Evropski programi za život na selu

Nedavno predstavljena analiza Evropske komisije o broju zaposlenih osoba u poljoprivredi pokazuje da, i pored toga što je to značajna oblast za evropsku privredu, mali je broj evropljana koji su zaposleni u poljoprivredi. Oko 10 miliona osoba radi puno radno vreme na farmama iz Evropske unije, što predstavlja 5% od ukupnog broja radne snage na nivou unije. Od ovog broja, 92% su članovi porodica koje su vlasnici farmi. Pored broja radnika na farmi, postoje osobe koje se bave poljoprivrednim poslovima i van farme. Tako da, ukupan broj zaposlenih za obavljanje poljoprivrednih radova na selu, u Evropskoj uniji 2010. godine dostigao je 25 miliona, što je veoma malo imajući u vidu obim proizvoda poljoprivrednog porekla. Ovim brojkama dodaje se i 4,8 miliona radnih messta koja su, izmedju 2000. I 2012. nestala iz poljprivrede EU. 70% od ovih radnih mesta našla su se u državama koje su posatle novi članovi unije, uključujući i Rumuniju, zemlju u kojoj poljoprivreda zauzima značajno mesto u privredi. Razlozi zbog kojih su nestala ova radna mesta su višestruki, od kojih najznačajniji je nezainteresovanost mladih prema poljoprivrednim poslovima i bavljenje poljoprivredom za sopstvene potrebe koja sa ekonomskog aspekta nije rentabilna i ne podrazumeva sklapanje radnih ugovora ili lične dohotke. Ovakvo stanje navelo je kako nadležne organe, tako i nevladine organizacije da pokušaju da poprave ovu situaciju. Dumitru Fornea, član Ekonomskog i društvenog evropskog komiteta koji je nadležan za medjunarodnu saradnju Sindikalne konfederacije Meridian, kaže da jedan deo finansisjkih primanja od EU za poljoprivredni sektor namenjen je radnim mestima u ovoj oblasti: ,, Jedna trečina budžeta EU je namenjena zajedničkim poljoprivrednim politikama, to jest 30 milijardi evra godisnje. Postoji, dakle, preokupacija na nivou unije, ali i na nacionalnom nivou jer Rumunija je jedan od zemalja sa najvećom stopom zaposlenosti u poljoprivredi. Skoro 3 miliona osoba radi u poljoprivredi. Što se poljoprivrednih politika tiče, Rumunija je jedna od država koje su u poslednje vreme uloćile veoma mnogo sredstava. Izmedju 2007. – 2013. ukupni fondovi koji su bili namnejeni poljoprivredi bili su oko 15 milijardi evra. Što bi trebalo da bude uočljivo. Na žalost, veliki deo rurarlnog stanovništva prinudjeno je da imigrira I da traži polvoljnosti na drugim evropskim tržištima”.

Christine Leșcu, 21.11.2013, 22:29

Mladi koji se bave poljoprivredom za lične potrebe ali ne zaradjuju ništa od poljoprivrede primorani su da traže bolja rešenja u drugim državama. To je jedan od razloga zbog kojih ova domačinstva sve manje imaju šansu da postanu farme ili druge ekonomske jedinice. Jedan od drugih razloga je uzdržavanje seljaka da udruže njihova imanja i formiraju veče farme. U nastavku Dumitru Fornea pripisuje uzdržanost seljaka sećanjima na Poljoprivredne zadruge iz doba komunizma: ,,Nedostatak poverenja stvara velike probeleme mladima i osobama iz ruralne sredine. Imaju poteškoće da postanu efikasniji. Činjenica da u Rumuniji poljoprivreda zauzima 30% od privrede, nije nešto loše. 28% zauzima industrijski sekotr dok 42% zauzimaju usluge. Na žalost ovi poljoprivredni radnici nemaju ni indiviodualni, ni kolektivni radni ugovor. Samo 8% su članovi sindikata a 3% su učlanjeni u poljoprivrednim zadrugama”.

Pored toga postoje i privatne inicijative koje imaju za cilj da poboljšaju situaciju i nude mladima radna mesta u poljoprivredi. Program komercijalnog društva Global Commercium Development ,,Karijere u ruralnoj sredini”, koje je organizovalo besplatna predavanja za mlade koji žele da se bave preduzetništvom. Finansiran iz Evropskog društveno fonda, kako saznajemo od Tine Cozmanciuc projekat je primenjen u nekoliko sela iz županije Kluž: ,, Pokrenuli smo nekoliko lokalnih projekata sa partnerima iz Španije i Italije, to su su projekti čija je vrednost oko 500.000 evra, to su lokalne inicijative preduzete ne samo u okrugu Kluž, već I u drugim županijama: Konstanca , Alba , Vilča i Ilfov. Ciljna grupa načih projekta su neaktivne, nezaposlene osobe koji se bave poljoprivredom za sopstvene potrebe. Prema našoj analizi, oko 62 % osoba sa sela imaju prihode koje potiču strogo od poljoprivrede. Nažalost, to nije procenat koji će nas učiniti srećnim sve dok zaposleni predstavljaju samo 25 % . Ostali imaju primanja od poljoprivrede ali nemaju status zaposlenih . „

Očigledno je da su posebno mladi ljudi bili veoma zainteresovani za ove kurseve da bi ih podstakli da postanu preduzetnici i da im pokaću kako da to ostvare. O njihovim željama vezanim za buduće karijere na selu , govori nam u nastavku Tina Cozmanciuc: „Oni se ne orijentišu ka poljoprivredi. Osim što pomažu roditeljima u domaćinstvu , a žele da nauče neko drugo zanimanje. Oni se oriejntišu i u zavisnosti od područja . Na primer , u jednoj od zona u kojima mi odvijamo naču aktivnost nalazi se jedna fabrika za proizvodnju delova za velikog proizvođača automobila. Mnogi bi voleli da se tamo zaposle , ali za to treba da budu spremni . Nažalost , po završetku 8 razreda osnovne škole koji su obavezni, idu u srednju školu, ali ne uspevaju da polažu ispit velike mature ili ne nauče zanat koji ima omogućava da rade u fabrici. Drugi trend se odnosi na razvoj turizma, ali I ya to im je potrebna kvalifikacija „.

Dakle, treninzi su uvek dobrodošli na selu, ali za njihovo organizovanje je potreban novac. Novac koji se može dobiti iz razumnog upravljanja sredstavima koja su dodeljena Rumuniji iz budžeta EU za poljoprivredu, za 2014-2020 .