Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Spoljna trgovina Rumunije (22.03.2016)

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prošle godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde veći nego u 2014. godini. Izvoz je povećan za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz povećan za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila je od 40,24 miliardi evra u slučaju izvoza i 48,58 miliardi uvoza i predstavlja 73,7% ukupnog izvoza i 77% ukupne vrednosti uvoza. Prošle godine najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i saobracajna oprema. Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže:’’Treba reči da se primećuje odredjeno usporavanje izvoza i to već duze vreme, što je donekle i razumljivo sudeći po evropskom kontekstu. Sve češće se pominje potreba da unutrašnja potrošnja u Rumuniji preuzme deo ovog pozitivnog uticaja koji je izvoz do sada imao. Istina je da je unutrašnja potrošnja donekle preuzela ovu ulogu jer je njen ritam bio ubrzan. Kada se radi o izvozu, mozemo reči da su dobre rezultate postigle uslužne delatnosti. Ako smo na nivou izvoza proizvoda imali umereni rast, rezultati izvoza usluga bili su veoma dobri, a to navodi na zaključak da naša zemlja postaje sve veći izvoznih saobraćajnih usluga u zemlje Evropske unije. Trend je pozitivan jer smo pre nekoliko godina imali deficit u ovoj oblasti.’’

Spoljna trgovina Rumunije (22.03.2016)
Spoljna trgovina Rumunije (22.03.2016)

, 22.03.2016, 10:04

Prema podacima Nacionalnog statističkog instituta prošle godine spoljnotrgovinski deficit Rumunije bio je od 8,37 miliardi evra, za 2,3 miliarde veći nego u 2014. godini. Izvoz je povećan za 4,1% i dostigao vrednost od 54.6 miliardi evra, dok je uvoz povećan za 7,6% i iznosi 62,97 milijardi evra. Ukupna vrednost medjukomunitarne razmene u 2015. godini bila je od 40,24 miliardi evra u slučaju izvoza i 48,58 miliardi uvoza i predstavlja 73,7% ukupnog izvoza i 77% ukupne vrednosti uvoza. Prošle godine najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i saobracajna oprema. Privredni analitičar Aurelijan Dokija kaže:’’Treba reči da se primećuje odredjeno usporavanje izvoza i to već duze vreme, što je donekle i razumljivo sudeći po evropskom kontekstu. Sve češće se pominje potreba da unutrašnja potrošnja u Rumuniji preuzme deo ovog pozitivnog uticaja koji je izvoz do sada imao. Istina je da je unutrašnja potrošnja donekle preuzela ovu ulogu jer je njen ritam bio ubrzan. Kada se radi o izvozu, mozemo reči da su dobre rezultate postigle uslužne delatnosti. Ako smo na nivou izvoza proizvoda imali umereni rast, rezultati izvoza usluga bili su veoma dobri, a to navodi na zaključak da naša zemlja postaje sve veći izvoznih saobraćajnih usluga u zemlje Evropske unije. Trend je pozitivan jer smo pre nekoliko godina imali deficit u ovoj oblasti.’’



Sa svoje strane glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smantra da uspešni ekonomski model za Rumuniju treba da se bazira na adute koji su doprineli da Višegradske zemlje lakše prebrode globalnu krizu:’’Zemlje koje su izvozile sofisticirane proizvode, a ne samo sirovine mogu se smatrati pobednicama krize. Zemlje koje su izvozile više nego što su uvozile smatraju se pobednicama krize, a gubitnicama one koje su zabeležile spoljnotrgovinski deficit. Medju zemljama sa spoljnotrgovinskim deficitom nalaze se Brazi i Niger, zemlje izvoznice sirovina, a pobednice krize su Poljska i Madjarska. Po meni mi smo negde na sredini i možemo da se uputimo ka pobedničkoj zoni, ali ovo predpostavlja da prihvatimo ideju da i Rumunija može i treba da ima spoljnotrgovinski suficit, zaključak koji je elita do sada odbijala. Možemo da postanemo kao Višegradske države proizvodni atelje Nemačke, Austrije i drugih zapadnoevropskih država. Možemo krenuti ovim već proverenim putem.’’



Valentin Lazea kaže da Rumunija treba da se razvija na bazi izvoza i investicija, a ne na unutrašnjoj potrošnji jer na ovaj način rizikuje povecanje i nemogučnost finansiranje deficita kao i upadanje u klopku srednje plate. U ovoj klopci se nalaze pravilu zemlje koje su sa 2000 dolara po stanovniku stigle na 8000-12000 dolara i zadovoljne su ovim rezultatima ne poklanjajući odgovarajuću pažnju razvoju kokurentnostnosti.



Generalni sekretar Nacionalne asocijacije izvoznika i uvoznika Mihaj Jonesku govorio je o nastalim promenama u ekonomskoj structuri u vreme ekonomske krize: ’’Kriza je bila dobra lekcija za Rumuniju sa dve tačke gledišta. U prvom redu donela je restrukturaciju komercijalne ponude. Ako smo pre krize bili šampioni u metalurgiji, petrohemiji i lakoj industriji, posle krize ovi sektori su pali sa pobedničkog postolja i na prvom mestu su elektronska i lektrotehnicka industrija i IT, na drugom mašinogradnja i proizvodnja rezervnih delova i na trećem instalacije i oprema za mašinogradnju. Sa geografskog stanovišta ova kriza nas je vratila u realnost. Rumunija može da ostane u potpunosti zavisna od evropskog tržišta, na koji spada skoro dve trećine našeg izvoza. I privatne i državne firme orijentisale su se na osvajanje novih geografskih zona, mislim pre svega na neevropsku zonu, u zemlje sa pozitivnim spoljnotrgovinskim bilansima vec duze vreme. Drugim rečima Rumunija je konkurentna zemlja u više svetskih zona. Dokazali smo da možemo i nismo iscrpeli sve mogučnosti. Računamo i dalje na rusko, kinesko, severnoafričko, istočnoafričko i zapadnoafričko tržište. Ove su zone veoma važne za rumunske proizvode.



Rumunija najvise izvozi u Nemčku, Italiju, Francusku, Tursku, Madjarsku, Bugarsku, Veliku Britaniju i Španiou i uvozi iz Nemačke, Italije, Madjarske Francuske, Kine, Ruske Federacije, Austrije i Holandije.

Rumunija danas среда, 20 новембар 2024

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu

Nemačka je 1919. godine dala Bauhaus školu, koja potiče od asocijacije nemačkih reči bau – graditi i haus – kuća. Izuzetno uticajna...

Boja i kreativnost tipa Bauhaus u Bukureštu
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 12 новембар 2024

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI

Međunarodno takmičenje Žorž Enesku se i ove godine, u septembru, održalo u Bukureštu i oduševilo, iz noći u noć, publiku koja voli muziku,...

Žorž Enesku i veštačka inteligencija AI
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 05 новембар 2024

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“

Danas razgovaramo o filmu. I izabrali smo tu temu, jer je „Nova godina koje nije bilo“, prvi dugometražni film reditelja i scenariste Bogdana...

Fenomen „Nova godina koje nije bilo“
Foto: facebook.com/enescu.festival
Rumunija danas уторак, 15 октобар 2024

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž

Godine 2008. zvanično je formirana Unesko lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u skladu sa odredbama „Konvencije o očuvanju...

Tradicionalni zanati u okrugu Gorž
Rumunija danas среда, 09 октобар 2024

Festival sarme i pihtije

  Festival sarme i pihtije Jesen je povod za veselje, za proslavu žetve, pa se organizuju mnoge manifestacije u čast obilja i izobilja. Kao i...

Festival sarme i pihtije
Rumunija danas четвртак, 03 октобар 2024

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima

  Maturski ispit 2024. godine zabeležio je najveću prolaznost u poslednjih 10 godina, 76,4%. Međutim, suočavanje sa „ispitom zrelosti”...

Bakademija – Maturski ispit dostupan svima
Rumunija danas уторак, 24 септембар 2024

Doina danas

Drugo izdanje festivala Dor de doina, u organizaciji Udruženja Frui Vita, održano je u blizini „Lekovite bašte“, sektora Botaničke bašte...

Doina danas
Rumunija danas уторак, 10 септембар 2024

Kampovi protiv nasilja

„Raspust nam je stigao, iz Francuske vozom došao“ bila je poznata rima kada smo bili deca. A tada se nije ni postavljao problem...

Kampovi protiv nasilja

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company