Poslovna klima u Rumuniji (08.11.2016)
Na rang listi Svetske banke ,,Doing biznis 2017. Rumunija zauzima 36. mesto sa ukupno 74,26 poena. Naša zemlja se nalazi ispred Bugarske koja je na 39., Madjarske na 41., Belgije na 42., Italije na 50. i Turske na 69., ali iza Poljske na 24., Češke na 27., Slovnije na 30., Slovačke na 33. ili Kazahstana na 35. Iako je rezultat Rumunije bolji za 0,14 poena u odnosu na prethodnu godinu, naša zemlja je pala jedno mesto na spisku 190 zemalja. Prema izveštaju Svetske banke Rumunija je napredovala u oblastima plaćanja poreza za 4 pozicije, ali je izgubila 11 kada je reč o početku biznisa. U izveštaju Globalnog preduzetničkog monitora koji je napravljen u 60 zemalja navodi se da je u Rumuniji jedanom preduzetniku za početak biznisa potreban iznos od 12 500 dolara, mnogo više nego u Poljskoj, Švedskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj ili Madjarskoj, ali manje nego u razvijenim državama: Nemackoj, Italiji ili Norveškoj. Visoki troškovi preduzetnika za početak biznisa su jedan od glavnih razloga za smanjenja broja malih i srednjih preduzeća.Rumunija ima samo 30 malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika, što našu zemlju, po analizi Finansijske revije, stavlja na poslednjem mestu u Evropskoj uniji, gde je-prema najnovijim podacima Evropske komisije-prosek od 54 preduzeća na 1000 stanovnika. Premijer Rumunije Dačian Čolos otvaranju novih preduzeća je izjavio:,, Imamo već šeme za državnu pomoć za male kompanije koje otvaraju nova radna mesta. Glavni korisnici ove pomoći su rumunske firme koje otvaraju radna mesta.Spremamo takodje šemu državne pomoci od oko 200 miliona evra koja će stupiti na snagu sledeće godine, posebno za investicije manjih razmera od 1 do 5 miliona evra.Nadamo se da će ova pomoc biti atraktivna za sve veći broj rumunskih kompanija koje se mogu razvijati.
Florin Orban, 08.11.2016, 09:22
Na rang listi Svetske banke ,,Doing biznis 2017. Rumunija zauzima 36. mesto sa ukupno 74,26 poena. Naša zemlja se nalazi ispred Bugarske koja je na 39., Madjarske na 41., Belgije na 42., Italije na 50. i Turske na 69., ali iza Poljske na 24., Češke na 27., Slovnije na 30., Slovačke na 33. ili Kazahstana na 35. Iako je rezultat Rumunije bolji za 0,14 poena u odnosu na prethodnu godinu, naša zemlja je pala jedno mesto na spisku 190 zemalja. Prema izveštaju Svetske banke Rumunija je napredovala u oblastima plaćanja poreza za 4 pozicije, ali je izgubila 11 kada je reč o početku biznisa. U izveštaju Globalnog preduzetničkog monitora koji je napravljen u 60 zemalja navodi se da je u Rumuniji jedanom preduzetniku za početak biznisa potreban iznos od 12 500 dolara, mnogo više nego u Poljskoj, Švedskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj ili Madjarskoj, ali manje nego u razvijenim državama: Nemackoj, Italiji ili Norveškoj. Visoki troškovi preduzetnika za početak biznisa su jedan od glavnih razloga za smanjenja broja malih i srednjih preduzeća.Rumunija ima samo 30 malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika, što našu zemlju, po analizi Finansijske revije, stavlja na poslednjem mestu u Evropskoj uniji, gde je-prema najnovijim podacima Evropske komisije-prosek od 54 preduzeća na 1000 stanovnika. Premijer Rumunije Dačian Čolos otvaranju novih preduzeća je izjavio:,, Imamo već šeme za državnu pomoć za male kompanije koje otvaraju nova radna mesta. Glavni korisnici ove pomoći su rumunske firme koje otvaraju radna mesta.Spremamo takodje šemu državne pomoci od oko 200 miliona evra koja će stupiti na snagu sledeće godine, posebno za investicije manjih razmera od 1 do 5 miliona evra.Nadamo se da će ova pomoc biti atraktivna za sve veći broj rumunskih kompanija koje se mogu razvijati.
Nedavno je agencija COFACE poboljšala rejting naše zemlje za poslovni rizik sa B na A4 prvi put nakon 2009. godine, ali upozorava da isključivo potrosšja podržava ovaj pozitivni trend, a to bi moglo da bude razlog za buduće debalanse. Rizična kategorija A4 pokazuje da na finansijske i ekonomske perspektive mogu negativno uticati eventualne političke tenzije i rupe u zakonima o poslovanju. Uprkos povećanju rejtinga menadjer COFACE Rumunija Eudjen Aničesku upozorava da se nedavni tokovi previše oslanjaju na povećanje potrosnje: ,,Rast bruto nacionalnog proizvoda baziran na potrošnji glavni je uzrok poboljšanja i ekonomske poslovne klime i likvidnosti. Praktično mi smo svedoci potrošačkog slavlja. Povećanje plata i poresko rasterećenje doprineli su potrošnji. Povećanje potrosnje jasno donosi novac na tržište, kompanije imaju likvidnost, klima se kreće, ali nije postedjena opasnosti. Nažalost ne vidimo evoluciju investicija povaznu sa evolucijom potrošnje. Potrošnja se na neki način usmerava na uvoz. Smanjen je pdv, povećni lični dohoci i u ovim uslovima ako nemamo i drugi element koji bi podržao evolucije, možemo da očekujemo plafoniranje.
Po oceni COFACE aduti Rumunije su relativno veliko unutrašnje trziste, jeftina i kvalifikovana radna snaga, solidne dezizne rezerve i relativno stabilna domaća valuta, nizak stepen javne zaduženosti ispod proseka Evropske unije i smanjena energetska zavisnost, dok su slabe strane smanjenje broja stanovnika, nizak stepen državnih prihoda, slaba infrastruktura i izazovi smanjenja korupcije I podsticanja preduzetničkohg duha.