo da jedu voće. Majke preferišu da kupe konzervisano voće i povrće umesto da bebi daju sveže. Ovaj paradoks je rezultat nedostatka informisanja i vaspitanja.“
Da bi poboljšali situaciju na evropskom nivou, institucije Evropske unije su nedavno usvojile direktivu koja propisuje pravila za etiketiranje prehrambrenih proizvoda za bebe, ali i sadržaj mleka u prahu. Rumunska evroposlanica, Dačijana Sarbu, podržala je pomenutu direktivu, koja jasno ustanovljava koji treba da bude sadržaj hrane za bebu koja se prodaje na jedinstevnom tržistu: Potrošači će jasno znati šta sadržavaju ove boce i koji su sastavni delovi. Sa druge strane, cilj reklama će se promeniti u smislu da će podsticati dojenje beba. Ja lično, mislim da je potrebno da publika bude svesna značaja prirodne ishrane.“
S obzirom da se nedavno pojavilo više sajtova posvećenih dojenju beba i kampanijama kao što je Svetska nedelja dojenja“, rumunska evroposlanica Dačijana Sarbu je optimista, jer smatra da će ubuduće publika biti bolje i više informisana.
