Retrospektiva 2018

Početak nove godine, kada smo u traganju za novim, idealna je prilika da se podestimo projekata koji su nam zaokupili pažnju tokom prošle godine i, zašto da ne, da napravimo listu onih najzanimljivijih!

Ana-Maria Cononovici, 08.01.2019, 15:46

Tokom cele 2018. godine na smenu smo pratili projekte iz umetnosti, zančajne uspehe heroja“ naše današnjice, ali i zanimljivosti. Početkom 2018. godine nas je zaniteresovalo Pozorište sa asistiranim slušanjem“, tačnije Pozorište za Decu i Mlade Gong“ iz Sibinja, koji je postalo prvo pozorište u Rumuniji sa sistemom za slušanje namenjeno osobama sa oštećenim sluhom. Prisustvovali smo i Danima umetnosti vatre“ koji su ponudili zainteresovanima posetu ateljejima bukureštanskih umetnika, spremnih da vam otkriju tajne umetnosti vatre.

Takođe iz oblasti umetnosti smo otkrili, na jesen, način kako je Art Selfie“ dospeo u Rumuniju. Reč je o aplikaciji koja funkcioniše i na telefonima sa iOS i sa Androd sistemom. Od Gabrijele Kiorjan, menadžera za komunikaciju iz CEE Google, saznali smo šta je Art Selfie i kako Rumuni odgovaraju na otvaranju umetničkih projekata:: Art Selfie je nastao kao zabavno rešenje za eksperimentisanje u umetnosti. Ovo je praktično način kojim možeš lakše da nađeš sličnosti sa umetničkim pravcima, sa svim što znači lepo. Praktično, načiniš fotografiju, a naša platforma ti nalazi blizanca u umetnosti, putem Galerija Google Arts and Culture. Videli smo veoma pozitivnu rekaciju od početka godine, u nekoliko zemalja je načinjeno preko 78 miliona art selfija. I u Rumuniji smo imali jednako dobar uspeh. Vidimo u Rumuniji veoma veliku želju da se eksperimetniše sa umetnošću, ne samo fizički, već i da bi se naučilo što više. Svaki put kad imamo proizvode koji se odnose na umetnost imamo veoma dobar odgovor iz Rumunije, što nas veoma raduje.“

Tema koja nam je privukla pažnju je bila i heroji. Heroji naše današnjice, ljudi koji su među nama, a ipak započinju izuzetne projekte. Na primer, trener Konstantin Vojčilač je rekao za Radio Rumunija Internacional da, ako već nije imao željenog uspeha kao bokser, da će bar njegovi učenici imati izuzetne rezultate. I tako se desilo da mu je Steluca Duca promenila život. Od siročeta odraslog u nekoliko sirotišta, a zatim na ulici, uspela je da postane šampion u boksu.

A kad već pričamo o herojima, moramo pomenuti i projekat Neizrečeno“, gde su četiri… neizrečene“, tačnije četiri spisateljice: Adina Roseti, Julija Jordan, Laura Grunberg i Viktoria Patrašku odlučile da zabeleže u jednoj knjizi sto ženskih bajkovitih“ ličnosti iz Rumunije, kolekcija nezaboravnih priča namenjenih da inspirišu decu 21. veka.

Na vrhu naše liste se nalazi i projekat Narodno pozorište za decu“, koji je ove godine stiglo do punoletstva. Odakle je došla ideja za ovaj projekat rekao nam je glumac Marijan Ralja ili Mađioničar, kako ga već godinama zovu zbog uloge koju je imao u jednoj televizijskoj dečijoj emisiji koja je imala mnogo uspeha: Ovo je nastavak svega onoga što se desilo u dečijoj emisiji koja je postojala deset godina na malim ekranima, emisija Abrakadabra“, gde su deca postajala heroji priča. I tada sam rekao da dete nema više strpljenja da posmatra predstavu ili televizijsku emisiju, da dete želi da učestvuje. I onda smo pomislili da je najbitnije da dete nastavi da se igra. A gde bi mogao da nastavi igru nego u pozorištu gde se glumac i igra i glumi. Tako smo počeli 2001. godine, upravo na Cveti, rekli smo da je ovo bitan događaj, proslava među Rumunima, a cveće donosi radost, sreću i sunce proleća. I evo, prošlo je 18 godina od tad.“

A mnogo projekata koje smo vam predstavili mogu se podvesti pod zanimljivostima. Tako Jaši ima Klub mesečara“, Fagaraš je ogranizovao Humanitarni konkurs za bicikle“, grupa arhitekata je otišla na Bijenale u Veneciji da bi se igrali kao ispred zgrade, kako smo vam rekli onda kad smo se bavili projektom Mnemonics“: ovaj projekat, koji je predstavljao Rumuniju na 16. izdanju Međunarodne Izložbe Arhitekture na Bijenalu iz Venecije je prostor detinjstva gde se svi Rumuni u srednjem dobu mogu prepoznati. U Narodnom Muzeju Ujedinjenja iz Tvrđave Alba Karolina, iz Alba Julije, skrenuli smo vam pažnju na inicijativu Panteon 3D“, gde se putem moderne tehnologije, tačnije putem 3D digitalizacije rumunskih umetničkih dela koja predstavljaju mitološka bića i bogove, koji se nalaze u kolekciji muzeja, slabovidi i slepi ljudi mogu upoznati sa ovim bogatstvo, zahvaljujući replikama načinjenim uz pomoć 3D štampača.

Ne manje zanimljivo je i otkriće, na sajtu UNESKO-a Geoparka Dinosaurusa iz Țara Hațegului, nove vrste preistorijskog sisara, koji je bio savremenik malih dinosaurusa iz Transilvanije: ime mu je Litvoj i ima 68 miliona godina.

Pozivamo vas da nas i ove godine pratite na putovanju kroz Rumuniju, u potražnji za izuzetnim inicijativama!