Kružok Planetar
Osnovan 1992. godine u Bukureštu, Kružok Planetar predstavlja pravi rasadnik izuzetnih rumunskih pisaca SF književnosti. Već više od deset godina, svake nedelje, pisac Konstantin Pavel se sastaje se ljubiteljima SF-a i nauke, među kojima su i Trajan Baduloesku, Kodru Paun, Razvan Vrlan, Andrej Jonesku, Katalin Štefan, Liviu Suruđu. U okviru Kružoka Planetar formiralo se i usavršilo mnogo pisaca, naučnika, novinara i grafičkih umetnika, koji su u svojim domenima priznati i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.
Ana-Maria Cononovici, 18.06.2019, 15:19
Osnovan 1992. godine u Bukureštu, Kružok Planetar predstavlja pravi rasadnik izuzetnih rumunskih pisaca SF književnosti. Već više od deset godina, svake nedelje, pisac Konstantin Pavel se sastaje se ljubiteljima SF-a i nauke, među kojima su i Trajan Baduloesku, Kodru Paun, Razvan Vrlan, Andrej Jonesku, Katalin Štefan, Liviu Suruđu. U okviru Kružoka Planetar formiralo se i usavršilo mnogo pisaca, naučnika, novinara i grafičkih umetnika, koji su u svojim domenima priznati i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.
Članovi ovog kružoka, odlučni da podele i sa drugima svoja interesovanja i trenutke koje su tada proživeli, odlučili su da ponovo otvore vrata Kružoka Planetar.
Prilikom otvoranja ovog kružoka saznali smo ponešto o njegovoj istoriji od pisca Kosntantina Pavela, njegovog inicijatora: Rekao sam, ajde da napravimo kružok. I onda se postavilo pitanje gde. Na kraju smo našli razumevanje jednog profesora istorije iz srednje škole Tehnometal, kako se tad škola zvala, a sad se zove Doamna Stanca. Svuda smo objavili oglase, javio sam prijateljima i došli su. Bila je to omanja učionica, kakve su učionice po srednjim školama, ja sam došao u plavom odelu, sa kravatom, košuljom i diplomatskom torbom i kad sam ugledao ovu decu bilo je senzacionalno. Nakon toga se oformila naša grupa“.
Oformljena grupa se sastajala na različitim mestima, čak i na tribinama malog stadiona iz Đuleštija, kako nam je rekao Konstantin Pavel: I na kraju, iz dobrodušnosti astronoma Haralda Aleksandreskua, direktora Astronomskog Opservatorija, smestili smo se u Astronomski Opservatorij Admiral Vasile Ursjanu, u ulici Ane Ipatesku. Tu je kružok dostigao neverovatnu veličinu, proveli smo dve divne godine i još 6-7 do njegovog raspada, ali tokom njegovog postojanja, članovi ovog kružoka, oko 60 – 70 članova – napravili smo nekoliko fanzine (n. r. fanzin je izmišljena reč nastala iz engleskog fans magazine – časopis za fanove, neprofesionalna i nezvanična publikacija napravljena od strane fanova nekog kulturnog fenomena), učestvovali smo na mnogo SF manifestacija u zemlji u tom periodu i Planetar je postao čuven“.
Konstantin Pavel nam je rekao i da je do imena kružoka stigao igrom: Ideja mi je došla dok sam se igrao Legom, kojeg sam dobio do mog ujaka pilota. U toj igri sa astronautima, nalazila se i zastava na kojoj je bio logo koji i ja koristim, planeta i strela koja predstavlja trajektoriju jednog broda koji odleće sa zemlje. Odavde je došla ideja da napravim kružok Planetar. Život nas je odveo na razne strane, ali ono što me raduje jeste da su iz ovog kružoka izašli izuzetni ljudi. Ono što radimo sad je malo drugačije od onog što smo radili tad, ali održaćemo istu direkciju. Biće centar u kom ćemo stvarati književnost, centar u kom ćemo rasti učeći jedni od drugih, gde ćemo imati priliku da upoznamo pisce. Takođe će ovo biti centralni Planetar, a svako od nas će moći da vodi računa o jednom Planetar satelitu, jer smo zamislili celu strukturu kružoka u različitim školama, ljudi su zainteresovani i očekuju nas“.
Trajan Badulesku je tad imao oko 15 godina, ali je u kružoku našao okruženje za učenje, kako nam je rekao: Zaista se radujem što se ponovo otvara kružok Planetar. Kada smo se sreli prvi put 1992. godine, u poznatoj formuli kružoka, mislim da nas nije bilo više od dvadeset, to je bilo vreme kad smo se lako okupljali, nije bilo interneta, nije bilo mobilne telefonije. I bila je velika zainteresovanost i mislim da to nismo ni primetili na samom početku. Kružok Planetar mi je potpuno promenio život. Nismo se ograničili samo na Naučnu Fantastiku. Kružok je bio kulturni kružok, avangardni kružok. I mnogo nam je pomogao u životu. Sećam se da sam 1991. godine, na poziv kolege iz razreda, stigao u Sala Dalles, gde je Mihaj Badesku uz Aleksandra Mironova svake nedelje predstavljao po jedan Naučno-fantastični film, nakon čeka je sledila rasprava o tematici filma. Bilo mi je veoma zanimljivo. Još od ranije sam piskarao, ali tad sam uistinu počeo da pišem. U jednom trenutku smo imali sastanke i dva puta nedeljno i svaki put smo se osećali obaveznim da napišemo nešto za svaki sastanak. Bilo smo kritičari jedni drugima, pisali smo veoma mnogo“.
Još jedno čuveno ime iz ovog kružoka je i Liviju Suruđu, koji je imao debi kao pisac naučne fantastike 1994. godine, osvojio je brojne nagrade tokom svoje karijere pisca, a njegova najnovija knjiga, Pulsar, je od 2007. godine do sad stigla na 6 miliona čitaoca.
Liviu Suruđu nam je ispričao: Gledam u budućnost hrabro, živećemo dugo i dobro. Trebalo bi da identifikujemo potrebe onih koji dolaze ili da identifikujemo potrebe onih za koje ne znamo da li će doći ili ne, ali pokušavamo da ih privučemo. Ja na primer kad čujem slovo A pomislim na avan. Sećate se da je u Bukvaru pored slova A bio nacrtan avan, a pored slova B balon. Biću satelit ovoj planeti koja se zove Planetar“.
Kružok ima i Biblioteku Ion Hobana koju je donirao ovaj veliki pisac sa retkim naslovima, koja će ponovo biti dostupna članovima kružoka.