Novi život rumunske narodne nošnje
Rumunska narodna nošnja vratila se ponovo u modu. Uz vrat, nabrana ili ravna, jednostavna ili složena, ija –u prevodu rumunska narodna košulja, dobila je novi život.
Ana-Maria Cononovici, 24.12.2019, 15:33
Virdžinija Linul rodjena je u okrugu Bistrica Nasaud, u centru Rumunije, u porodici u kojoj je šivenje narodnih nošnji bilo zanatstvo. Danas je Virdžinija Linul vlasnica muzejske kuće i saradjuje sa 50- 60 žena. Priznaje da je veru u vrednost svoga rada stekla posle učešća Rumunije 1999.god u Washington Smithsonian Folklife Festival sa narodnom nošnjom, proizvodima tradicionalne kuhinje i folklorom. Virdžinija Linul rekla nam je da njen zanat podrazumeva veliku odgovornost: ,,Prvo sam napravila narodnu nošnju iz mog kraja- Bistrica Nasaud, zatim nošnje iz drugih delova zemlje, tehnika rada je ista ali motivi su različiti. Pažljivo i sa velikom odgovornošću sam istraživala nošnju u muzejima i na selu. Ne pravim za folklorne ansamble bilo kakvu nošnju. Takodje, ne radim imitacije narodne nošnje, imam veliku odgovornost za buduće generacije, zato što znam ako mi decu obučemo u imitaciju narodne nošnje, kada budu odrasli verovaće da ona tako mora da izgleda. Mi, kao roditelji, imamo odgovornost za buduće generacije da ih pravilno obučemo: narodna nošnja treba da bude autentična, da bude ručno šivena, da dete ima ideju- to je rumunska narodna nošnja
Virdžinija Linul rekla nam je da Rumunija ima 450 etnografskih zona i baš zbog treba da poštujemo i očuvamo njihovu osobenost. Takodje, ispričala nam je kako je ponovo zaživela rumunska tradicionalna narodna nošnja: ,,2011 god. u Rumuniju došao je francuski dizajner Filip Gijer, koji je radio u Francuskoj Ambasadi kao direktor kulture. Obilazeći Rumuniju, zaljubio se u nju i u sve što je lepo. Znao je da vidi umetnost u svakoj stvari, u svakom ukrasu i da je prikaže na sceni. Napravio je kolekciju pod nazivom “100%ro. Prejudecati – u prevodu- 100%predrasude. Zahvaljujući ovom strancu koji je došao i radio sa mnom, 60% kolekcije uradjeno je ovde, radili su zanatlije iz rumunske zone Maramureša, Bukovine, Brašova, Oltenije, radio je sa zanatlijama iz cele Rumunije i tako je rumunska narodna radinost ponovo dobila na vrednosti. Zahvaljujući promociji ovog dogadjaja došle su televizijske ekipe, javne ličnosti i zvezde počele su da promovišu narodne košulje za Dan Rumunije, jedan element narodne nošnje i posle godinu dana Andreja Tanasesku, osnivač facebook stranice “La Blousee Roumaine, započela je da promoviše rumunsku narodnu košulju i da ogranizuje dogadjaje.
Druga izvanredna prezentacija narodne nošnje online jeste ,,Semne cusute u prevodu “Šiveni znakovi, koja je od juna 2019. god. prisutna na Google Arts & Culture sa izložbom ,,Îmbracate în poveste- “Obučeni pričama, u kojoj se istražuje srž zanata rumunske narodne košulje i predstavlja priče upletene u materijale, dešifrovanje svake boje i simbola. To je putovanje na granici umetnosti i tradicije. Joana Korduneanu- osnivač udruženja Šiveni znakovi, govori nam o šivenju jedne narodne košulje, kao o ljubavnoj priči : ,,Nadam se da ćemo polako prestati sa korišćenjem jeftinih materijala i da ćemo više koristiti, za šivenje, materijale koje su koristili naši preci – lan, konoplju, svilu, vunu- jer su zdraviji i za nas i za planetu. To su plemeniti i vredni materijali kakve naše narodne košulje zaslužuju. Tradicionalna košulja može biti nabrana oko vrata, ravna, sa skutom i suknjom redje, ali sigurno neke gospodje žele da upotpune nošnju.
Takodje smo saznali od Joane Korduneanu da gospodje iz zajednice šiju narodne košulje sa ljubavlju: ,,Vezu iz zadovoljstva, jer je vez umetnost i relaksacija. Vezu za njih, da bi imale šta da obuku, vezu za porodicu, za najdraže, za prijatelje a, najdarežljiviji ih vezu da bi ih prikazale u okviru naše izložbe koje su sada postale i virtualne.
Svaka žena koja želi da se pridruži izradi narodnih košulja, treba da učini nekoliko jednostavnih koraka, objasnila nam je Joana Korduneanu :,,Na Google-u ukucajte Semne cusute i naćicete blog, zatim postoji grupa na facebook-u “semne cusute în actiune i sve što treba da uradite jeste da udjete u grupu za šivenje. Simboli su univerzalni, vizuelni jezik koji razume ceo svet. U grupi su gospodje iz Holandije, Bugarske ili Japana koje interesuje šivenje jer, shvataju da nije striktno samo reč o rumunskoj narodnoj košulji, već da su vrednosti koje prenosi naša košulja validne i univerzalne u svakom momentu i sada i u prošlosti i u budućnosti.
