Rasprave o Izveštaju Evropske komisije o Rumuniji (05.04.2016)
Izveštaj Evropske komisije o Rumuniji pominje napradak naše zemlje u ekonomskoj oblasti, ali istovremeno skreće pažnju na opasnosti od smanjenja pojedinih poreza i taksi i povećanja ličnih dohodaka. Evropska komisija preporučuje rumunskim vlastima da se koncentrišu na tri prioritetne oblasti: na podsticanje investicija, nastavljanje strukturnih reformi i usvajanja jedne odgovorne budžetske politike. U dokumentu Evropske komisije se navodi da su postignuti ograničeni progresi u implementaciji preporuka iz proslogodišnjeg izveštaja Komisije.
Florin Orban, 05.04.2016, 09:16
Nedavno su u Bukureštu Predstavništvo Evropske komisije u glavnom gradu Rumunije i Rumunsko ministartvo finansija organizovali raspravu u vezi sa pomenutim izvštajem. Šefica Predstavništva Andjela Filote izjavila je da se posle analize podataka iz izveštaja može zaključiti da Rumunija medju zemljama Evropske unije zauzima prvo mesto po ekonomskom rastu ali i po stepenu siromaštva: Ovaj pardoks pokazuje da je sadašnji ekonomski model u suprotnosti sa interesima gradjana, jer iako privreda raste, gradjani ostaju siromašni. Ovakav model mi ne možemo podržati.
Andjela Filote smatra da je jedan od mogućih razloga ovakvog stanja baziranje konkurentnosti na niskim troškovima, uključujući ovde i niske lične dohodke, a ne na visokom kvalitetu proizvoda. Ona ocenjuje da je u Rumuniji potrebno da se ponovo lansiraju investicije. Sa druge strane ministarka finanija Anka Dragu izjavljuje da se investicije oporavljaju u privatnoj zoni i da su javne i dalje nedovoljne i neefikasne: Možemo da kažemo da je ekonomski rast održiv i da se bazira na investicijama. U zoni investicija rast je iznosio 7,5% u 2015. godini, a finalna potrosnja 5,3%, a to nam dokazuje da su investicije motor rasta. Struktura izvoza je poboljšana, zahvaljujući pre svega proizvodima srednje i visoke tehnologije.
I glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smatra da se privredni rast odražava na primanja stanovništva: Poznato je da je jedan stan u 2000. godini koštao 10 hiljada dolara, a sada isti stan se prodaje po ceni od 50 000 evra. Primanja stanovništva su povećana, bez obzira da li oni to veruju ili ne. Da su se mnogi prezadužili i sada veliki deo zarade treba da plate bankanma drugo je pitanje, ali sadašnji nivo se nikako ne može uporediti sa onim od pre 10-15 godina.
Valentin Lazea je dodao da ljudi svesni rastuće finansijske razlike izmedju bogatih i siromašnih. Sa ove tačke gledista Rumunija se nalazi na prvom mestu, sa odnosom od 7,2 prema 1 izmedju primanja najbogatiji i 20% najsiromašnijih Rumuna. Ovaj odnos je mnogo veći od evropskog proseka.
U intervju za Radio Rumunija privredni analitičar Konstantin Rudnicki je naglasio da je vodeće mesto Rumunije po ekonomskom rastu očekivano i opravdano, alije upozorava da ovakva vrsta rasta nije u potpunosti zdrava i da je opasna ako će potrajati. O investicijama Rudnicki je rekao: Rumunska privreda je uspela da napreduje oslanjajući se na potrošnji. Očigledno je da investicije u ovo vreme nisu imale veće efekte. Ovo nije najzdraviji način rasta i ne treba da se produži. Tretmanu kompanija treba posvetiti posebnu pažnju. Na primer: radnici Fabrike automobila Dačija tražili su da se izgradi autoput Sibiu-Pitešti, ali ništa nije preduzeto u ovom smislu. Ako imamo važne investiture za privredu ovima ne treba dati privilegije, već stvoriti uslove za poslovanje u jednoj evropskoj veoma konkurentnoj privredi.
Rudnicki smatra da će Rumunija zabeležiti i ove godine ekonomski rastć mozda privredni rast neće biti medju prva četiri u Evropskoj uniji ali mogla bi da bude medju prvih šest.
