Višegodišnji finansijski okvir nakon 2020. godine (06.03.2018)
Višegodisnji finansijski okvir nakon 2020. godine bio je medju prioritetima nedavnog neformalnog skupa Evropskog saveta. Evropski lideri koncentrisali su se krajem prošlog meseca u Brisleu uglavnom na pregovarački proces o političkim prioritetima koji će zaokružiti buduću arhitekturu budžeta Evropske unije nakon 2020. godine. Evropska komisija je predložila da se pregovori o budućnosti Višegodišnjeg finansijskog okvira završe pre evropskih izbora u maju i junu 2019. godine. U ovim uslovima, budući budžetski okvir Evropske unije nakon 2020.godine je veoma važan za Rumuniju jer spada u glavne prioritete sa kojima će se naša zemlja pozabaviti tokom šestomesečnog mandata predsedvajuće Evropske unije u prvoj polovini 2019. godine. Juliju Vinkler, evropski poslanik Rumunije, član grupe Evropske narodne partije i podpredsednik Komisije Evropkog parlamenta za medjunarodnu trgovinu o glavnim trendovima Višegodišnjeg finansijskog okvira je izjavio: ,,Postoje nekoliko scenarija o budućnosti višegodišnjeg okvira nakon 2020. godine i ovi su uglavnom nepovoljni za Rumuniju i zemlje srednje i istočne Evrope. Prema jednom scenariju regijama bi se odobrili manji fondovi jer će budžet biti tanji posle Bregzita, a ovo smanjenje se ne može nadoknaditi. Postoji jedan još gori scenarijo prema kojem bi trebalo da se finansiranje regionalnih razvojnih projekata stavi u vezu sa rezultatima pravosudne reforme i poštovanja principa pravne države, što bi sigurno stvorilo odredjene probleme mnogim srednjim i istočnim državama. Postoji scenarij o budžetskim potrebama, ne samo u vezi sa Bregzitom, već i potrebi za dodatnim finansijskim sredstvima za migrantske izazove i novu odbrambenu politiku Evropske unije, odnosno politku susedstva. Svi ovi izazovi doprinose smanjenom finansiranju
Eugen Cojocariu, 06.03.2018, 09:32
Mnogi rumunski zvničnici visokog ranga na čelu sa predsednikom države Klausom Johanisom naglasili su da glavni prioriteti u okviru pregovora o budućnosti Višegodišnjeg finansijskog okvira treba da budu koheziona i zajednička poljoprivredna politika. Kako se mogu ostvariti ovi ciljevi Rumunije ? Juliju Vinkler je naglasio: ,,U narednim nedeljama i mesecima mi treba da budemo voma aktivni. Vlada treba da učestvuje u razgovorima sa Evropskom komisijom, rumunska diplomatija treba da bude prisutna u Savetu jer se na kraju krajeva mnoge odluke donose u Evropskom savetu. Takodje mi u Evropskom parlamentu treba da iznesemo argumente u prilog politike regionalnog razvoja, koja je za nas najvažnija investiciona politika jer ova ima multiplikativan efekat. Politika regionalnog razvoja potvrdila je ovaj efekat u poslednjim godinama. Treba medjutim da se borimo i protiv nepovoljne situacije. Rumunija traži veća finansijska sredstva, ali istovremeno je na začelju kolone kada je reč o apsorpciji fondova, što je za nas poražavajuci argument. Kod kuće treba da uradimo sve sto je moguće, odnosno Vlada, regije, županijski saveti, svi zinteresovani subjekti da povećaju i to značajno stopu apsorpcije. Na ovaj način možemo imati argumente. Možemo zajedno sa saveznicima- jer je u zajedničkom interesu zemalja srednje i istočne Evrope i uz iskrenu politiku i dijalog- da izbegnemo ove opasnosti koje prete budućem Višegodišnjem finansijskom okviru i sutrašnjici Rumunije. Treba da dodjemo u situaciju koja bi nam omogućila da se nakon 2020. godine možemo bazirati na finansiranje projekata regionalnog razvoja.
Recimo na kraju da do maja tekuće godine Evropska komisija treba da dostavi zvaničan predlog o budućem Višegodišnjem budžetu Evropske unije.
