Industrijski barometer (29.01.2018)
Udeo industrije u bruto nacionalnom proizvodu Rumunije veći je od proseka Evropske unije. U poslednjoj godini industrija je dala najveći doprinos ekonomskom rastu i stručnjaci pažlivo prate evolucije glavnih industrijskih pokazatelja. Svakog meseca Institut za ispitivanje javnog mnjenja zajedno sa Menadžment fakultetom Nacionalne skole za političko-administrativne studije pitaju menadžere da li su u porastu ili opadanju proizvodnja, porudžbine, zalihe, zapošljavanje i drugi relevantni parametri u odnosu na prethodni mesec. Prošlih dana objavljen je industrijski barometar za decembra 2017. godine. Doktor Petre Datkulesku, gneralni director agencije za ispitivanje javnog mnjenja IRSOP predstaviće nam najnovije podatke: ,,Iz najnovijeg baromtra izvukli smo tri glavna zaključka. Prvi se odnosi na naglo opadanje industrijske aktivnosti u decembru. U prethodnim mesecima, septembru, oktobru i novembru industrija je bila u snažnom porastu i relativno je stacionirala u prethodna tri meseca, ali u decembru je zabeležila nagli pad. Rast je zaustavljem sudeći po glavnim pokazateljima,odnosno po obimu proizvodnje, novim porudjbinama, zalihama i uvozu. Drugi zaklučaj je taj da postoje i pozitivni signali. Proizvodni troškovi su smanjeni u odnosu na prehodne mesece, ali nije isključeno da su troškovi smanjeni usled opešteg smanjenja aktivnosti. U svakom slučaju proizvodni troškovi su smanjeni u manjoj meri nego obim proizvodnje i porudjbina. Proizvodni troškovi imaju elastičnijie smanjenje. U ovom periodu broj radnih mesta je ostao neprmenjen, cene proizvoda su malo porasle, a to je dogar signal za proizvodjače.Treći izvučeni zaključak je da su mnogi menadžeri optimisti, uprkos lošim decembarskim rezultatima,
Florin Orban, 30.01.2018, 09:16
Zamolili smo dr. Petra Datkuleskua direktora agencije za sondaže IRSOP da nam objasni razloge slabijih rezultata u decembru: ,,Svake godine unovembru i decembru počinje blago opadanje, koje se nastavlja u januaru i februaru, a rast počinje tek u martu. Možda je ovo sezonski efekat i nije vezan obavezno za smanjenje buduće aktivnosti. Krajem svake godine sklapaju se ugovori, prave planovi za naredni period, vode pregovori o ceni energije. U svakom slučaju ne treba zanemariti činjenicu da ovakav pad aktivnosti, iako je sezonski ima duboke posledice na srednji rok, jer ako je broj porudžbina smanjen u decembru, najverovatnije da će obnavljanje aktivnosti kasniti dosta.
U industrijskom barometru interesantan je optimizam menadžera uprkos neubedljivim rezultatima u decembru. Dr Petre Datkulesku objašnjava: ,,Ako ćemo uporediti kako je evoluirao obim proizvodnje u poslednje tri godine od kada analizirmo industrijsku aktivnost sa očekivanjima menadžera, može se zaključiti da svaki put kada su nam rekli da je obim proizvodnje opao irazili su nadu da će ce se ovaj povećati u narednih šest meseci. Svaki put kada su rezultati bili slabiji, nade su bile u porastu. Nas je ovakav stav izmnenadio i pokušali da objasnimo ovaj fenomen. Elinišući pojedine faktore došli smo do dva zaključka. Prvi je taj da menadzeri na kraju godine imaju solidne informacije o narednom periodu. Znaju na šta se mgu oslanjati. Imaju možda već sklopljene ugovore, možda obećanja. Drugo objašnjenje je psihološke prirode, odnosno o potrebi ljudi da mentalno otklanjaju probleme. Neku vrstu samosmirenja, ohrabrenja i nade u buduću aktivnost.
