Evropski mesec mozga
Zato je maj ove godine proglašen “Evropskim mesecom mozga” i obeležen brojnim dogadjajima.
România Internațional, 20.06.2013, 21:36
Zato je maj ove godine proglašen “Evropskim mesecom mozga” i obeležen brojnim dogadjajima.
Kada je usvojena inicijativa za obeležavanje Evropskog meseca mozga”, Evropska komisija je izdvojila fondove u visini od otprilike 150 miliona evra za 20 novih medjunarodnih projekata istraživanja bolesti mozga. Time je nivo investicija Evropske unije u ovoj oblasti, poev od 2007. godine, dostigao 1,9 milijardi evra. Projekti uključeni na spisak evropskog finansiranja trebalo bi da doprinosu stečanju novih znanja u ključnim oblastima poremećaja mozga, poput psihičkih poremećaja, epilepsije i poremećaja ponašanja. Predvidjeno je da projekti budu pokrenuti ovog leta, a njihov je cilj da stimulišu inovacije i pronalaženje rešenja za svakodnevni život.
Kako je došlo do zaključka da se moraju povećati investicije u ovom domenu, zašto je porastao broj osoba koje pate od bolesti mozga, saznajemo od neurologa Justina Joneskua: Najčešće, bolesti mozga su, u glavnom, vaskularne prirode a njihov je broj sve veći u većini zemalja. Medju ove bolesti spada i moždani udar. U porastu je i veliki broj degenerativnih bolesti, kao što je Alchajmer. Faktori rizika za pojavljivanje ove bolesti su dijabetes, hipertenzija, holesterol i pušenje, koji su još nazvani cetvorica vitezova apokalipse“. Porastu broja osoba koje pate od ovih bolesti doprinose i očekivano trajanje života koje je u rastu, što podrazumeva starenje tela i nervne ćelije zbog kojih se i pojavljuju moždani problemi.“
Prema istraživanjima, procenjuje se da izloženo moždanim bolestima je otprilike 165 miliona Evropljana. Pronalaženje boljeg načina prevencije i lečenja bolesti mozga je, prema tome, postalo, prioritetno. Iako, kada je reč o istraživanjuu, Rumunija ide u korak sa medjunarodnim progresima, situacija velikog broja bolesnika od raznih poremećaja mozga je daleko od rešavanja, precizirao je neurolog Justin Jonesku: U prvom redu trebalo bi da posebnu pažnju pridamo prevenciji posredstvom medicinskih savetovanja, upoznavanja rizičnih faktora, redovnih medicinskih testova, što podrzameva uključenje države u ovom procesu kako sa administrativnog gledišta, tako i finansijskog. Medicina je skupa, jer oprema je veoma skupa, a u razvijenim zemljama za nju je izdvojeno oko 10- 12% bruto društvenog proizvoda, dok kod nas samo 4 odsto. Zato su potrebni zajednički napori, u smislu da stanovništvo treba da zna koji su rizični faktori i kako mogu preduprediti poremećaje mozga, a država da finansijski podržava medicinske testove. Jer za svaki slučaj moždanog udara država troši više novca nego za prevenciju.“
Zdravlje je jedna od osam specifičnih preporuka Evropske komisije za Rumuniju za 2013. godinu. Komisija smatra da, citiramo, postoje velike neravnoteže u zdrastvenom sistemu u Rumuniji, pretežno zbog neefikasnog korišćenja resursi i njihovog lošeg upravljanja“, kraj citata. Komisija preopručuje Rumuniji da uloži dodatne napore za povećanje odnosa izmedju cena i efikasnosti u zdrastvenom sistemu poboljšanjem usluga zdrastvene nege u kući i sniženjem broja hospitalizovanih pacijenata.
(Autor: Ana Marija Kononović. Prevod: Teodora Kristez)