Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Sporne privredne evolucije (21.11.2017)

Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme održivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najnižu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da će stopa inflacije do kraja godine premašiti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i makroekonomski analitičar, na nedavnoj debati o karkteristikama ekonomskog rasta organizovanoj u javnom radio servisu izjavio je: ,,Ako analiziramo strukturu bruto nacionalnog proizvoda, odnosno onih sektora koji daju najveći doprinos, videćemo da je ovde na prvom mestu industrija, iako je dosta rasprostaranjeno mišljenje da mi nemamo industriju. Rumunija ima industriju i njen udeo je od skoro 25% u rumunskoj proizvodnji. U drugom redu, imamo ekspanziju u oblast uslužnih delatnosti, mislim pre svega na tehnologiju informacija. Dodao bih ovde i odlične rezultate prevoznika, posebno prevoznika u inostranstvo koji zaradjuju devize. I oni daju značajan doprinos privrednom rastu. Recimo da i izvoznici doprinose privrednom rastu i istovremeno su i korisnici ovog rasta. Ako analiziramo ko su zapravo izvoznici, zaključićemo da su ovde razne industrijske grane, pre svega autoindustrija. Ovde su i preradjivačke industrije, multinacionalne kompanije koje su uključene u ovaj vrednosni lanac, odnosno ovde proizvode u i odavde i izvoze. U poslednje 2-3 godine postigli smo i ekonomski rast baziran na povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza i taksi. I ove su doprinele ekonomskom rastu i povećanoj potrošnji.’’

Sporne privredne evolucije (21.11.2017)
Sporne privredne evolucije (21.11.2017)

, 21.11.2017, 08:23

Najnoviji signali stvaraju kontradiktornu sliku o rumunskoj privredi. U vreme održivog privrednog rasta, nacionalna moneta, lej, pala je na najnižu vrednost u odnosu na evro. Istovremeno Narodna banka Rumunije javlja da će stopa inflacije do kraja godine premašiti prvobitne prognoze. U ovoj situaciji potavlja se pitanje kakve su ekonomske perspective zemlje? Konstantin Rudnicki, novinar i makroekonomski analitičar, na nedavnoj debati o karkteristikama ekonomskog rasta organizovanoj u javnom radio servisu izjavio je: ,,Ako analiziramo strukturu bruto nacionalnog proizvoda, odnosno onih sektora koji daju najveći doprinos, videćemo da je ovde na prvom mestu industrija, iako je dosta rasprostaranjeno mišljenje da mi nemamo industriju. Rumunija ima industriju i njen udeo je od skoro 25% u rumunskoj proizvodnji. U drugom redu, imamo ekspanziju u oblast uslužnih delatnosti, mislim pre svega na tehnologiju informacija. Dodao bih ovde i odlične rezultate prevoznika, posebno prevoznika u inostranstvo koji zaradjuju devize. I oni daju značajan doprinos privrednom rastu. Recimo da i izvoznici doprinose privrednom rastu i istovremeno su i korisnici ovog rasta. Ako analiziramo ko su zapravo izvoznici, zaključićemo da su ovde razne industrijske grane, pre svega autoindustrija. Ovde su i preradjivačke industrije, multinacionalne kompanije koje su uključene u ovaj vrednosni lanac, odnosno ovde proizvode u i odavde i izvoze. U poslednje 2-3 godine postigli smo i ekonomski rast baziran na povećanje ličnih dohodaka i smanjenje poreza i taksi. I ove su doprinele ekonomskom rastu i povećanoj potrošnji.’’



Povećana potrošnja izazvala je I veći obim uvoza i istovremeno zavisnost rumunskih ekonomskih evolucija od evropskog tržišta. U evrozoni u poslednjoj godini stopa inflacije je utrostručena, sa 0,5% u 2016. godini na 1,5% pošlog meseca. Sa druge strane, povećana je cena goriva na medjunarodnom tržištu i osnovnih poljoprivrednih proizvoda zbog nepovoljnih vremenskih uslova u zapadnoj Evropi. Konstantin Rudnicki dodaje: ,,Prema prošlonedeljnoj prognozi Narodne banke Rumunije stopa inflacije kretaće se oko 2,7% ove godine. Ovde bih imao mali komentar. Nalazimo se u interesantnoj situaciji, u 90-tim godinama imali smo trocifrenu inflaciju, od 110-120%. Osećali smo je drugačije. Sada prelazimo sa inflacije od 1 ili 0,5 na 1,7% i osećamo veći pritisak. Prema statistici povećanja su neznatna, ali naša percepcija kaže nešto sasvim drugo. Mislim da je glavni problem taj da i dalje rumunska privreda ima važnu potrosnju iz zone izvoza, a to znači da će se nastaviti pritisak na uvoz i na visoki spoljnotrgovinski deficit. Kada već govorimo o budžetskom deficitu, problem leži u budžetskim prihodima i rashodima. Ja smatram da ćemo poštovati gornju granicu deficita od 3%. Ekonomski rast nije doneo u državni budžet potrebna sredstva, ali najveći problem je slabo privlačenje evropskih fondova koji su mogli da uravnoetze ovaj spoljnotrgovinski bilans i budžetski deficit.’’



U poslednje vreme zabeležena je i deprecijacija nacionalne monete lej do najniže vrednosti prema evru. Andrej Radulesku, glavni ekonomista Banke Transilvanija, jedne od najvažnijih finansijskih ustanova Rumunije kaže: ,,Prošle nedelje na poslednjoj ovogodišnjoj sednici monetarne politike, Centalna banka je upozorila da se istovremeno ne mogu kontrolisati tri važne varijabile: rezerve, kamatne stope i kurs. Ako analiziramo realnu privrednu situaciju videćemo da su se u poslednjim tromesećjima pogoršale unutrašnja ravnoteža, situacija javnih finansija, spolljni položaj ekonomije i tekući racun platnog bilansa. U ovom kontekstu deprecijacija nacionalne monete doprinosi pogoršanju spoljnog položaja Rumunije jer teoretski deprecijacijom leja poskupljuje uvzoz i automatski negativno utiče na evolucije tekućeg racuna platnog bilansa.


Da li će ove evolucije negativno uticati na stabilnost rumunske ekonomije uverićemo se u narednom periodu. Prognoze Evropske komisije mogu biti razlog za zabrinutost tako da je za jedan od glavnih ciljeva Rumunije, ulazak u evrozonu, potreban pazljiviji pristup svih fakora odlučivanja.



Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas
Rumunija danas уторак, 10 септембар 2024

Kampovi protiv nasilja

„Raspust nam je stigao, iz Francuske vozom došao“ bila je poznata rima kada smo bili deca. A tada se nije ni postavljao problem...

Kampovi protiv nasilja

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company