Razvojna strategija Rumunije (17.05.2016)
Sa svoje strane podpredsednik vlade Kostin Bork kazao je da ovakva razvojna strategija mora da se oslanja pre svega na proizvodnju: ,,Proizvodnja treba da se odvija svuda u Rumuniji. Kada jedan preduzetnik otvara jednu malu fabriku u seoskoj sredini i zapošljava 20-30 radnika znači da doprinosi povećanju životnog standarda najmanje 100 osoba i istovremeno se priključuje na zdravstveni i obrazovni sistem, a država dobija obavezu da ovom preduzetniku pruži mogućnost da se posle posla pozabavi knjigovodstvom.“
Florin Orban, 17.05.2016, 10:01
Sa svoje strane podpredsednik vlade Kostin Bork kazao je da ovakva razvojna strategija mora da se oslanja pre svega na proizvodnju: ,,Proizvodnja treba da se odvija svuda u Rumuniji. Kada jedan preduzetnik otvara jednu malu fabriku u seoskoj sredini i zapošljava 20-30 radnika znači da doprinosi povećanju životnog standarda najmanje 100 osoba i istovremeno se priključuje na zdravstveni i obrazovni sistem, a država dobija obavezu da ovom preduzetniku pruži mogućnost da se posle posla pozabavi knjigovodstvom.“
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da se dobri makroekonomski rezultati postignuti u poslednje vreme ne odražavaju na primanja pojedinih teško pogodjenih kategorija stanovnistva krizom. On smatra da su potrebne konkretne mere koje bi povećale potencijal rasta rumunske privrede: ,,Potencijalni bruto nacionalni proizvod Rumunije po našim računicama mogao bi da bude veći i treba ga povećati, ali ne na bazi uvoza. Ako bismo imali razvijeniju transportnu infrastrukturu, razvoj zemlje bi se koncentrisao manje na zapadnu zonu zemlje i bio bi izbalansiran, ako bi autoputevi prošli preko Karpata. Bruto nacionalni proizvod Rumunije bio bi takodje mnogo veći ako bismo imali bolje rezultate u obrazovnom sistemu, ako bismo znali da privučemo mnogo veće evropske fondove i to na vreme i u efikasnom maniru. U ovoj situaciji privreda bi mogla da obezbedi više radnih mesta i da pokrije finansijske potrebe penzijskog sistema.“
Profesor univerziteta Bogdan Glavan kaže da su institucije temelj ekonomskog razvoja i da na ovom pravcu treba uložiti napore, ako želimo ubrzani ekonomski razvoj koji bi nam omogućio smanjenje zaostajanja za razvijenim državama: ,, Ako imate razvijene institucije, imate i ekonomski razvoj. Ove institucije treba da osiguraju što širi pristup, bez diskriminacije, tržištu kapitala, poslovnim povoljnostima i vaspitanju. Drugim rečima nalazimo se ovde jer smo u poslednjih25 godina računali na privredni rast od samo 1,5% godišnje, jer nismo imali ovakve institucije. I dalje imamo prepreke za pristup tržištu rada, vaspitanju, razvoju tržištu kapitala.“
Po oceni glavnog ekonomiste Narodne banke Rumunije Valentila Laze ekonomski rast ne može se više bazirati na smanjenju poreza ili monetarnoj relaksaciji: ,,Od sada su za ekonomski razvoj klasični resursi fiskalne i monetarne relaksacije presušili. Svi treba da budemo svesni, i obični ljudi i političari, da nema više mesta za moneratno i fiskalno rasterećenje. Ovaj izvor je presušio. Polazeči od ovog zaključka, potrebno je da pronadjemo one prave resurse ekonomskog rasta na srednji i dugi rok. Ovi resursi, na kojima se bazira potencijalni bruto nacionalni proizvod, su kapital, radna snaga i produktivnost.“
Valentin Lazea kaže da je veoam važno utvrditi i ko treba da napravi ove stvari: država ili privatni sektor?. On veruje da je neophodna promena mentaliteta i saradnja javnog i privatnog sektora, dok bi država trebala da preduzme ulogu utvrdjivanja razvojnih principa, a privatni sektor da iskoristi stečeno iskustvo u realizaciji velikih projekata u ključnnim oblastima.
