Diskoteka ’70-’80
Više od 200. gradjana grada Oradea, učestvovalo je na svečanom otvaranju stalne izložbe “Diskoteka 70-80, otvorena u Gradskom Muzeju Oradea. Putovanje kroz vreme otkriva- kako su se zabavljali mladi 70-tih/ 80-tih godina u Rumuniji, u diskoteci. Magnetofoni, kasetofoni i trake bili su deo pejzaža tog perioda, retuširan pejzaž, ako se tako može reci, diskretna ,,komisija za slušanje i gledanje, koja je odlučivala šta se može emitovati ili projektovati u takvim prostorima.
Ana-Maria Cononovici, 04.02.2020, 12:40
Više od 200. gradjana grada Oradea, učestvovalo je na svečanom otvaranju stalne izložbe “Diskoteka 70-80, otvorena u Gradskom Muzeju Oradea. Putovanje kroz vreme otkriva- kako su se zabavljali mladi 70-tih/ 80-tih godina u Rumuniji, u diskoteci. Magnetofoni, kasetofoni i trake bili su deo pejzaža tog perioda, retuširan pejzaž, ako se tako može reci, diskretna ,,komisija za slušanje i gledanje, koja je odlučivala šta se može emitovati ili projektovati u takvim prostorima.
Od kustosa Kristine Puškaš saznali smo da je ideja ove izložbe nastala od više donacija muzeju, ali i naporne istraživačke aktivnosti: ,,Kampanju ,,Ne bacaj prošlost, donesi je u muzej organizovala sam u septembru 2016 god. Desetine gradjana aktivno su učestvovaleu ovoj kampanji, u prikupljanju objekata iz komunističkog perioda i medju hiljadama objekata koji su nam donirani, našla sam puno ploča, magnetofona, gramofona, magnetnih traka i izabrali smo iz bogate ponude, sa tačke gledišta diskoteka iz tog perioda. Razmišljali smo bolje da ih iskoristimo za izložbu, nego da ostanu negde u magacinu. I tako sam smislila ovaj izložbeni projekat. Počela sam od ideje da ovakvo istraživanje nije bilo realizovano, u pogledu načina organizovanja diskoteka u komunističkom periodu. Iz perioda pre-dokumentacije nisam našla nijedno pravilo koje se odnosi na organizovanje aktivnosti u diskotekama, dok nisam ušla u arhiv i pronašla važan fond komiteta za kulturu i socijalno obrazovanje. Tu sam pronašla nekoliko pravila, kako su funkcionisale diskoteke, na osnovu kojih odredbi centralnog nivoa, šta znači komisija za gledanje i slušanje, šta je cenzura, koja su bila ograničenja. Nisam se zaustavila samo na ovom istraživanju, već sam intervjuisala DJ-ove iz Oradea, koji su organizovali diskoteke u komunističkom periodu, posebno 70-tih i 80-tih godina. Tako je nastala ova diskoteka, koja, pored činjenice da je izložba objekata i fotografija, ima i atmosferu diskoteke.“
Diskoteke mogle su biti organizovane u domovima kulture, kulturno-obrazovnim klubovima, barovima, restoranima, u drugim ugostiteljskim objektima, hotelima kao i u odmaralištima. Morali su da se pridržavaju ,,Pravila u vezi organizovanja programa diskoteka i videoteka. Diskoteke su samo mogle da rade na osnovu ovlaščenja koje su godišnje izdavali Komiteti za Kulturu i Socijalno obrazovanje okruga. A dozvola se dobijala nakon što je komisija za gledanje i slušanje izdala pisanu presudu o sadržaju programa i o mogućnosti prezentacije u javnosti. Program diskoteka 80-tih godina obavezno je obuhvatao 2/3 rumunske pesme od ukupnog broja predstavljenog programa.
Budući da je to “socijalistička stvarnost, pitali smo Kristinu Puškaš šta doživljava posetilac izložbe: ,,Ulazi u diskoteku sa disko kuglom, sa strobovima, UV neonskim osvetljenjem, obojenim svetlima. Izložbu sam obogatila vinilom i muzikom iz tog perioda, imamo nekoliko magnetofona Tesla i Taskam, gramofona, originalnih fotografija koje je jedan DJ donirao muzeju. Nema puno dokumentarnih materijala na ovu temu, pošto se nisu fotografisali, nisu ni razmišljali da će jednog momenta biti deo istorije ove zajednice. Takodje, imamo pesme koje su pisali mladi, iz 70-tih godina imamo ljubavna pisma u kojima piše šta su slušali, dekupaže napravljene od novina. To su originalni materijali i ponosni smo što imamo tako bogatu dokumentaciju i bogato nasledje.“
Gde se nalazi izložba saznali smo od kustosa Kristine Puškaš : ,,U tvrdjavi Oradea, u Gradskom muzeju Oradea, izložba je organizovana na dva nivoa. Na drugom spratu imamo odgovarajuću salu. To je jedna od najvećih i najlepših sala i tu smo organizovali diskoteku. Ali za otvaranje izložbe se pokazala neadekvatnom, s obzirom da je došlo više od 200 ljudi, nismo očekivali takav uspeh. Bila je prepuna i zagušljiva, ali ljudi su počeli da igraju, mi smo otvaranje organizovali prema tradiciji, ali diskoteka je doživela uspeh posle svečanog otvaranja, sa muzikom 70-tih, 80-tih godina. Došlo je puno nostalgičara, generacija 70-tih, 80—tih godina, takodje, bilo je i mladih koji su došli da slušaju muziku tog perioda. Imali smo sve generacije i svi su bili srećni. I na kraju, zaključila sam da nam je ovaj dogadjaj doneo mnogo sreće i radosti.
Diskoteke su bile otvorene dva do cetiri sata, tako da i diskoteka organizovana povodom svečanog otvaranja izložbe, po propisu je zatvorena u 20. časova.