Više transparentnosti u komercijalnim soporazumima Evropske unije
Godina koja je ostala za nama donela je nove evolucije u trgovinskim sporazumima Evropske unije sa glavnim partnerima. Na snagu je stupio Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum izmedju Unije i Kanade. Prema procenama, ovaj sporazum omogučiće osetno povećanje obima obostrane trgovinske razmene. Obim izvoza Evropske unije u Kanadu povečaće se za 23% godišnje, a bruto nacionalni proizvod Evropske unije na11,6 miliarde evra godišnje. Izvoznici iz Evropske unije imaju priliku da bez carinskih dažbina izvoze na kanadskom tržištu zitarice, brašno i vino. Istovremeno izvozne tarife za proizvode mašinogradnje, koje su iznosile 9,5%, ukidaju se posle primene sporazuma CETA.
Florin Orban, 09.01.2018, 10:27
Ne bismo mogli reći da su uspešno završeni i pregovori Evropske unije sa SAD o sporazumu o slobodnoj trgovini. Američka strana je odlagala razgovore o takozvanom Transatlanskom trgovinskom i investicionom partnerstvu ili TTIP posle pobede Donalda Tranmpa na predsedničkim izborima. Polovinom 2017. godine strane su nagovestile nameru da obnove pregovore.
Iako su institucije u Briselu podržavale ova dva sporazuma, unutar Evropske unije nastale su žestoke kritike. Predstavnici poljoprivrednika, organizacija iz oblast zaštite čovekove sredine ili evropskih sindikata demonstrirali su nezadovoljni postignutim sporazumima.
Rumunski evropski parlamentarac Juliju Vinkler, podpredsednik Komisije za medjunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta i član Evropske narodne partije smatra da je veliki problem postignutih dogovora Evropske unije sa partnerima nepostojanje jedne ozbiljne nalize efekta sporazuma na regionalnom planu:,,Ne govori se dovoljno o koristima i ceni trgovinskih sporazuma u Briselu i kada u Komisiji za medjunarodnu trgovinu pominjem ovo pitanje kolege me gledaju sa čudjenjem. Ko treba da analizira teritorijalni profil koristi i cene ovih sporazuma?Odgovara se da su sporazumi korisni za Evropsku uniju. Zaradićemo više miliardi i otvoriće se više hiljada radnih mesta. Najveći problem kada postižemo poljoprivredni ugovor ili izvoz tehnologije, kada razgovaramo o pristupu tržištu, drugim rečima kada pravimo ovu analizu, je taj da najveće koristi nema istočna Evropa. Koristi su uvek na strani Zapada i Severa, gde su države iz ovih zona veliki trgovci i izvoznici. Najveći izvoznik je Nemačka koja izvozi vrhunsku tehnologiju. Troškove najčešće placa Istok. Da bi ispunila uslove za ulazak u Uniju, Rumunija je morala 90-tih godina da prestrukturiše industriju čelika, da smanji capacitete centralizovane ekonomije i da plati ovu cenu. Platila je cenu za hemijsku industriju, industriju šečera, platićemo još jedamput ovu cenu. Ko još proizvodi čelik u Evropi. Samo nekoliko zemalja, a cenu plaćamo mi, jer je na istoku Evrope konkurentnost najniža.
Najčešće primebe Evropskoj uniji stizale su zbog netransparentnosti ekonomskih ugovora. Evropski poslanik Juliju Vinkler matra da je prošlo vreme potpisvanja ugovora iza zatvorenih vrata:,,Svedoci smo radjanja novog komercijalnog sveta. Aktivnost se uglavnom odvijala iza zatvorenih vrata, jer su u trgovinskim pregovorima učestvovali samo stručnjaci. Ovakva praksa se ne može više nastaviti. Društvo, mediji i nevladine organizacije inistiraju na transparentnosti. Žele da shvate šta se deševa. Žele da znaju sa kakvim mandatom se pregovara. Zašto vodimo pregovore o TTIP, ako ih zajista vodimo? |Žašto smo odbili Trgovinski sporazum o suzbijanju falsifikovanih proizvoda ACTA i zašto smo glasali za trgovinski sporazum sa Kanadom? Potreba za tranaparenošću je legitimna. U ovom novom svetu trgovine treba da se usmerimo ne samo ka slobodnijoj trgovini već i pravednijoj.
Ekonomska ofanziva Kine i nove komercijalne orijentacije SAD u vreme predsednika Donalda Trampa predstavljaju ozbiljni su izazovi za Evropsku uniju u narednom periodu. U ovim uslovima treba videti u kojoj će meri biti kompetentni, korektni i posebno transparentni naredni pregovori Evropske unije sa partnerima.
