Privredni rezultati (20.09.2016)
Prema podacima Nacionalnog stratističkog instituta bruto nacionalni proizvod Rumunije povečan je za 5,2% u prvom polugodištu tekuće godine u odnosu na isti period prethodne. Bruto nacionalni proizvod za drugo tromesečje 2016. godine, povećan je za 6% u odnosu na isto tromesečje prošle godine. Rumunska ministarka finansija, Anka Dragu, u intervjuu za našu radio stanicu, je između ostalog izjavila: ,,Istina je da smo postigli rast od 6%, najveći u Evropi u drugom tromesečju. Ovo će ekonomski rast povećati iznad naših prvobitnih prognoza od 4,2%. Kada je reč o strukturi rasta, največi doprinos dala je potrošnja, što nas ne iznenađuje. Predvideli smo ovo u našem scenariju jer postoje brojne mere koje pogoduju potrošnji, tačnije smanjenje poreza na potrošnju i povećanje ličnih dohodaka. Ali, treba reći da su i investicije bile veće u drugom tromesečju. Građevinarstvo je postiglo povećanje od 9%, investicije od 15% i velike investicije od 20%, u odnosu na prošlu godinu. Istina je da su ove infrastrukturne investicije iz javnih fondova išle loše u prvoj polovini godine. Želela bih da pomenem i direktne inostrane investicije koje su veće za 20%. Mislim da je ovo veoma važno jer pokazuje da je poverenje u rumunsku privredu solidno. Ljudi i dalje ulažu, a rumunske i strane firme čuvaju investicije u rumunsku privredu.
Florin Orban, 20.09.2016, 09:22
Prema podacima Nacionalnog stratističkog instituta bruto nacionalni proizvod Rumunije povečan je za 5,2% u prvom polugodištu tekuće godine u odnosu na isti period prethodne. Bruto nacionalni proizvod za drugo tromesečje 2016. godine, povećan je za 6% u odnosu na isto tromesečje prošle godine. Rumunska ministarka finansija, Anka Dragu, u intervjuu za našu radio stanicu, je između ostalog izjavila: ,,Istina je da smo postigli rast od 6%, najveći u Evropi u drugom tromesečju. Ovo će ekonomski rast povećati iznad naših prvobitnih prognoza od 4,2%. Kada je reč o strukturi rasta, največi doprinos dala je potrošnja, što nas ne iznenađuje. Predvideli smo ovo u našem scenariju jer postoje brojne mere koje pogoduju potrošnji, tačnije smanjenje poreza na potrošnju i povećanje ličnih dohodaka. Ali, treba reći da su i investicije bile veće u drugom tromesečju. Građevinarstvo je postiglo povećanje od 9%, investicije od 15% i velike investicije od 20%, u odnosu na prošlu godinu. Istina je da su ove infrastrukturne investicije iz javnih fondova išle loše u prvoj polovini godine. Želela bih da pomenem i direktne inostrane investicije koje su veće za 20%. Mislim da je ovo veoma važno jer pokazuje da je poverenje u rumunsku privredu solidno. Ljudi i dalje ulažu, a rumunske i strane firme čuvaju investicije u rumunsku privredu.
Rumunija postiže visoki privredni rast kao u predkriznom periodu. Na pitanje da li postoji opasnost da se vratimo na predkrizni period, Anka Dragu je odgovorila: ,,Ne postoji ovakav rizik. Situacije su različite. Pre krize Rumunija je imala brojne debalanse, untrašnje i spoljne. Na spoljnom planu imali sno slabu dinamiku izvoza, imali smo spoljnotrgovinski deficit od 14%. Ove godine ovaj deficit procenjuje se na oko 2%. Razlika je ogormna. Na unutrašnjem planu imali smo takođe brojne debalanse. Povećan je budžetski deficit. Mi sada treba da nastavimo sa opreznim politikama koje neće podsticati potrošnju u istoj meri i da sačuvamo ciljni budžetski deficit, a u narednim godinama startujemo sa postepenim smanjenjem budžetskog deficita.
Ministarka finansija o ekonomskom razvoju do kraja godine je istakla: ,,Verovatno da će rast od 6% biti gornja granica. Na treće tromesečje utiču poljoprivredni prinosi. Izgleda da je poljoprivredna godina dobra, ali između jedne dobre i jedne izvanredne godine postoji velika razlika. Želim da kažem da ne postoji nikakva veza sa predkriznom situacijom, ali treba da imamo oprezan pristup i da sačuvamo sadašnju makroekonomsku ravnotežu.
Nacionalni statistički institut javlja da je u avgustu godišnja stopa inflacije bila od –0,2%. Privredni analitičar, Aurelijan Dokija objačnjava: ,,Imali smo inflaciju koja je bila negativni signal za duži vremenski period. Mislim da će negativna inflacija premašiti godinu dana. Za nas je ovo neobičajeno, ali Centralna banka nije intervenisala, kao druge Centralne banke, smanjenjem referentne kamatne stope ispod 0. U ovom trenutku postoje mnoge centralne banke u svetu koje su smanjile ispod 0 referentnu kamatnu stopu. U Rumuniji se ovo nije desilo i najverovatnije se neće ni desiti, jer se u drugom delu godine prognozira povratak inflacije na uzlazni trend. Ovo povećanje stope inflacije moglo bi da se nastvi i iduće godine. Mnogi trendovi zavise od spoljnih tokova: cena nafte je ostala na niskom nivou i ne postoje šanse za rast, a to znači da u Rumuniji ovaj faktor utiče na kontrolu inflacije. Imaćemo dobre poljoprivredne prinose, iako poljoprivrednici kažu da zbog produžene suše možemo imati više cene žitarica. Ali ovo povečanje neće uticati u značajnoj meri na stopu inflacije. U međuvremenu mnoge stvari se mogu dešavati na evropskim finansijskim tržištima. Stižu signali da postoji određena nervoza na finansijskim tržištima, a to bi moglo da utiče na nivo politika centralnih banaka, ali i na ponašanje drugih faktora sa eventualnim posledicama po cene.
U avgustu je najviše pojeftinilo voće, krompir i drugo povrće, a najviše poskupela jaja, duvan, pasulj, šećer i svinjsko meso.