Prognoze i privredni rezultati ( 08.03.2016)
Prema ekonomskim prognozama koje je nedavno objavila Evropska komisija privredni rast Rumunije ove godine dostigao bi najviše 4,2% i to zahvaljujući snažnom povećanju ličnih dohodaka i poreskog rasterećenja, a u 2017. smanjiće se na 3,7%. Komisija je poboljšala prognozu za 2016. i za 2017. godinu u odnosu na jesenju prognozu. Privredni analiticar Aurelijan Dokija predstaviće nam glavne faktore koji će doprineti privrednom rastu ove i sledeće godine: ’’ Faktori su opštepoznati. I sama Komisija je naglasila da se pre svega radi o smanjenju taksi, poreza i povećanju ličnih dohodaka koji su doprineli naglom povećanju kupovne moći i istovremeno rastućoj potrošnji koja donosi rast proizvodnje. Rumunija po visini privrednog rasta zauzima drugo mesto medju zemljama Evropske unije iza Irske. Ali izgleda da ovaj rast nije održiv, jer će se prema prognozi Evropske komisije u 2017. godini usporiti sa 4,2% na 3,7%. Ovaj rast izaziva i pojedine debalanse, odnosno veći budžetski deficit ove i naročito iduće godine, kada će prema prognozi dostizati 3,8%, za 0,8 odsto veći od evropskih standarda. Rumuniji preti opasnost od novog prekomernog deficita i povećanja javnog duga. Ove godine privredni rast je u velikoj meri baziran na dugu.’’
Florin Orban, 08.03.2016, 08:48
Nacionalni statistički institut Rumunije u svom saopštenju navodi da je prošle godine privredni rast Rumunije bio od 3,7%. Aurelijan Dokija objašnjava:’’ Kao i u prognozi Evropske unije i u 2015. godini imali smo iste faktore, odnosno smanjenje taksi, poreza i povećanje ličnih dohodaka. Ovi faktori su počeli da deluju pre više od jedne godine kada su budžetskim radnicima vraćene smanjene plate. Preduzete mere doprinele su povaćenju zarada stnovništva, a zarade su se odražavale na rastuću potrošnju. Ovaj proces se nastavlja i ove godine, ali na duži rok ne izgleda održiv i treba pronaći druge faktore.’’
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije Valentin Lazea smatra da naša zemlja treba da odluči ako želi da bude uspešni izvoznik ili tržište za strane proizvode. On je objasnio da u zavisnosti od odluke, treba da se pronadju adekvatne ekonomske politike jer postoji velika razlika izmedju politike smanjenja pdv-a, monetarne politike koja cilja na aprecijaciju nacionalne monete i strukturne politike stagnacije i to sa ciljem da se stimuliše potrosnja, odnosno smanje socijalni doprinosi koji podstiču proizvodnju i monetarne politike koja teži blagoj deprecijaciji kursa kako bi stimulisala izvoz i strukturne politike natavljanja reformi i poboljšanja administrativnog kapaciteta: ’’Ako domaći proizvodni kapacitet ne može da zadovolji rastuću potražnju, imaćemo povečan spoljnotrgovinski deficit koji treba finansirati većim javnim i privatnim zaduživanjem. U drugom redu stimulisanje Rumunije na ovom nivou razvoja može da bude takozvana klopka srednje plate u koju su upale i druge zemlje koje imaju 10 000 dolara po stanovniku i koje kazu ’’vreme je za relaksaciju, dosta smo se do sada mučili’’ Jedno je podsticanje potrošnje kada postoji deficit potražnje, kao što smo imali u 2009. godini i savim drugo podsticanje potrošnje kada se prelazi sa deficita potražnje na prekomernu potražnju, kako ćemo mi imati u trećem tromesećju. Kada postoji prekomerna potražnja dolazi do razbuktavnja inflacije ili povećanja uvoza.’’
Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije ističe da su zemlje koje su bazirale razvoj na izvozu lakse izašle na kraj sa krizom i izbegle klopku srednje plate. Dobra vest za Rumuniju je visoka privredna integracija u Evropsku uniju, prevlast rumunskog kapitala u privredi, ulazak 55% stranih investicija u oblasti sa velikim izvoznim potencijalom i domaći izvoz proizvoda srednjih i visokih tehnologija.
