Evropsko medicinsko tržište rada (16.05.2017)

Zdravstveni sistem Rumunije već više godina se suočava sa velikim problemima kada je reč o kvalitetu lekarskih usluga. Bilo da je reč o nedotatku bolničkih postelja, tehničko-medicinskoj opremi, higijenskim uslovima, nedostatku stručnjaka, posebno u unutrašnjosti zemlje. Svi ovi problemi su posledica podfinansiranja ovog sektora. Sistemske reforme nisu dale očekivane rezultate. Ulazak u Evropsku uniju doneo je finansijske fondove za razne projekte, ali ni ovi nisu uspeli da promene sliku o rumunskom zdravstvenom sistemu. Dozvoljavajući i ohrabrujući slobodan protok zdravstvenih radnika, pristupanje Uniji je izazvalo je zabrinjavajući fenomen: masovnu migraciju rumunskih stručnjaka u bogatije zemlje Evropske unije. Evropski poslanik Kristijan Bušoj, član Evropske narodne partije, doktor medicine kaže: ,,Pitanje migracije lekara je veoma bolno za rumunski zdravstveni sistem. Prema statističkim podacima Kolegijuma lekara 14 000 lekara napustilo je zemlju u poslednjim godinama, što je ogroman broj. Imamo mnogo manje školovanih ljudi u koje je rumunska država investirala, a to se odražava i na slabiji kvalitet lekarskih usluga.’’

Florin Orban, 16.05.2017, 12:10

Zdravstveni sistem Rumunije već više godina se suočava sa velikim problemima kada je reč o kvalitetu lekarskih usluga. Bilo da je reč o nedotatku bolničkih postelja, tehničko-medicinskoj opremi, higijenskim uslovima, nedostatku stručnjaka, posebno u unutrašnjosti zemlje. Svi ovi problemi su posledica podfinansiranja ovog sektora. Sistemske reforme nisu dale očekivane rezultate. Ulazak u Evropsku uniju doneo je finansijske fondove za razne projekte, ali ni ovi nisu uspeli da promene sliku o rumunskom zdravstvenom sistemu. Dozvoljavajući i ohrabrujući slobodan protok zdravstvenih radnika, pristupanje Uniji je izazvalo je zabrinjavajući fenomen: masovnu migraciju rumunskih stručnjaka u bogatije zemlje Evropske unije. Evropski poslanik Kristijan Bušoj, član Evropske narodne partije, doktor medicine kaže: ,,Pitanje migracije lekara je veoma bolno za rumunski zdravstveni sistem. Prema statističkim podacima Kolegijuma lekara 14 000 lekara napustilo je zemlju u poslednjim godinama, što je ogroman broj. Imamo mnogo manje školovanih ljudi u koje je rumunska država investirala, a to se odražava i na slabiji kvalitet lekarskih usluga.’’

Ovo nije samo problem Rumunije. Biljana Borzan iz Hrvatsske je članica Evropskog parlamenta i grupe Progresističke alijanse socijalista i demokrata. Gospodja Borzan je istovremeno i članica Komisije Evropskog parlamenta za zaštitu čovekove sredine, javno zdravstvo i bezbednost ishrane. Zamolili smo je da nam kaže šta moze i ako može Evropska unija da zausatvi migraciju lekara i stručnjaka iz istočnoevropskih u zapadnoevropske države: ,,Ne postoje siromašne zemlje koje su pronašle rešenje za ovaj problem, jer je normalno da obrazovani ljudi traže bolje životne uslove, veće pate, bolje uslove rada. Treba da kažem da u mojoj zemlji, Hrvatskoj, poznajem doktore koji su se zaposlili u Nemačku ili Francusku i odlucili da se vrate. U Hrvatskoj doktori imju niže plate nego u Francuskoj ili Nemackoj, ali ovde imaju normalan život, mislim pre svega na radno vreme i duge uslove. Cene prehrambenih proizvoda i druge potrebštine su ovde jeftinije nego u zapadnoevropskim državama. Ljudi odlaze tamo, imaju nešto veće plate ali ubrzo konstatuju da su troškovi mnogo veći i pored toga da žive u tudjoi zemlji, ne govore jezik ove zemlje i zbog toga žive pod velikim stresom. Smatram da ljudima treba dati šansu na mobilnost, jer je ovo jedna od pozitivnih stvari Evropske unije, šansu na slobodno kretanje sa nadom da će se jednog dana vratiti.’’

Rumunski zvaničnici ne dele ovaj optimizam u vezi sa povratkom lekara i I zbog toga traže rešenja. Evroposlanik Kristijan Bušoj istice: ,,U prvom redu treba nastaviti proces povećanja licnih dohodaka lekara. Jasno je da iako su povećane u poslednje vreme plate lekara u Rumuniji još nisu atraktivne i mogao bih da kazem ni korektne. Naročito u situaciji kada želimo da fenomen informalnih plate nestane. Treba nastaviti proces povećanja plata, treba investirati više u zdravstvenu infrastrukturu, u nove bolnice, modernu opremu. U mnogo transparntnijim, efikasnim i korektnim uslovima, bez rasipanja fondova ili nelegalnog trošenja javnog novca. U trećem redu treba da analizramo način na koji su organizovane zdravstvene institucije Rumunije, u prvom redu bolnice, jer mnogi lekari odlaze ne samo zbog niskih plata ili mizernih uslova, već zbog toga što ne mogu napredovati lako u rumunskom zdravstvenom sistemu koji u pojedinim zonama ostaje klijentelaran.’’

Na kraju krajeva sve zavisi od bolje organizacije i korektnije raspodele neophdnih fondova za efikasno finansiranje rumunskog zdravstvenog sistema. Nama ostaje nada da će politički faktori odlučivanja na kraju pronaći bolja rešenja nego do sada.