Radio u punom digitalnom razvoju (03.010.2017)
U poslednjim decenijama u sredstvima javnog informisanja dogodila se prava revolucija.Televizija je napredovala vrtoglavom brzinom ka novim kvalitetnim standardima i načinima prenošenja, a Internet je postao jedna od glavnih mogućnosti distribucije informacija. Radio, koji uskoro navršava jedan vek postojanja, ostaje medjutim i dalje jedan od glavnih sredstava informisanja i razonode. Nešto skromniji od ostalih sektora, radiodifuzija je krenula putem digitalizacije. Da bi odolio novim tehnološkim izazovima ograničavanja spektra emisija i pružio slušaocima kvalitetniji zvuk i bolju prijem, radio je tragao za novim načinima emitovanja. Radiostanice su počele masovno da emituju programe preko interneta, ali i kopnenim putem preko tri glavna standarda. Prvi je bio DAB, ili Digital Audio Broadcasting usavršen 80-tih godina sa glavnim ciljem da zameni analogni radio na ultrakratkim talasima. Za ultrakratke talase osnovan je i standard HD Radio, prisutan naročito u SAD. Za duge, srednje i kratke talase, krakteristične za prenos na velikim udaljenostima, izmišljen je standard DRM ili Digital Radio Mondial. Ovaj sistem je kompatibilan i sa emisijama na ultrakratkim talasima.
Eugen Cojocariu, 03.10.2017, 12:09
Radio Rumunija internacional bio je medju prvim stanicama koje su emitovale pomoću standarda DRM. O prednostima ovog sistema i izazovima sa kojima se suočavaju danas promoteri digitalnih radioemisija na duge talase razgovaraćemo sa Ruksandrom Obreža, predsednicom Konzorcijuma DRM, bivšom novinarkom rumunske redakcije BBC-a: ,, Ovaj DRM je sistem pomoću kojeg stari radio na srednjim talasima koji je škripao, moze imati savršeni zvuk kao emisije na ultrajkratkim talasima. Sistem otvara mogućnost za pružanje informacija iz oblasti Interneta pa čak i sliku i da na neki način obogacuje ovu veoma važnu radiofonsku potrebu koja je do sada imala isključivo audio karakter. Velike države ne mogu da postave hiljade malih releja koji bi pokrivali svako naselje. Rumunija je po veličini druga država istočne Evrope iza Poljske. Ima planine, doline, veliki broj naselja i jedini način na koji se može stizati sa ovim novim digitalnim sadrzajem XXI veka je standard DRM’’.
Kako se medjutim odvija prelazak sa analognog na dgitalni sistem. Norveška je najviše napredovala i postavila zadatak da u 2017. godini definitivno eliminisanje anlognih emisija. U ostalim državama stvari se odvijaju sporije. Ruksandra Obreža, predsednica Konzorcijuma DRM kaže: ,,U nekim državama se govori se o prelasku u 2020. ili 202.godinu ,u drugima o veoma brzom prelasku ali i tranzitnom periodu. Sigurno je medjutim da imamo jedan digitalni ekosistem. Sve što imamo na mobilnom telefonu ili televizoru napravljeno je u digitalnom sistemu. Biće veoma skupo da se sačuva jedan mali analogni deo u vreme kada ostali deo je digitalni. Na kraju krajeva jedan signal, jedan predajnik može da pokrije celu teritoriju zemlje. Do sada nije dokazano da postoji bolji sistem za pokriće teritorije jedne zemlje koji pruža svim ljudima usluge od kopnenog prenosa. DAB govori o milionima prijemnika, ali Evropske države se razlikuju po brzini prilagodjavanja ovom sistemu. Pored toga DAB je veoma efikasan sistem u velikim gradovima sa mnogim satelitima, ali manje efikasan u malim gradovima. Možda Varšava može da posluži kao savršeni rimer, ali u neki manji poljski grad sa dve radio stanice DAB ne funkcioniše.’’
Veliki problem stabdarda DRM je visoka cena prijemnika. Ako se jedan prijemnik DAB standarda moše nabaviti po ceni od 20 evra, jedan u sistmu DRM može da bude 4 ili pet puta skuplji. Ruksandra Obreža obrazlaže visoku cenu većom složenošću ovih aparata:
,,Prijemnici DRM došli su posle prijemnika DAB. Mi imamo drugu viziju, možda druge standarde. Mi verujemo u prijemnik koji ispunjava sve tandarde. Danas ne možemo kupiti jedan prijemnik za jedan standard i sutradan za drugi. Mi smo se opredelili za ovu opciju. Prijemnici su se pojavili, sada imamo model koji se lansira na tržište koji je jeftiniji, on je zapravo tableta, analogni i digitalni radio u svakom sistemu.’’
Jedan od načina za promovisanje digitalnih radio prijemnika je njihovo ugradjivanje u nove automobile. Mnogi automobili iz više klase imaju već DAB radio. DRM standard se tek nedavno pojavio na auto trzište. Roksana Obreza je optimista: ,,Proizvodjači automobila ugradiće u njihove proizvode traženi standard na tržištu. Ako će Rumunija emitovati u DRM sistemu, budite uvereni da će svi proizvdjači automobila doći sa automobilima sa DRM prijemnicima. Meni se čini da je sada interesantnije da veliki proizvodjači u automobilima u kojima imamo utisak da imaju samo DAB sietm imaju i DRM’’
Glavni konkurent kopnenih digitalnih radio emisija je prenos preko Interneta na kompljuteru, tableti ili inteligentnim telefonima. Internet se medjutim suočava sa tehničkim ograničenima, kaže Rukandra Obreža, predsednica DRM-a:,,Internet je protok informacija ,, od mene ka tebi,,. Za ovo su potrebni mnogi ovakvi protoci. Ova traka je ograničeni resurs. Najomiljeniji program u Velikoj Britaniji je jutarnji program od 6 do 8 časova. Napravljena je analiza eventualnog prenošenja emisije samo preko Interneta koju bi pratio isti broj slušalaca. Došlo se do zaključka da bi se mreza raspala za nekoliko minuta. Slušanost emisija na Internetu predstavlja samo 10 % kopnenih emisija.’’
Razvoj digitalnih tehnologija može doneti i nova iznenadjenja. Medjutim sigurno je da put ka totalnoj i definitivnoj digtalizacija radia, nama povratka-iako dug- nema alternativu,
